Njemački ministar unutarnjih poslova Thomas de Maizière se zalaže da Europska unija primi samo one migrante koji stvarno trebaju zaštitu. Europska komisija želi stati na kraj kaosu migracije, a Austrija inzistira na provedbi načela gornje granice broja primljenih migranata na teritoriju EU, piše Die Welt.

Dakle, ako ćemo biti iskreni, europski političari, uplašeni mogućnošću gubitka fotelja i privilegija, polako se približavaju stavovima Donalda Trumpa, iako on to kaže otvoreno i bez “političke korektnosti”, dok se Europljani trude zadržati privid “humanosti”.

“Polako, ali sigurno, planovi za zaštitu vanjskih granica Europe će dobiti jasne konture, kada se sljedeći tjedan šefovi država i vlada budu okupili okupiti u Valletti na Malti i raspravljali o blokiranju glavnog puta kojim izbjeglice iz Libije dolaze na teritorij Italije”, piše autor publikacije Marcel Leubecher.

Očekuje se da će biti dodijeljeno više od 100 milijuna eura za “pokrivanje granica” između ratom zahvaćenih država središnje Afrike, a Ujedinjeni narodi će, navodno, “povećati pomoć migrantima unutar same Libije”.

Kao što uočava njemački novinar, “ministri vanjskih poslova EU su u četvrtak razgovarali o budućnosti migracijske politike”.

Ministar unutarnjih poslova Njemačke je iskoristio ovu priliku da još jednom skrene pozornost na projekt “stvaranja izbjegličkih kampova u Africi“.

Kako započeti razgovor sa Dušanom Kovačevićem, dobitnikom nagrade „Ivo Andrić“ za životno delo, a ne krenuti od kultnog filma „Ko to tamo peva“ koji je prvi na listi 100 najboljih ostvarenja prošlog veka, proglašen za kulturno dobro od velikog značaja u kome se prepliću crnohumorni elementi komedije, farse, drame, groteske.


Pevamo li i dalje?

— Mislim da pevamo ako je to što oni pevaju pesma, i ako je muzika sve ono što se događa u tom filmu. I kada ste već pomenuli pesmu, imao sam mali problem koji sada izgleda kao neka smešna anegdota. Veću u Centar filmu bilo je neobično da se u filmu koji ima jednu ozbiljnu priču, a to je početak napada Nemaca na Jugoslaviju, peva. I tek kada su ljudi shvatili da su zapravo ti songovi kao Brehtovi songovi, samo što ovde pevaju dva Cigančića, i da to ima potpuno drugu konotaciju, on je prošao cenzuru. Zanimljivo je da su mi predlagali da promenim naziv. A ovaj naziv je ostao, opstao, i danas ga vrlo često citiraju u raznim prilikama, „Ko to tamo plače“, „Ko to tamo putuje“ i tako dalje. Ali mi je drago zbog tog filma. Kada smo ga snimali, ovi klinci i mladi ljudi koji ga danas vole nisu još ni bili rođeni.

Američki predsjednik Donald Trump nakon odluke koju je donio u petak, a u kojoj zabranjuje ulazak u SAD osobama iz sedam muslimanskih zemalja, večeras je saopćio kako je njegova politika slična kao i politika Baracka Obame te da on samo želi zaštititi svoju zemlju.

Trump je kazao kako je Amerika ponosna država u kojoj ima izbjeglica te da će on i njegov narod nastaviti suosjećati s onima koji bježe od ugnjetavanja, ali da će isto tako štititi svoje gradove i granice.

"Amerika je uvijek bila slobodna i sigurna zemlja. Nastavit ćemo je čuvati slobodnom i sigurnom, kao što mediji znaju, ali odbijaju to reći. Moja politika je slična kao i politika Baracka Obame koji je 2011. godine zabranio ulazak izbjeglicama iz Iraka na šest mjeseci. Sedam zemalja koje se navode u mojoj odluci su iste zemlje koje je ranije navela administracija Baracka Obame", kazao je Trump.

Da bude jasno, ovo nije odbacivanje muslimana, kao što su mediji lažno izvijestili. Ovo nema veze s religijom, već s terorizmom i čuvanjem naše zemlje sigurnom. Širom svijeta postoji 40 različitih država koje nisu pogođene mojom odlukom i na koje se ona ne odnosi.

Nastavit ćemo izdavati vize svim zemljama za koje utvrdimo da su sigurne. Imam ogromno suosjećanje s ljudima koji su pogođeni krizom u Siriji. Moj prioritet će uvijek biti da štitim i služim ovoj zemlji, ali kao predsjednik uvijek ću naći način da pomognem svima onima koji pate", napisao je Donald Trump.

U subotu, 28. siječnja 2017. godine, sirijska vojske je nakon niza topničkih i zračnih udara uništila posljednje džepove otpora vodne stanice u dolini Wadi Barada, zapadno od Damaska.

Teroristi skupine Al-Nusra Front su se povukli iz sela Ain Al-Fiyah, a ostatak naoružanih militanata se povukao u Deir Miqrin. Neki lokalni militanti su položili oružje i pristupili nacionalnom programu pomirenja i zatražili primjenu Zakona o oprostu.

Vladini vojnici sada imaju potpunu kontrolu nad teritorijem odakle dolazi pitka voda za Damask. Do crpnih stanica su došli prvi timovi za popravak, a sirijska prijestolnica će uskoro obnoviti sustav vodoopskrbe. Podsjetimo da je više od pola milijuna civila tjednima patilo zbog nestašice vode, jer su teroristi zagadili izvore i djelomično uništili crpnu infrastrukturu.

Prvo su u vodu izlili ogromne količine dizela, a kasnije uništili dio kompleksa za pumpanje vode. Damask je bez vode praktično bio 45 dana. Bitka za vodu u Wadi Baradi je trajala više od mjesec dana. Većina ekstremista Al-Nusra Fronta je likvidirana, a ostali su pristali napustiti teritorij i otići za Idlib.

Guverner provincije Damask, Alyaa Ibrahim, potvrdio kontrolu Wadi Barade, te rekao da će uskoro početi prebacivanje militanata s njihovim obiteljima u Idlib.

Računa se da će u tu sirijsku pokrajinu otići oko 700 militanata i 1600 civila, odnosno članova njihovih obitelji.

Jedan američki vojnik je poginuo, a tri vojnika su ranjena tokom specijalne operacije protiv Al Kaide u Jemenu. Lokalni zvaničnici kažu da je ubijeno više od 40 terorista, ali i 16 civila, među kojima su žene i deca.

Međutim, u američkim izveštajima se navodi da je u napadu ubijeno 14 pripadnika Al Kaide i da je akcija bila usmerena na lokalnog vođu te terorističke organizacije.

„Operacija je počela u zoru kada je bombardovana njegova kuća, a zatim su iz helikoptera iskočili padobranci i pobili sve u kući“, rekao je za Rojters jedan očevidac, koji je želeo da ostane anoniman.

On je dodao da je naoružani napadač otvorio vatru na američke vojnike, koji su napustili područje, te da su zatim helikopteri bombardovali i druge kuće i da ima puno žrtava.

Rojters, pozivajući se na lekare na licu mesta, navodi da je 30 ljudi ubijeno i da su među njima deset žena i troje dece. Lokalni zvaničnici sa kojima je razgovarao AFP tvrde da je ubijeno osam žena i osmoro dece.

To je prva američka kopnena operacija u Jemenu otkako je zemlja potonula u građanski rat pre dve godine. Podsetimo, Amerika je već uključena u intervenciju Saudijske Arabije u toj zemlji.

„Njujork tajms“ navodi da je reč o prvoj antiterorističkoj akciji koju je odobrio Donald Tramp otkako je pre devet dana inaugurisan za 45. predsednika SAD.

Da nema Donalda Trampa, američki mediji bi morali da ga izmisle. Nakon višegodišnje učmalosti koja je vladala u mejnstrimu prekookeanske supersile, oni su odjednom oživeli. Međutim, ni aktuelni predsednik SAD nije loše prošao: seo je u fotelju Bele kuće i bogatiji je nego ikad.

Ime novog predsednika Donalda Trampa već skoro dve godine ne silazi sa prvih strana svetske štampe. Međutim, to što je Tramp toliko u žiži javnosti i nakon izbora izaziva prilično čuđenje. Dok je za vreme predsedničke kampanje bilo normalno da na primer „Foks njuz“ podržava Trampa, a „udarna pesnica“ demokrata Si-En-En Hilari Klinton, bilo je očekivano da se posle izbora to donekle promeni. Izbori su prošli. Međutim, ne. I dalje se kampanja protiv njega vodi sa istim žarom, ako ne i većim, kao da se 8. novembar nije ni desio. Da li se američka propagandna mašinerija, koja već uveliko poslednjih decenija gubi kredibilitet kod svojih građana, zaista bori protiv „lošeg izbora“ američkog naroda, ili je shvatila da nešto mora da menja ako misli da opstane? Jer već skoro deset godina ubedljivo gubi gledaoce u poređenju sa televizijom „Raša tudej“, koja ima drugu tačku gledišta.

S tim u vezi, treba se setiti ko je animirao američke medije poslednje dve godine predizborne kampanje za američkog predsednika — upravo Donald Tramp. On im je pomogao da podignu svoje rejtinge. Vesti o Trampu su po popularnosti izbile na drugo mesto, odmah iza vremenske prognoze. To je omogućilo Si-En-Enu da postavi sopstveni rekord po gledanosti za vreme kampanje. Trampove debate su bile i do četiri puta gledanije od onih iz 2012. godine. Gledanost je značajno porasla i „Foks njuzu“, Si-Bi-Esu itd. Kako je izjavio šef deska televizije Si-Bi-Es Les Munves: „Trampov politički uspeh možda nije dobar za Ameriku, ali je prokleto dobar za Si-Bi-Es“.

Bogatstvo samo raste

Ni Donald Tramp nije ostao „kratak“ u kampanji. On je čovek koji u svojoj kandidaturi za predsednika nije video samo fotelju u Beloj kući već i odličan pi-ar za svoje kompanije. Tu su i rezultati: Trampovi hoteli, razbacani po celom svetu — od Vašingtona do Paname i Rija — svi su krcati, golf tereni su povećali profit za 50 odsto, kazino u Atlantik Sitiju radi punom parom, pa čak i na prodaji knjiga je uspeo da zaradi više od milion dolara. Prema poslednjim podacima koje je on sam izneo sredinom prošle godine, u 2015. godini je zaradio više od pola milijarde dolara, i to bez dividendi, kamata, prihoda na uloženi kapital, arendu i prodaju licenci. Nesumnjivo, kako ga je nedavno okarakterisao šef ruske diplomatije Sergej Lavov, to je čovek „koji ume da se dogovara“. A mi bismo rekli — i da izvuče korist iz svake situacije.

Milijarder-antiglobalista — gde to ima?

Ono što se možda i najviše svidelo narodu i zbog čega je glasao za Trampa jeste to što u njegovom predizbornom programu visoko mesto zauzima borba protiv globalizma. Malo šta može da bude tako protivrečno kao to da milijarder iz Njujorka, kolevke globalizma, počne da se bori protiv ove ideje, koja je nakon pada Berlinskog zida postala univerzalna. Da stvar bude još apsurdnija, sada već aktuelni predsednik SAD okuplja tim u kojem su sve sami globalisti: od ukupno 20, samo dvojica nisu milioneri ili milijarderi. Teško da će jedan Reks Tilerson (kandidat za državnog sekretara SAD), koji je došao iz jedne od najvećih multinacionalnih kompanija „Ekson mobil“, ili jedan Stiven Mnučin, čovek jedne od najvećih svetskih banaka „Goldman Saks“, biti žestoki borci protiv globalizma. Ovo je najbogatija administracija u istoriji SAD, sve sami predstavnici korporativnog biznisa. Uostalom i Melanija Tramp je pokazala šta misli o globalizmu obukavši haljinu francuskog dizajnera Ralfa Lorena. Gde je tu patriotizam?

Jedan cionistički zvaničnik je priznao da Izrael ima bliske odnose sa vladom u Bahrejnu, na način da sigurnosne snage Ale Halife već duže vrijeme prolaze kroz moderne sigurnosne tečajeve i obuke u Izraelu.

Tesahi Hangebi, ministar za regionalnu saradnju u kabinetu cionističkog režima danas je rekao da zvaničnici Bahrejna imaju dobre odnose sa Izraelom, posebno u političkom i sigurnosnom domenu, a izraelski ljekari specijalisti u Tel Avivu ili Manami, liječili su Hamda bin Isaa, ale Halifu, kralja Bahrejna te članove njegove porodice.

Ovaj cionistički ministar je istakao da je ekonomska i privredna delegacija Izraela prethodnog mjeseca, sa evropskim ili američkim pasošima posjetila Bahrejn, te sa bahrejnskim zvaničnicima i privrednicima potpisala bilateralne sporazume za kreiranje investicijskih prilika i korištenje sporazuma o slobodnoj trgovini između Maname i Washingtona.

Prije ovoga, bahrejnska ulema, vjerski učenjaci su u saopćenju, kretanje bahrejnske vlade u smjeru normalizacije odnosa sa cionističkim režimom, ocijenili opasnim potezom i velikom izdajom islamskog ummeta i arapskog svijeta.

Naime, lideri Bahrejna su krajem 2016. godine bili domaćini radikalnog jevrejskog pokreta "Hubad" čime je raskrinkana realnost njihovog pristupa i odnosa s Izraelom. Nadalje se pokazalo da je put, koji je Saudijska Arabija zauzela u otvorenoj koaliciji sa cionističkim režimom, zapravo pretočen u praksu.

Šef Komiteta Državne dume Rusije za međunarodne odnose Leonid Slucki ocenio je da je glavni rezultat prvog razgovora Putina i Trampa dogovor o koordinaciji napora da se uništi DAEŠ.

„To je ono što od rusko-američke saradnje očekuje ceo razumni svet“, rekao je Slucki.

„Sledeći korak bi trebalo da budu pregovori o stvaranju široke antiterorističke koalicije u Siriji. Predsednik Rusije Vladimir Putin je pozvao da se ona formira još 2015. godine na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija“, dodao je Slucki.

Dani DAEŠ-a su odbrojani

Prvi zamenik šefa Odbrambenog komiteta Saveta Federacije Franc Klincevič ocenio je da se nakon razgovora Trampa i Putina stiče utisak da je američki predsednik ozbiljno zainteresovan za saradnju s Rusijom.

„Razume se, telefonski razgovor dvojice predsednika nije mogao da reši sve probleme u rusko-američkim odnosima koji su se nakupljali godinama. Prvi korak je, međutim, nesumnjivo napravljen. Jasno je da je Donald Tramp u određenom stepenu ograničen u svojim dejstvima, ali se stiče utisak da je ozbiljno zainteresovan za saradnju s Rusijom“, rekao je Klincevič.

Prema njegovim rečima, ukoliko zaista dođe do saradnje u borbi protiv međunarodnog terorizma, koja je u razgovoru označena kao prioritet, „dani DAEŠ-a su bukvalno odbrojani“.

„Sada čekamo konkretne poteze. Tada će postati jasno koliko su daleko spremne da odu Sjedinjene Države“, rekao je političar.

Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je u subotu uveče ukaz kojim se nalaže Pentagonu da se pronađu "novi saveznici" u međunarodnoj koaliciji za borbu protiv terorizma.

Ranije je saopšteno da je Tramp potpisao ukaz u kojem se Ujedinjenom komitetu načelnika štabova Oružanih snaga SAD nalaže da mu predstave plan za uništavanje terorističke organizacije DAEŠ.

Prema navodima Rojtersa, Tramp zahteva da mu se ovaj plan predstavi u roku od 30 dana.

Memorandum koji je potpisao Tramp sadrži tačku koja glasi da plan treba da sadrži "pojavu novih partnera koalicije u borbi protiv DAEŠ-a i politiku podrške partnera u koaliciji za borbu protiv DAEŠ-a i njegovih pristalica".

Ranije je Bela kuća, odgovarajući na pitanje da li postoji spremnost za zajednička dejstva s Rusijom u borbi protiv DAEŠ-a, saopštila da su SAD spremne da sarađuju sa svakom zemljom koja ima takav cilj.

Američki predsednik je, takođe, uveo doživotnu zabranu činovnicima američke administracije da se bave lobiranjem u interesima inostranih vlada i petogodišnju zabranu na bilo koje drugo lobiranje, prenela je agencija.

Prema Trampovim rečima, oni koji žele da rade za njega, dužni su da se usredsrede na služenje američkom narodu, a ne na svoju buduću korist nakon okončanja službe.

Američki savezni sudija odbio je zahtev za odbacivanje tužbe protiv dvojice psihologa koji su izumeli surove metode isleđivanja, koje je CIA koristila nad zatvorenicima optuženim za terorizam.

Kako javlja AP, nakon te odluke, psiholozi Džejms Mičel i Džon "Brus" Džesen su korak bliže početku suđenja, u kojem bi bile korišćene i tajne informacije.

Mičela i Džesena američka Unija za građanske slobode tužila je u ime Gula Rahmana, koji je umro u pritvoru, i Sulejmana Abdulaha Salima i Muhameda Ahmeda Ben Suda, koji tvrde da su mučeni u zatvorima CIA.

U tužbi se navodi da su Mičel i Džesen razvili metode surovog ispitivanja, poput mučenja poznatog kao "simulirano davljanje".

Mičel i Džesen su tražili da se tužba odbaci, pozivajući se na imunitet koji imaju kao agenti savezne vlade, međutim sudija Džastin Kvejenbuš je odbio taj argument.

Sudija je takođe ocenio da Mičel i Džesen nisu uspeli da dokažu da su bivši zatočenici zvanično imenovani kao neprijateljski borci, što bi automatski zaustavilo tužbu.

Rahman je preminuo u zatvoru dve nedelje pošto je pritvoren. Salim i Ben Sud nisu nikada optuženi za neki zločin i sada su slobodni.

Sporne tehnike isleđivanja uključuju bacanje zatočenika u zid, smeštanje u kutije oblika mrtvačkog sanduka, izlaganje ekstremnim temperaturama, izgladnjivanje, vezivanje lancima u stresne položaje danima kako bi im se naneo bol i onemogućio san, kao i ozloglašeno "simulirano davljenje".

Psiholozi su priznali da su koristili teške tehnike ispitivanja, ali su odbacili tvrdnje da se radi o mučenju i ratnim zločinima.

Ministarstvo pravde ima svog predstavnika u procesu, kako bi štitio vladine interese i čuvao tajnost dokumenata, ali on nije pokušavao da blokira tužbu.

Stručnjaci kažu da je takav stav vlade bez presedana, ali da istovremeno predstavlja priznanje da je taj nekada tajni program CIA, sada u velikoj meri poznat javnosti.