© Wikipedia
UN-ov plan za podjelu Palestine
Jevrejska agencija, koja je predstavljala privremenu vladu do proglašenja državnosti Izraela 1948. godine, odmah je počela da sprovodi strategiju "čišćenja arapske populacije". Taj plan ostao je upamćen u istoriji pod nazivom "Plan Dalet". Do 14. maja 1948. godine kada je zvanično proglašena nezavisnost Izraela, većina Palestinaca je proterana, što od strane vojske, što od paravojnih jedinica.
Tokom Palestinskog rata 1948. Izrael je zauzeo dodatnih 23 odsto Palestine, a do 1967. godine i preostalih 22 odsto. Palestinci koji su ostali u "Svetoj zemlji" praktično su zatvoreni u Pojasu Gaze, Zapadnoj Obali i istočnom Jerusalimu.
Prvi premijer Izraela Ben Gurionnapisao je: "Podržavam podelu palestinske zemlje jer kada postanemo sila, mi ćemo podelu ukinuti i proširiti se po čitavoj Palestini".
Gurionove reči su se ostvarile - Izrael se zaista proširio po čitavoj Palestini.
Od tada do danas, Izrael drži Palestince koncentrisane u malim, izolovanim regionima, iz kojih da bi izašli Palestinci moraju da prođu veliki broj vojnih kontrolnih punktova, provera i pravi mali birokratski pakao.
Kako Izrael kontroliše sve granice, vazdušni prostor i prirodne resurse, palestinska ekonomija je u pepelu, a dugogodišnja okupacija izazvala je jedino siromaštvo, mržnju i konflikt.
Tokom Palestinskog rata, oko 700.000 Palestinaca je raseljeno, a čak 13.000 ih je izgubilo život. Danas, potomaka palestinskih izbeglica ima na milione. Na svetu ima oko 12 miliona Palestinaca od kojih oko 4,8 miliona živi na palestinskim teritorijama - 2,9 miliona na Zapadnoj obali i 1,9 miliona u Pojasu Gaze. Oko 5,6 miliona Palestinaca se vode kao izbeglice, a 29 odsto njih živi u izbegličkim kampovima od kojih je 10 u Jordanu, 9 u Siriji, 12 u Libanu, 19 na Zapadnoj obali i 8 u Pojasu Gaze.
