Angela Merkel
Komentar: Da li ćemo imati još jedan napad pod lažnom zastavom kako bi psihopati na vlasti dobili ono što žele? „ISIS među izbjeglicama“ - uvod u još jedan europski „teroristički napad“
Uzimajući u obzir sve gore rečeno, zamislite kako bi lako bilo da par zamaskiranih ubojica obučenih u crno ubiju nekolicinu građana Europe, nakon toga bi tajne službe krivicu svalile na bespomoćne pripadnike islamske vjeroispovijesti koji bi poslužili kao žrtveni janjci, jer su već bili na „radaru“ (ili su već bili na platnoj listi). Takve stvari su se događale puno puta u prošlosti i mogu se ponoviti u budućnosti. Stoga je potpuno nevažno razmišljati ima li pravih džihadista ISIS-a među izbjeglicama po Europi. Mi bismo se, zapravo, trebali brinuti jesmo li spremni na događaje koji bi uslijedili nakon takvog isceniranog događaja; vrlo lako bi se nakon toga političari i javnost mogli usmjeriti ka stvaranju koncentracijskih logora za izbjeglice i druge „nepoželjne“ osobe. Nevjerojatno je kako se brzo 'ljubav' pretvori u 'mržnju' i kako se lako zapadnjačkom javnošću može manipulirati tako da se uz veliku količinu vojne infrastrukture naša stvarnost pretvori u distopijsku policijsku državu. Naravno sve to u ime 'slobode'.
Minulog ponedeljka u Lajpcigu, lokalna ispostava Pegide, takozvana Legida, organizovala je demonstracije koje su prerasle u nasilje. U ovom gradu na istoku Nemačke, protivnici ovog ksenofobnog pokreta su organizovali kontramiting u želji da im blokiraju put i spreče demonstracije kojima se širi mržnja prema muslimanima i izbeglicama. Do nasilja je došlo kada su desetine huligana iz redova Legide probili policijski kordon, a policija je na kraju upotrebila vodene topove protiv obe grupe demonstranata.
Ovaj događaj vratio je Pegidu na naslovne strane nemačke štampe, koja je minulih meseci, čini se, nastojala da ne piše previše o ovom pokretu koji je pre nešto manje od godinu dana krenuo da ponedeljkom organizuje proteste u Drezdenu i drugim uglavnom istočnonemačkim gradovima, šireći strah od izbeglica i islama u Evropi. Ovi protesti i vesti o napadima na izbegličke centre u gradićima oko Drezdena, poput Frajtala, Majsena i Hajdenaua, u javnosti su doveli do utiska kako su ova mesta u potpunosti ksenofobična. To je, međutim, inspirisalo mnoge u ovim gradićima da organizuju proteste, koncerte i humanitarne večeri za pomoć izbeglicama, nastojeći da dokažu su pripadnici Pegide ubedljiva manjina.
Osim Pegide, sve je glasnija i ultradesničarska Nacionaldemokratska partija (NPD), koja organizuje mitinge na kojima njeni članovi nose parole „Nemačka Nemcima. Izbacite napolje azilantske prevarante!”
S druge strane, izbegličku krizu nastoje da iskoriste i radikalni islamisti pa tako predsednik nemačke Savezne službe za zaštitu ustava (BfV) Hans Georg Masen upozorava da salafisti pokušavaju da regrutuju muslimane sunite među izbeglicama u Nemačkoj.
„Pratimo ponašanje salafista kao filantropa i humanitaraca koji namerno žele kontakt sa izbeglicama i zatim ih pozivaju u određene džamije da bi ih regrutovali za svoju stvar”, rekao je prvi čovek unutrašnje bezbednosne službe za diseldorfski dnevni list „Rajniše post”.
Ipak, on uverava da nema razloga za strah da bi teroristička organizacija Islamska država (IS) mogla da pokuša da pošalje svoje terorističke odrede prerušene kao izbeglice u Nemačku. Prema njegovim rečima, BfV i nemačka Savezna spoljnoobaveštajna služba (BND) pratile su mnoštvo tragova i dosad nisu pronašle bilo kakve znakove da se tako nešto događa.
„Putevi kojima se izbeglice kreću isuviše su opasni za teroriste, jer bi tako rizikovali smrt ili mogućnost da budu otkriveni”, naveo je Masen.
Ipak, krajnja desnica nastoji da iskoristi situaciju i da raspiri strah među Nemcima, pa se tako društvenim mrežama brzinom munje proširila fotografija na kojoj se vidi navodna grupa izbeglica sa zastavom Islamske države kako napada kordon nemačke policije. Najednom je to postao krunski dokaz desničarima u argumentovanju da vlast greši i da su islamski ekstremisti među izbeglicama već došli u Nemačku.
Ovo širenje panike je, čini se, bilo produktivnije od objašnjenja stručnjaka da se, pre svega, konkretna fotografija u medijima pojavila još pre tri godine i da je snimljena u toku protesta ultradesničara u Bonu, kada je muslimanska zajednica, koja nema veze sa izbeglicama, organizovala kontramiting. Osim toga, zastava koja se vidi na fotografiji nije nužno vezana uz terorističku organizaciju Islamska država, već poznavaoci islama ističu da su organizatori kontramitinga preuzeli simbole koje su druge grupe već ranije koristile - Šehadet (rečenica koja se izgovara prilikom pristupanja islamu) i prorokov pečat, što su česti simboli u islamu.
Talas izbeglica je, bez sumnje, uticao na političku scenu u Nemačkoj pa tako, prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja, desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) beleži rast popularnosti i dosegla je 5,5 odsto, dok demohrišćanski blok kancelarke Angele Merkel beleži pad za 1,5 odsto, ali i dalje uživaju podršku 40 odsto građana.
„Izbeglička kriza obara rejting konzervativaca i jača AfD koji su prešli (izborni) prag od pet odsto”, rekao je za dnevnik „Bild” Herman Binker, šef INSA, koja je uradila ovo istraživanje javnog mnjenja.
U tom kontekstu analitičari i sagledavaju odluku Merkeline vlade da prošle nedelje uvedi pogranične kontrole kako bi obuzdala nalet izbeglica. Osim toga, juče je iz kabineta ministra unutrašnjih poslova Tomasa de Mezijera „procurio” dokument koji dokazuje da vlada priprema i promenu zakona o azilu, kojim bi trebalo da se smanje beneficije koje dobijaju tražioci azila i da se učvrsti poštovanje Dablinske regulative koja omogućava deportaciju tražilaca azila u onu zemlju EU u koju su prvo ušli.
Socijaldemokrate prete istoku EU
Iako je kancelarka Angela Merkel istakla da „pretnje nisu pravi način za postizanje sporazuma” sa zemljama EU koje odbijaju da prihvate obavezujuće kvote za prihvat izbeglica, socijaldemokratski ministri u nemačkoj vladi nastavljaju da zagovaraju kažnjavanje istočnoevropskih zemalja, kao što su Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka. Vicekancelar i ministar ekonomije Zigmar Gabrijel kaže da zemlje koje ne dele evropske vrednosti kao što su ljudsko razumevanje i solidarnost - ne mogu da računaju da će dobiti novčanu pomoć od EU, dok šef diplomatije Frank Valter Štajnmajer najavljuje mogućnost da zemlje koje se protive kvotama za raspodelu izbeglica budu preglasane. Članice EU uobičajeno nastoje da odluke donose kompromisom, ali postoji i mogućnost nadglasavanje većinom, koja predviđa da su odluke za koje glasa 55 odsto država koje predstavljaju 65 odsto stanovništva EU obavezujuće za sve.
Izvor: Politika (Nenad Radičević)
Komentari čitatelja
na naše novosti