© AP
Na američkom Jugu je, prema popisu stanovništva iz 1860. godine, živelo 3,95 miliona robova kojih je bilo deset puta više nego robovlasnika i predstavljali su 13 posto čitave populacije SAD. Većina je slobodu dočekala tokom ili posle četvorogodišnjeg građanskog rata (1861-65) u kome su snage Konfederacije doživele poraz, dok je manji broj njih uspeo da ranije pobegne na Sever.
Razumljivo je što veći deo bivših robova nije želeo da se ikada više sretne sa svojim starim gospodarima ili da stupi sa njima u kontakt. Zato nije čudno da je sačuvano vrlo malo korespondencije ovog tipa - delimično i zbog toga što većina robova nije imala prilike da nauči da piše - ali nekoliko pisama svedoči da su i posle oslobađanja ili bega ipak komunicirali sa ljudima koji su ih u jednom trenutku kupili i posedovali.
Ovo su neke od najinteresantnijih poruka sačivanih u Specijalnoj zbirci biblioteke Univerziteta Djuk:
DŽURDON ANDERSONAvgusta 1865. godine, oslobođeni rob Džurdon Anderson (39) dobio je pismo od svog bivšeg vlasnika, pukovnika P.H. Andersona koji ga poziva da se vrati da radi na farmi u Big Springu u Tenesiju. Iako je pukovnik dva puta pucao u njega kada je odlazio, Džurdon Anderson mu kaže da se raduje što ga Jenkiji nisu obesili.
Anderson je odbio ponudu da se vrati i napisao pukovniku pismo u kome mu otvoreno objašnjava zašto mu se više sviđa da živi kao slobodan čovek u Ohaju: tu radi za 25 dolara mesečno, plus hrana i odeća; ima udoban dom, ženu mu oslovljavaju sa "gospođo Anderson", a deca mu idu u školu.
