1858. godine Vilijam Gladstoun, koji je kasnije postao i britanski premijer, nabrojao je sve boje koje je Homer opisao u svom delu. Otkrio je da se plava boja uopšte ne spominje.
Crna boja se spominje oko 200 puta, a bela 100 puta. Crvena je spomenuta manje od 15 puta, a žuta i zelena manje od 10 puta.
Međutim, plava boja nije bila misterija samo za stare Grke. Ne spominje se ni u Kuranu ni drevnim kineskim pričama, otkrio je njemački filolog Lazarus Gajger.
Prema njegovim istraživanjima, drevne kulture su imale reči belo i crno, kao i reči za tamno i svetlo.
Sledeća reč koju su stari narodi usvojili je crvena boja, potom žuta i zelena. Egipćani su prva civilizacija koja je imala reč za plavu boju, a prvi su i proizveli tu boju.
Pre nekoliko godina Džuls Davidov je napravio eksperiment u kojem su učestvovali članovi plemena Himba iz Nambije. Pokazan im je crtež na kojem je bilo 11 zelenih i jedna plava kocka.
Davidov je shvatio da pripadnici plemena nisu mogli da odluče koja je kocka drugačija ili im je trebalo dosta vremena da razmisle i odgovore. Međutim, ovo pleme za zelenu boju koristi više reči. Kada su im pokazane kocke koje su obojene različitim nijansama zelene, odmah su odgovorili koje su razlike.
Posebno istraživanje, koje je sprovedeno prošle godine ukazuje da boje mogu biti iste, ali jezik ima presudan uticaj na način na koji ih doživljavamo. U engleskom jeziku najpopularnije osnovne boje su plava, ružičasta i zelena, dok su u Kini to crvena, plava i zelena.
