Osamdeset dobrovoljaca i dalje pokušava da iz plićaka potisne ka moru šezdesetak preostalih kitova vrste „pilot“. U međuvremenu ih neprekidno polivaju vodom, u nadi da će preživeti.
Nasukani kitovi obično uginu od dehidracije i opekotina od sunca.
Veruje se da je zaliv Farvel spit gde su se nasukali, prava zamka za kitove jer je veoma različite dubine i mestimično sasvim plitak, naročito u doba velike oseke.
Oko 40 kitova nasukalo se na tom mestu početkom januara, a dve nedelje kasnije još oko 60. Pošto mnogim kitovima nije bilo pomoći, veterinari su ih „uspavali“.
U toj obasti su ranije tela kitova zakopavali u pesku, ali sada ih je previše, te će ih verovatno odvući u dubinu, kao hranu za druge morske životinje.
Kitovi vrste „pilot“ mogu da porastu do šest metara i veoma su česti kraj obala Novog Zelanda.
Iako se kitovi izvanredno orijentišu, nema objašnjenja zašto se nasukavaju što veoma često čine masovno, a oni koje ljudi vrate u dubinu, okreću se i svom snagom ponovo plivaju ka plićaku.
Prema nekim tumačenjima, uzrok je oboljevanje kitova zbog zagađenja okeana, dok drugi smatraju da ih na to navode sonari brodova i podmornica i drugi ultrazvučni uređaji koji zbunjuju kitove ili im nanose trajnu štetu.
Ima i tumačenja da se kitovi ponašaju kao čopor i da bezglavo slede vođu, čak i ako pliva u smrt u plićaku, dok neki kažu da „kolektivno samoubistvo“ kitova može biti „emotivna posledica“ uginuća ili pogibije nekog od „najomiljenijih rođaka“.
Komentar: Jedno od mogućih tumačenja je da se na našoj planeti dešavaju velike promene koje utiču na ponašanje morskih životinja: