Pojavilo se još jedno važno istraživanje koje ukazuje kako je najveća svjetska ekonomska kriza od Velike depresije možda uzrokovana pretjeranim strahom od zaraze zbog koje je niz zemalja uvelo strogi epidemiološki lockdown niza javnih i poslovnih aktivnosti.

Švedski Karolinska institut i Karolinska sveučilišna bolnica napravili su veliko istraživanje koje je utvrdilo kako je značajni broj ljudi s blagim ili asimptomatičnim oblikom COVID-19 zaraze razvio imunološku reakciju uz pomoć T-stanica.

To istraživanje važno je iz dva razloga: Prvo, imunološka reakcija T-stanica na SARS-CoV-2 virus ne može se utvrditi testovima na antitijela te ispada da su procjene ukupnog broja zaraženih, koje se izvode iz testova na antitijela, jako umanjile postotak zaraženih u ukupnoj populaciji. Drugo, razumijevanje načina kojim se ljudsko tijelo brani od SARS-CoV-2 virusa vrlo je dobar putokaz za razvoj učinkovitog cjepiva.


Istraživanje Karolinska instituta, u kojem je sudjelovao veliki broj znanstvenika, mapiralo je imunološku reakciju T-stanica tijekom i nakon COVID-19 infekcije. Njihova je opservacija proizašla iz tog mapiranja kako nisu samo oni koji su bili pozitivni na testovima na antitijela imali i dokazanu imunološku reakciju T-stanica, nego i oni negativni na tim testovima i ljudi bez simptoma COVID-19 zaraze. Procjenjuju kako je zaraženih dvostruko više nego se mislilo, što znači kako je moguće da je Švedska blizu imuniteta krda ili je stečeni imunitet značajno viši nego su to pokazivali testovima na antitijela.

Ekstrakt slatkog pelina, pomešan sa kafom, aktivno deluje protiv korona-virusa, kažu nemački naučnici. Oni upozoravaju da treba pričekati klinička ispitivanja, baš kao i za jednu biljnu mešavinu sa Madagaskara.

Jednogodišnji ili slatki pelin, poznat i kao Artemisia annua, već se odavno dokazao. Više od dvadeset godina u borbi protiv malarije lekari uspešno primenjuju lekoviti sastojak te biljke - artemisinin. Grupa naučnika sa Instituta "Maks Plank" u Potsdamu sada je istražila u kojoj meri bi ta biljka mogla da pomogne u lečenju kovida-19.

"Tokom istraživanja smo izvukli čiste supstance iz biljke i onda ih povezali sa virusom", objašnjava Peter Zeberger sa instituta "Maks Plank" koji je, zajedno sa hemičarom Kerijem Gilmorom, inicirao i vodio istraživanje.

Za potrebe ovog projekta divlji pelin je uzgajan u SAD. U istraživačkom projektu učestvovali su i virusolozi sa Slobodnog univerziteta u Berlinu.

Rezultati su iznenadili naučnike: ekstrakti slatkog pelina su aktivni protiv SARS-CoV-2. Listovi biljke Artemisia annua, uzgajani u Kentakiju, u SAD, najbolju antivirusnu aktivnost su pokazali kod ekstrakcije sa čistim etanolom ili destilovanom vodom.

Antiviralna aktivnost etanolnog ekstrakta još više se povećala dodavanjem kafe, otkrili su naučnici. Sam artemisinin međutim nije bio veoma efikasan protiv virusa.

"Bio sam iznenađen da su ekstrakti artemisinina znatno bolje funkcionisali nego čisti derivati i da je dodavanje kafe povećalo aktivnost", kaže Klaus Osterrider, profesor virusologije na Slobodnom univerzitetu u Berlinu. U istraživačkoj grupi on je bio zadužen za testiranje tih aktivnosti.

"Ovaj virus možda neće nestati" izjavio je sredinom maja visoki zvaničnik Svetske zdravstvene organizacije Majkl Rajan, apelujući na čitavo čovečanstvo da je vreme da naučimo da živimo sa koronavirusom.

Kada su se pojavile male boginje morbile, zarazile su pola planete, a tokom 20. veka godišnje su odnosile više od milion života. Onda su Džon Enders i Tomas Pibls izolovali virus 1954. godine i razvili vakcinu devet godina kasnije. Tek četiri decenije kasnije, bolest je konačno eliminisana iz Severne Amerike, piše Medicalxpress.

Za svaku bolest izazvanu virusom, poput morbila, zauški ili rubeola, za koje je pronađena vakcina, postoji i paralela kao HIV, malarija, hepatitis C ili Zika virus, za koje vakcina zauvek ostaje nedostižna.

Šta je sa koronom?

Uprkos nadi da će naučnici proizvesti vakcinu koja će zaustaviti širenje pandemije koronavirusa, visoki zvaničnik Svetske zdravstvene organizacije Majkl Rajan izrekao je nedavno nešto veoma važno, a možda za svet i presudno u ovom času. On je na redovnoj konferenciji za štampu 14. maja, izjavio:

"Ovaj virus možda neće nestati."

Sa njim je saglasan i virolog sa Univerziteta Alberta, Dejvid Maršant, koji je pola života istraživao i tragao za lekom za opasan respiratorni sincicijski virus (RSV), dodajući da vakcine nisu sigurna opcija.

"Nisam optimističan da ćemo u narednih nekoliko godina uopšte pronaći vakcinu jer imamo tako malo podataka o koronavirusu", rekao je Maršant, koji drži Kanadsku katedru za istraživanje u virusnoj patogenezi.

"Zapravo, predlažem da ovaj virus postane endemičan. Virusi nisu stvari sa kojima se možemo boriti. To su pojave sa kojima naučite da živite, da ih lečite i ublažavate."

Maršant veruje da će se naći tretmani u obliku antivirusa koji usporavaju replikaciju virusa ili sprečavaju ulazak virusa u ćelije ili će se bar ponovo prisvojiti od postojećih antivirusa poput remdesivira, koji je razvijen u borbi protiv ebole.

Živimo sa virusom, dok struka traga za lekom

"Zbog ovoga sam prilično optimističan. Učenje da živimo sa virusima, dok je glavni prioritet medicinske zajednice - lek", naglašava Maršant.

On kaže da čovečanstvo mora da se fokusira na život i ublažavanje rizika od COVID-19.

"To znači da je razumevanje virusa deo svakodnevnog života. Čak se i respiratorni virusi, za koje se dugo smatralo da se javljaju samo zimi, mogu naći tokom cele godine u određenim delovima sveta", kaže on.

Maršant je ukazao na studiju iz 2018. u kojoj su istraživači tokom leta brisali nosnice posetiocima koji su ulazili da obiđu razne turističke atrakcije Njujorka. Pregledi su pokazali da je 7,2 odsto posetilaca bilo pozitivno testirano na brojne respiratorne viruse, uključujući uobičajene poput rinovirusa, koji inače dovode do prehlade i koronavirusa. On je rekao da je ova studija takođe otkrila nisku stopu gripa, parainfluenze i RSV-a, sugerišući da bi ti virusi mogli da prođu do sledeće sezone gripa umnožavanjem na niskim stopama.

"Treba nas podsetiti da preko zime živimo sa nekim potencijalno opasnim virusima", rekao je Maršant, čiji je glavni fokus laboratorija RSV, koji se maskira u običnu prehladu ili grip, a može da ubije i do 200.000 ljudi godišnje i to uglavnom mladih.

Muškarci, žene, deca podjednako se često inficiraju novim korona-virusom. Ali često muškarci oboljevaju teže od Kovida 19 i češće umiru. Žene i deca su manje ugroženi.

Od početka pandemije postoje pretpostavke zašto muškarci više pate od infekcije korona-virusom: manje vode računa o svom zdravlju, više puše, češće se hrane nezdravo. Naročito nezdrav je životni stil starijih generacija. Generalno, kako se pretpostavlja, muškarci kasnije odlaze kod lekara.

Podaci istraživačke inicijative Global Healt 50/50 iz preko dvadeset zemalja potvrđuje da se žene podjednako često inficiraju kao muškarci. Ali muškarci najčešće oboljevaju teže od Kovida 19 i češće umiru od infekcije. Kada je reč o stopi smrtnosti kod žena, ona iznosi jednu, a kod muškaraca dve trećine.

To svakako ima veze s ranijim bolestima. Muškarci recimo imaju češće problema s kardiovaskularnim bolestima, od kojih i češće umiru od žena.

Pritom je odlučujuća starosna struktura: prema podacima nemačkog Instituta Robert Koh (RKI), muškarci između 70 i 79 godina starosti, najmanje dvostruko više umiru od žena. Tek nakon tog starosnog doba, odnos počinje da se izjednačava, a zatim se ponovo razilazi kod starosne grupe od 90 do 99 godina.

Razlog za to je možda znatno veći broj starijih žena nego muškaraca. RKI ne objašnjava zašto su tolike razlike kada su u pitanju polovi.

Nedavno objavljena japanska studija zaključila je da bi svakodnevna naporna aktivnost zapravo mogla skratiti, a ne produžiti nečiji životni vijek.

Istraživači iz Tokijskog tehnološkog instituta objavili su svoja otkrića iz studije u kojoj su analizirali grupu Kabuki izvođača nasuprot sjedećih umjetničkih grupa. Kabuki je tradicionalna japanska umjetnička forma popularne drame koja sadrži pjevanje i ples izveden na visoko stilizovan način i karakteriše ga brzo i stalno kretanje.

Istraživači su uporedili Kabuki sa japanskim umjetničkim oblicima Sado, Rakugo i Nagauta ili čajnim ceremonijama, gdje pričaju priče o stripu i sviraju instrumente dok sjede. Sve u svemu, studija je ispitala životni vijek 699 izvođača muškaraca rođenih poslije 1901, živih i mrtvih.

Autori studije, Naoyuki Hayashi i Kazuhiro Kezuka, bili su šokirani kada su otkrili da su glumci Kabuki-a imali znatno kraći životni vijek u odnosu na one koji su praktikovali sjedeće vještine, jer je njihova analiza pokazala značajan uticaj tipa zanimanja na dugovječnost u ove četiri grupe.

Njihova diskretna logistička regresijska analiza pokazala je da je životni vijek Kabuki glumaca bio znatno kraći nego životni vijek tri druge vrste umjetnika. "Ovaj rezultat sugeriše da svakodnevno naporno vježbanje kao zanimanje skraćuje, a ne produžava životni vijek", navedeno je u sažetku studije.

Sudeći prema njihovim rezultatima, autori su takođe zaključili da je potrebno više istraživanja kako bi se utvrdila optimalna količina vježbanja za zaštitu zdravlja, kao i potrebu da se ispitaju efekti ne vježbanja na životni vijek u analiziranim profesijama.

Vakcina protiv koronavirusa možda neće biti dovoljna za zaštitu starijih osoba, koji su ujedno i najrizičnija grupa, zbog čega postoji mogućnost vakcinacije drugih grupa - poput dece - u cilju zaštite starijih prenosi Gardijan.

"Ponekad je moguće zaštititi najranjiviju grupu tako što ćete vakcinisati druge grupe, a to radimo u slučaju gripa", rekao je profesor imunologije na Kraljevskom koledžu u Londonu dr Piter Openšo.

"Recimo, davanjem vakcine protiv sezonskog gripa deci - koja često nemaju teže oblike oboljenja - itekako štitite njihove bake i deke", dodao je Openšo.

Imunizacija zdravstvenih radnika bi, takođe, doprinela zaštititi starijih ljudi.

Predsednik britanskog društva za imunologiju dr Arne Akbar smatra da je naučnicima potrebno da utvrde šta polazi po zlu kod imunološkog sistema starijih ljudi.

"Jedino što je očigledno je da, zbog prirode starenja, dolazi do više upala po celom telu, čak i kod zdravijih osoba. Mi moramo shvatiti odakle upale dolaze", rekao je dr Akbar.

"I upala izazvana koronavirusom kod starijih ljudi je, pre svega, povezana sa krhkošću tela i svim negativnim posledicama starenja. Međutim, čini nam se da se u ovom slučaju sve dodatno pogoršava", dodao je dr Akbar.

On smatra da će, uz vakcinu, starijim ljudima biti potreban i dodatni lek, poput deksametazona.

"Vakcina će pomoći mlađima. Međutim, samo vakcinisanje neće pružiti zaštitu starijima ukoliko ne uključimo i antiinflamatorne lekove, kao što je deksametazon", rekao je dr Akbar.

Istraživanje je sprovedeno nakon što je Univerzitet u Oksfordu saopštio da su uspešno završene dve od tri faze kliničkih ispitivanja potencijalne vakcine protiv koronavirusa.

Dr Sara Gilbert sa Univerziteta u Oksfordu - koja predvodi testiranja potencijalne vakcine protiv COVID-19 - saopštila je da nijedna vakcina verovatno neće biti savršena, ali je, takođe, istakla i da vakcina ne mora biti apsolutno efikasna da bi bila delotvorna u lečenju pacijenata obolelih od koronavirusa.

"Čak i sa 50% tačnosti i efikasnosti potencijalne vakcine, mogli bismo učiniti mnogo u zaštiti stanovništva, tako da smo optimistični i verujemo da ćemo imati spreman odgovor. Ako bude potrebno, kombinovaćemo vakcine kako bi smo dobili efikasniju zaštitu", rekla je dr Gilbert.

"Čim dobijemo prvi signal efikasnosti vakcine, znaćemo da li će biti potrebna jedna ili dve doze vakcine, da li će biti dovoljna za stvaranje antitela kod svih starosnih grupa i da li će biti funkcionalna", dodala je dr Gilbert.

Nova studija je otkrila da je Sars-Cov-2, virus povezan sa Covid19, možda pet puta rašireniji nego što se ranije smatralo, a samim tim i pet puta manje smrtonosan.

Istraživanje, koje je sproveo tim naučnika iz Ciriha, pokazuje da se Sars-Cov-2- specifična antitela pojavljuju samo u najtežim slučajevima, odnosno u jednom od pet slučajeva.

Autori studije iz ovoga zaključuju da antitela neobjašnjivo nedostaju u većini blagih slučajeva covid19.

Ali, s obzirom na poznatu netačnost dijagnostičkih testova i dobro dokumentovanu tendenciju prekomerne dijagnoze kliničkim posmatranjem, čini se da bi drugo potencijalno objašnjenje bilo da su antitela izostala zbog činjenice da subjekti nikada nisu bili zaraženi SARS- COV-2, njihovi "blagi" simptomi nalik prehladi, nastali su zbog nekog drugog patogena, poput... običnog gripa.

Međutim, ako su autori zaista tačni u svojoj proceni, to bi moglo da znači da bi stopa infekcije SARS-COV-2 (IFR) trebalo ponovo da se revidira.

Ako 80% zaraženih zaista ne proizvodi antitela, postoji mogućnost da je virus prisutan kod mnogo više ljudi nego što se obično pretpostavlja. To bi zauzvrat potencijalno moglo da smanji IFR.

U ranim fazama, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenila je da je IFR virusa visoka oko 3,4%. Modeli koji se temelje na tim brojevima pokazali su se, međutim, netačnim.

Mnogi stručnjaci predviđali su da će se procene SZO pokazati netačnim kada se izavrše široko rasprostranjene populacione studije. Oni su, koristeći krvne testove u potrazi za antitelima Sars-Cov-2 rađene u različitim populacijama širom sveta, došli do zaključka da je IFR bliži 0,3% od prvobitne cifre SZO-a od 3,4%.

Medicina se promijenila. Nekada smo bili zanimanje koje se brinulo za dobrobit javnosti, a od prvenstvene važnosti nam je bio pacijent. Sada smo biznis, a neki od nas prakticiraju kao bezlične korporacije, bitna stvar nam je profit, a ne blagostanja pacijenta".

— Iz knjige The Doctor, Dr. Edward E. Rosenbaum, 1991

Najšokantnije u neoliberalnom modelu zdravstvene zaštite nije to što bankrotira i ubija stotine tisuća Amerikanaca svake godine, već da ga ogroman broj liječnika i dalje podržava. Nezasitna izopačenost virusa koji se protivi vrsti univerzalne zdravstvene skrbi metastazirala je po svim organima američke sveučilišne bolnice, ustanovi koja je iznevjerila svoju najsvetiju svrhu i koja sve više usađuje u umove polaznika štetnu ideju da je dobra zdravstvena zaštita privilegija, a ne pravo.

Sveučilišna bolnica postala je opasno mjesto, ne samo za pacijente, već i za polaznike, koje se pretvara u liječnike, bez da im se usade vrijednosti poštivanja osnovnih načela medicinske etike. Na taj su način američki liječnici uglavnom svedeni na vojsku automata obučenih u svrhu zarađivanja za medicinski industrijski kompleks. Zapravo, ne bi trebalo biti iznenađenje da se mnogi izgube u bezobzirnom moru bezdušnog karijerizma, jer su godinama uronjeni u okruženje u kojem su privrženi i stavljeni na milost i nemilost interesa koji stavljaju profit iznad svih ostalih razmatranja.

Evropska komisija je u sklopu nove strategije o vakcinama predložila da se privremeno ublaže strogi EU propisi o genetski modifikovanim organizmima (GMO) kako bi se ubrzali razvoj vakcine i lečenje od Kovida-19.

Potencijalne vakcine na kojima rade farmaceutske kompanije poput Astra Zeneke i Džonsona i Džonsona sadrže GMO ili se sastoje od GMO.

Brisel je spreman da ublaži stav o GMO da bi se u kliničkim ispitivanjima vakcine za koronavirus koja uključuju više zemalja izbegla "uska grla".

Važeće GMO zakonodavstvo ne poznaje hitne situacije već su procedure veoma kompleksne i dugotrajne, navodi Komisija i ukazuje "da postoje znatne razlike u nacionalnim procedurama za sprovođenje GMO direktiva", prenosi Beta.

Predloženo derogiranje, koje treba da odobre Evropski parlament i Savet EU, trajalo bi koliko i opasnost po javno zdravlje od kovida 19, navela je Komisija.

Labavija pravila bi se primenjivala ne samo na klinička testiranja vakcine za kovid 19, već i za lečenje, navodi se u saopštenju EK.

Međutim, kako se dodaje, pre stavljanja u promet svejedno će se tražiti dokaz o poštovanju dobre proizvođačke prakse i procena uticaja na životnu sredinu.

Komisija je pozvala da se predlog usvoji što pre kako bi se klinička ispitivanja vakcine u Evropi omogućila u što kraćem roku.

Nemački evroposlanik Peter Lize (EPP) iz odbora EP za zdravlje slaže se sa pozivom Komisije da se propisi ublaže u najkraćem roku i kaže da to treba uraditi pre letnje pauze.

"Izazov je da se to uradi u roku od tri nedelje ali smo u Parlamentu ranije koristili ubrzane procedure za mnogo manje važna pitanja", rekao je on, preneo je EURACTIV.com.

Pitanje GMO je kontroverzno ali Lize kaže da će predložena privremena promena zakonodavstva biti "mala" i "dobro ciljana".

Prva debata o predlogu u Odboru za prirodnu sredinu u zdravlje (ENVI) planirana je za 22. jun uz učešće evropske komesarke za zdravlje Stele Kiriakides.

Evropska komisija je predložila i mnogo fleksibilniji pristup drugim regulatornim procesima, poput ubrzane procedure za stavljanje u promet i oko zahteva za označavanje i pakovanje lekova.

Tako će npr. skraćivanje perioda za konsultacije članica i omogućavanje prevođenja dokumenata na niz jezika posle davanja dozvole a ne pre skratiti Komisijinu proceduru autorizacije sa devet nedelja na jednu, navela je EK.

Poziv na veću fleksibilnost uključen je u Komisijinu strategiju o vakcinama objavljenu 17. juna. Cilj te strategije je da se ubrzaju razvoj, proizvodnja i upotreba vakcine protiv kovida 19.

U strategiji je EK predložila instrument za neodložnu pomoć od 2,7 milijardi evra kako bi unapred kupila vakcine za kovid 19 koristeći sporazume o kupovini unapred i zaključujući sporazume sa pojedinim proizvođačima vakcina u ime članica.

Do toga je došlo posle inicijative četiri članice koje su već sklopile sporazum sa farmaceutskom kompanijom Astra Zeneka o isporuci eksperimentalne vakcine za kovid 19.

Međutim, neke članice su na Savetu EU za zdravlje nedavno kritikovale inicijativu koju predvode Francuska, Nemačka, Italija i Holandija i zalažu se za više evropski pristup.

Evropska komisija je ponudila da pokrene centralni proces nabavke kako bi se obuhvatila cela EU.

"Zajedničko delovanje će povećati naše šanse da obezbedimo pristup sigurnoj i efikasnoj vakcini u obimu koji nam je potreban što je pre moguće", rekla je Kiriakides.

Naučnici u Italiji pronašli su koronavirus u otpadnim vodama prikupljenim iz Milana i Torina u decembru 2019, što sugeriše da je kovid-19 već kružio severnom Italijom pre nego što je Kina prijavila prve slučajeve.

Italijanski nacionalni institut za zdravlje pregledao je 40 uzoraka iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na severu Italije između oktobra 2019. i februara 2020. godine, preneo je Rojters.

U analizi koja je objavljena kasno sinoć navodi se da su uzorci uzeti u Milanu i Torinu od 18. decembra pokazali prisustvo koronavirusa.

"Ovo istraživanje može da nam pomogne da shvatimo početak cirkulisanja virusa u Italiji", izjavila je Đuzepina La Rosa, stručnjak za ekološke otpadne vode pri Italijanskom nacionalnom institutu za zdravlje, koji je učestvovao u istraživanju, navodi se u saopštenju u kome su detaljno opisani rezultati istraživanja.

Manje studije koje su radili naučni timovi u Holandiji, Francuskoj, Australiji i drugim državama otkrili su znakove da virus koji uzrokuje kovid-19 može biti otkriven u kanalizaciji, a mnoge zemlje počinju da koriste istraživanje otpadnih voda da bi pratile širenje bolesti, javlja Tanjug.

La Rosa je rekla da je otkrivanje tragova virusa pre kraja 2019. godine u skladu sa dokazima koji su se pojavili u drugim zemljama i znači da je možda kovid-19 kružio pre nego što je Kina prijavila prve slučajeve bolesti 31. decembra.

Ona je, međutim, navela da prisustvo virusa u italijanskoj otpadnoj vodi ne znači automatski da je epidemija potekla iz Italije.