Izbeglička kriza je izazvala najveću podelu unutar Evropske unije od rata u Iraku, kada je Vašington podelio na „staru i novu Evropu“, one koji su za i protiv američke politike bombardovanja. Razlog za podelu ovaj put je drugačiji, ali su linije razdvajanja gotovo identične.

Zemlje bivšeg istočnog bloka pokazuju najmanje solidarnosti sa izbeglicama koje beže od ratova na Bliskom istoku i u Africi.

Izjave njihovih predstavnika oživljavaju teorije o „sukobu civilizacija“ i raznim skrivenim planovima za podrivanje „hrišćanskih temelja“ Evrope, argument koji već godinama koristi evropska ekstremna desnica da bi stekla poene raspirujući strah od migranata. Ali nisu samo zemlje istočne Evrope pokazale uskogrudost kada je trebalo pomoći nevoljnicima.

I zemlje zapadne Evrope, poput Velike Britanije, govore o najvećoj izbegličkoj krizi od kraja Drugog svetskog rata kao da je u pitanju najezda skakavaca koji remete idilični evropski pejzaž. Španci neće da prime više od hiljadu izbeglica zbog velike nezaposlenosti, Italijani, Francuzi, Austrijanci i Nemci diskretno pojačavaju kontrole na nacionalnim granicama, dovodeći u pitanje slobodno kretanje unutar zone Šengena. Sputnjik je napravio listu zemalja u kojima je netrpeljivost prema izbeglicama probila branu političke korektnosti.

Velika Britanija

Dejvid Kameron govori o „najezdi“ migranata koji žele da dođu u Veliku Britaniju i zalaže se za zatvaranje granica. Od 350.000 migranata, koliko je ušlo u Evropsku uniju od početka godine, britanski premijer je spreman da primi — hiljadu. London je hitno izglasao zakone koji dodatno otežavaju život azilantima. Kameron smatra da je dovoljno što je poslao brodove da nadgledaju Mediteran i pomoć u Afriku i na Bliski istok. „Velika Britanija ne preuzima izbeglice iz Evrope zato što je javnost rasistička“, odrbusila je glumica Ema Tompson iznervirana dozom hladnokrvnosti koja je neprimerena čak i za Britance.


Mađarska

Za mađarskog premijera Viktora Orbana migranti su pretnja za „evropsku civilizaciju“ koju će da odbrani podizanjem zida sa Srbijom. Mađarska vlada je hitno izglasala nove zakone koji predviđaju i da se na granice postavi vojska kako bi se zaustavile izbeglice. „Treba im jasno reći: molim vas, ne dolazite“, poručio je mađarski premijer. I dok se migranti, među kojima je mnogo porodica, uz veliku muku i nesmanjenu odlučnost probijaju kroz novu ogradu, Orban se izjašnjava protiv multikulturnog modela kojim se Evropa dugo dičila, modela čiju smrt je konstatovala nemačka kancelarka Angela Merkel još 2010. godine. „Ne želimo da vidimo veliki broj manjina sa različitim kulturnim karakteristikama i poreklom među nama. Želimo da Mađarska ostane Mađarska“, poručuje Orban.

Francuska će bombardovati Siriju kao odgovor na izbegličku krizu i opasnost od terorizma.

„Imamo dokaze da su napadi na nekoliko zemalja, pre svega na Francusku, planirani iz Sirije“, rekao je Fransoa Oland na konferenciji za štampu u Parizu. „Moja dužnost je da učinim sve kako bismo bili informisani o pretnjama za našu zemlju“, poručio je pravdajući napad.

Francuska će bombardovati položaje organizacije Islamska država, koju je Oland označio kao glavnog krivca za talas izbeglica koje stižu u Evropu.

„Hiljade porodica beži od Islamske države, od zlodela koja čine“, rekao je francuski predsednik u Parizu, dovodeći u vezu izbegličku krizu sa napadima na Siriju. Francuska neće da šalje vojnike u ovu zemlju, jer to „nije realno“, već se za borbe na terenu oslanja na lokalne snage koje obučava i naoružava. To je i taktika koju primenjuje koalicija predvođena Vašingtonom, koja bombarduje položaje Islamske države u Iraku i Siriji. Francuska, koja učestvuje u ovoj koaliciji, do sada je ograničavala napade na Irak.

Oland tvrdi da sirijski predsednik Bašar el Asad mora da ode.


„On bombarduje svoje ljude i koristi hemijsko oružje“, kaže francuski predsednik. Isti argument, o korišćenju hemijskog oružja, Oland je izneo kada je u avgustu 2013. godine pravio planove za napad na Siriju. Tome se usprotivila Rusija i do napada nije došlo.

Hiljade i hiljade novih izbeglica iz Sirije će se zaputiti ka Evropi ako međunarodna zajednica ne iznađe mirno rešenje krize u Siriji i ako prepusti narod te zemlje na milost i nemilost Islamskoj državi, upozorio je danas specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za Siriju Stafan de Mistura.

„Zašto ljudi odlaze? Zato što su izgubili svaku nadu nakon pet godina stalnog konflikta kojem se ne nazire kraj, a kao jedinog pobednika vide Islamsku državu?“, rekao je Mistura novinarima u Briselu, a prenela je agencija AFP.

On je dodao da bi na zapadu Sirije u opasnosti moglo da bude još milion ljudi, koji bi mogli da se pridruže već ionako velikom prilivu izbeglica koje traže sigurnost u Evropskoj uniji.

Međunarodna zajednica stalno pokušava, ali ne uspeva da osmisli rešenje za okončanje konflikta u Siriji, ali „više nema vremena za tako duge političke procese“, istakao je Mistura.


Time što ne uspevaju da razreše međusobne razlike, prvenstveno po pitanju buduće vlasti u Siriji i ulozi predsednika Bašara el Asada, svetske sile zapravo podstiču vojno rešenje konflikta u kojem je dosad život izgubilo gotovo 250.000 ljudi.


Od početka konflikta u martu 2011. godine, oko 11 miliona Sirijaca je izmešteno iz svojih domova, dok su četiri miliona njih postali izbeglice.

Izjava predsednika Francuske Fransoa Olanda o tome da će lično preduzeti mere za ukidanje sankcija Rusiji ukoliko se Minski sporazum bude poštovao do kraja godine nema mnogo značaja, kaže stručnjak za međunardne odnose Kiril Entin i dodaje da se u poslednje vreme sve češće mogu čuti izjave evropskih lidera o tome.


Prema njegovim rečima, Oland ovakvom izjavom pokazuje da se u celosti solidariše i da je spreman na konstruktivni pristup, dodajući da mu se čini da je suština poruke upućena najpre na adresu čitave međunarodne zajednice.

„Ako se uzme u obzir da su Minske sporazume potpisali i predstavnici Rusije, onda deo odgovornosti za sprovođenje ovih sporazuma leži i na samoj Rusiji. Trebalo bi imati u vidu da Ukrajina i njeni zapadni partneri situaciju vide na potpuno drugačiji način. Radi se o tome da Francuska sada pokušava da aktivnije sprovodi svoje diplomatske napore“, istakao je on.

On je rekao i da je danas stigao predlog Francuske o održavanju susreta „Normandijske četvorke“ pre sednice generalne skupštine UN, ističući da je ova Olandova izjava o ukidanju dela sankcija logičan nastavak diplomatskih napora.

Pokušaji Brisela da preobliči istoriju i predstavi nacističku Nemačku i Sovjetski Savez jednako odgovornima za raspirivanje rata, mogu dovesti do obnove novih rasadnika agresivne ekstremističke ideologije, saopštilo je danas rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

U komentaru uoči konferencije OEBS-a u Beogradu, posvećene 70. godišnjici završetka Drugog svetskog rata, Ministarstvo je upozorilo na porast obrazaca agresivnog govora različitih predstavnika EU, uključujući i one koji se odnose na dane sećanja na žrtve totalitarnih režima.

Optuživši Brisel da izvrće istoriju Drugog svetskog rata, rusko ministarstvo navodi da je „očigledno da Brisel na najvišem nivou dozvoljava zamenu teza i flagrantnu laž“.

Rusko ministarstvo ističe i da „opasna igra koji podstiče Brisel može u budućnosti dovesti do novih pretnji“, prenosi Tas.

U međuvremenu, u nekim evropskim zemljama, konkretno baltičkim i u Ukrajini, „nacizam već diže glavu i stvara nevolje ljudima koji u njima žive i njihovim susedima“, navodi se u saopštenju.

„Rukovodstvo EU nastavlja da se pravi da se ništa ozbiljno ne događa“, dodaje rusko ministarstvo, ocenjujući da je to nedopustivo.

Sirijsko ministarstvo vanjskih poslova kritiziralo je u nedjelju britansko "miješanje" u sirijska unutarnja pitanja, nakon što je jedan britanski ministar kazao da je Velika Britanija sve sklonija vojnoj akciji u toj ratom rastrganoj zemlji.

Državna novinska agencija SANA prenijela je da je sirijsko ministarstvo vanjskih poslova poslalo dva pisma Ujedinjenim narodima u kojima prosvjeduje protiv "drskog stajališta" britanskih dužnosnika i optužuje Veliku Britaniju i Francusku da imaju "kolonijalističke" planove.

Britanski ministar financija George Osborne rekao je u subotu da Velika Britanija i Europa moraju pronaći način za rješenje sukoba u Siriji, koji je izazvao najveću izbjegličku krizu u Europi nakon Drugog svjetskog rata, i opisao vladu sirijskog predsjednika Bashara al-Assada kao "zlu".


"Problem treba rješavati na izvoru, a to su taj zao Assadov režim i teroristi Islamske države, i potreban je sveobuhvatni plan za stabilniju, mirnu Siriju", rekao je Osborne u intervjuu za Reuters.



Upitno glasanje u britanskom parlamentu

The Sunday Times objavio je da britanski premijer David Cameron želi početkom listopada održati glasovanje u parlamentu koje bi otvorilo put za zračne napade na Islamsku državu u Siriji, zajedno s međunarodnom koalicijom koju predvodi SAD.

Venezuelanski predsjednik Nicolas Maduro komentirao je veliku izbjegličku krizu koja je pogodila Europu te rekao u razgovoru za novinsku agenciju RT kaako je SAD odgovoran za ovu krizu. "Europa je ta koja se sada mora nositi s katastrofom koju je stvorio SAD, jer Europa sada mora uzeti tisuće migranata i ne znaju kako će se snaći u toj situaciji", rekao je.

Venezuelanski predsjednik Nicolas Maduro komentirao je veliku izbjegličku krizu koja je pogodila Europu te rekao u razgovoru za novinsku agenciju RT kako je SAD odgovoran za ovu krizu. "Europa je ta koja se sada mora nositi s katastrofom koju je stvorio SAD, jer Europa sada mora uzeti tisuće migranata i ne znaju kako će se snaći u toj situaciji", rekao je.


"SAD su na prijevaru izveli invaziju na Irak, na kolijevku civilizacije, i uništili ga do temelja. Ta zemlja je sada doslovno razlomljena na tisuću dijelova i prožima ju terorizam najokrutnije vrste.

Izrael nije neosetljiv na sudbinu izbeglica iz afričkih država, ali je suviše mali da ih primi, rekao je premijer Benjamin Netanjahu na sednici Vlade, prenosi „Tajms ov Izrael“.

Prema rečima Benjamina Netanjahua, zemlja treba da se zaštiti od „nelegalnih migranata i lica krivih za terorizam“.

Izraelski premijer je dodao da u ovom trenutku država nema mogućnosti da proverava migrante na umešanost nekih od njih u terorističke delatnosti.

Osim toga, on nije isključio da bi Izrael mogao da počne sa izgradnjom zida duž istočne granice.

Izjava Netanjahua se pojavila u trenutku povećane diskusije među izraelskim političarima o tome da li Izrael treba da pomaže migrantima u znak sećanja na jevrejske izbeglice koje su se spasavale od nacizma.

Zamenik ministar za regionalna pitanja Ajub Kara pozvao je izraelske vlasti da prihvate hiljade Sirijaca, dodavši da je to dug jevrejske države nakon tragedije Holokausta.

SAD su se danas našle pod novim pritiscima da pomognu Evropi u nalaženju utočišta za bujicu migranata, ali iz Vašingtona nema signala da planira dramatično povećanje u prihvatanju izbeglica, javio je Rojters.

Kako je prenela britanska agencija, bivši britanski ministar spoljnih poslova i direktor Međunarodnog komiteta za spasavanje, Dejvid Miliband, pozvao je SAD da pokažu onu vrstu vodjstva koju je Amerika pokazivala u takvim pitanjima u prošlosti.

- SAD su uvek bile lider u raspoređivanju izbeglica, ali 1.500 ljudi tokom četiri godine je tako mali doprinos u rešavanju humanog aspekta ovog problema - rekao je Miliband.

Portparol Stejt departmenta DŽon Kirbi u intervjuu za Rojters nije, međutim, dao naznake da će SAD znatnije povećati broj migranata koje će primiti.

Kijev radi na planu B za rešenje krize u Donbasu, ali je posvećen Sporazumu iz Minska, izjavio je ukrajinski predsednik Petro Porošenko.


"Trenutno radim na planu B, ali još gajim nadu da ćemo održati mir i suverenitet", rekao je Porošenko u intervjuu za ukrajinsku televiziju, prenosi Tas.

Maratonski razgovori tzv. "Normandijske četvorke" - ruskog predsednika Vladimira Putina, francuskog predsednika Fransoa Olanda, nemačke kancelarke Angele Merkel i ukrajinskog predsednika Petra Porošenka urodili su 12. februara ove godine u Minsku paketom sporazuma kojim se, pre svega, predviđa prekid vatre između sukobljenih strane na istoku Ukrajine od 15. februara.


Beloruska prestonica je istovremeno bila domaćin sastanka Kontakt grupe za Ukrajinu, u kojoj su učestvovali bivši predsednik Ukrajine Leonid Kučma, specijalni izaslanik Kijeva za humanitarna pitanja Viktor Medvedčuk, lideri samoproklamovanih Narodnih Republika Donjeck i Lugansk Aleksandar Zaharčenko i Igor Plotnicki, kao i ( u ulozi medijatora) ruski ambasador u Ukrajini Mihail Zurabov i izaslanica OEBS-a Hajdi Taljavini.

Tako je nastao paket mera za implementaciju Sporazuma iz Minska, poznat kao Minsk 2.

Paketom od 13 tačaka između ostalog je bilo predviđeno i povlačenje teškog naoružanja sa linije razgraničenja, kao i mere za dugoročno političko rešenje situacije u Ukrajini, uključujući i formiranje radnih podgrupa kao prioritetni zadatak.