Giant_lions
Ogromna kolekcija životinjskih kostiju starih do 60.000 godina je iskopana duboko u planini Ural u Rusiji. Više od 500 kostiju je otkriveno u pećini Imanaj i stručnjaci veruju da su pripadale džinovskim lavovima.

Ovo mesto je najveće otkriće ostataka izumrlih stvorenja do sada i arheolozi tvrde da su praistorijski ljudi ovde žrtvovali životinje.

Pećinski lav je živeo u Evropi pre 370.000 godina i nazivao se i evroazijski pećinski lav. Ova vrsta je bila oko 25 odsto veća od današnjih lavova i bili su visoki jedan metar.

Ovi lavovi su živeli u isto vreme kada i neandertalci i prikazani su u pećinama na zidovima, ali uprkos svom imenu, nisu živeli unutar pećine. Umesto toga, lovili su medvede i krali im mladunce iz pećina, posebno tokom poslednjeg ledenog doba u Evropi.
Cave_drawings_lions
Crteži lavova u pećini

Pavel Kosintsev iz Regionalnog zavoda za biljnu i životinjsku ekologiju u Jekaterinburgu rekao je za Sajbirijan tajms: "Pronašli smo oko 500 kostiju i fragmenata kostiju pećinskog džinovskog lava. Ovako velika količina kostiju džinovskih lavova na jednom mestu je zaista jedinstvena, jedina na svetu koja je otkrivena do sada."

Kosti pet ili šest lavova su bile pokrivene slojevima zemlje, više od 91 metar unutar pećine, istakao Kosintev. Ipak, to nije bilo normalno za zdrave pećinske lavove da se upuste tako daleko od ulaza. "Obično lavovi nisu ulazili toliko duboko u pećine, to nije tipično za njih", rekao je naučnik.

On sumnja da je pećina imala verski značaj za praistorijskog čoveka i da su životinje žrtvovane njihovim bogovima, iako su imena tih bogova i sama praksa žrtvovanja nepoznati.
Slika
Ilustracija divovskog lava
Na istom mestu, ruski naučnici su takođe pronašli lobanju pećinskog medveda probodenu drevnim kopljem. Pronašli su i oružje - vrhove koplja, ali nije bilo nikakve naznake da je praistorijski čovek živeo u pećini. Drugim rečima, drevni čovek je verovatno ubijao životinje u pećini, ne radi hrane već radi žrtve.

"Vrhovi kopalja su jedini znak da je ovde bilo ljudi - a to je takođe veoma čudno", dodao je Kosintev. "Ako su drevni ljudi živeli u ovoj pećini, trebalo je da ostave tragove izrade koplja, ili kostiju životinja koje su jeli. Ovde vidimo samo vrhove kopalja i to je još jedan dokaz koji ide u prilog hipotezi da je ovo bilo sveto mesto. Ljudi nisu živeli ovde, oni su koristili ovo mesto za neke druge svrhe - najverovatnije kao mesto žrtvovanja", objasnio je stručnjak.
Slika