Kvantna fizika potvrdila “život” nakon smrti

Dr. Robert Lanza
Mnogi od nas se plaše smrti. Verujemo u nju zato što nam je rečeno da ćemo umreti. Ljudi se identifikuju sa telima, a kao što znamo, tela umiru. Međutim, nova naučna teorija tvrdi da smrt nije finalan događaj, piše Robert Lanca, lekar i naučnik, direktor Instituta za regenerativnu medicinu Astelas.

Američki naučnik dr Robert Lanca zaintrigirao je mnoge pišući o večnom i fundamentalnom pitanju: postoji li život posle smrti.

Njegova teorija biocentrizma menja dosadašnji pogled na svet i postojanje, nalažući da život kreira univerzum, a ne obrnuto. U knjizi Biocentrizam: kako su život i svest ključevi za razumevanje prirode svemira, koju je 2009. godine objavio sa čuvenim astronomom Bobom Bermanom, Lanca objašnjava da univerzum postoji samo zahvaljujući našoj svesti ‒ život i biologija su u centru stvarnosti, što zauzvrat stvara univerzum; sam univerzum ne stvara život. Isto je i sa konceptima prostora i vremena, koje profesor Lanca opisuje kao „jednostavna oruđa uma".

Prema teoriji biocentrizma, koncept smrti (koji poznajemo) ne može postojati u pravom smislu, ideja umiranja je nešto što smo dugo učili da prihvatimo, ali u stvarnosti samo postoji „u našim glavama".

Beskonačan broj univerzuma

Jedan od dobro poznatih aspekata kvantne fizike jeste da određena opažanja ne mogu apsolutno biti predviđena. Umesto toga, postoji čitav niz mogućih opservacija sa različitom verovatnoćom. Jedno učestalo objašnjenje, interpretacija „mnoštva svetova", tvrdi da svaka od ovih mogućih opservacija korespondira sa drugačijim univerzumom (multiverzum).

Nova naučna teorija nazvana biocentrizam malo je pročistila te ideje. Postoji beskonačan broj univerzuma, i sve što verovatno može da se desi, dešava se u njima. Smrt ne postoji u pravom smislu u ovim scenarijima. Svi mogući univerzumi postoje u isto vreme, bez obzira na to šta se u njima dešava. Iako su naša tela predodređena da budu uništena, osećaj života ‒ „Ko sam ja?", zapravo je fontana energije od 20 vati koja kontroliše mozak.

Energija nikad ne umire

Međutim, ova energija ne nestaje nakon smrti. Jedan od najpouzdanijih aksioma nauke jeste da energija nikada ne umire ‒ ona ne može biti stvorena ni uništena. Da li se ova energija prenosi sa jednog sveta na drugi? Sudeći po biocentrizmu, prostor i vreme nisu tvrdi objekti kakvim ih smatramo. Ukoliko mahnete rukom kroz vazduh - ukoliko uklonite sve, šta je ostalo? Ništa. Ista stvar može se primeniti i na vreme. Mi ne možemo da vidimo ništa kroz kosti koje okružuju naš mozak. Sve što vidimo i osećamo trenutno je vrtlog informacija koji se dešava u našoj glavi. Prostor i vreme samo su alati koje koristimo kako bismo sve povezali. Smrt ne postoji u vanvremenskom i besprostornom svetu.

Na samom kraju, čak je i Albert Ajnštajn priznao: „Moj stari prijatelj napustio je ovaj čudan svet ispred mene. To ne znači ništa. Ljudi poput nas znaju da je razlika između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti samo tvrdoglavo uporna iluzija". Besmrtnost ne znači neprestano postojanje u vremenu bez kraja, ona je smeštena van vremena.

Priredio: Branislav Jarić