Ona je takođe naglasila da se britanska politika prema Rusiji realizuje prema principu "sarađuj, ali budi na oprezu".
- Da budemo precizni, Rusija nema dobre namere. Oni su umešani u sajber-rat, u podrivanje zemalja Zapadnog Balkana. Vidite šta se dešavalo u Crnoj Gori, a da ne govorimo šta se dešava u istočnoj Ukrajini. To je potpuno neprihvatljivo. Oni moraju da se promene i pokažu da im se ponovo može verovati - rekao je Džonson, pre početka sastanka ministara spoljnih poslova i odbrane EU u Briselu.
Komentar: Dokazi?
Prema njegovim rečima, niko u Evropi i SAD nije želeo povratak u hladnoratovske dane.
Cilj mora da bude razgovor sa Rusijom i njen, kako je Džonson rekao, povratak na "pravi put".
Ekscentrični ministar spoljnih poslova Velike Britanije i ranije se odlikovao ratobornom antiruskom retorikom, koja je svoju kulminaciju dostigla prošle godine, kada je pozvao na demonstracije ispred ruske ambasade u Londonu zbog ruske antiterorističke akcije u Siriji.
Iako Džonsonova retorika vrlo često odudara od diplomatskog rečnika i običaja, ako se osvrnemo unazad i pogledamo kako su izgledali anglo-ruski odnosi kroz modernu istoriju, videćemo da je današnja britanska politika prema Rusiji samo nastavak kontinuiteta.
- Izvesno je da Velika Britanija ne menja svoju politiku. U SAD je postojao jedno vreme trend nastojanja da politika bude promenjena, ali u Britaniji to nije slučaj, bez obzira na ’bregzit‘, bez obzira na promene u Konzervativnoj stranci, bez obzira na činjenicu da je Boris Džonson imao drugačiji stav u odnosu na neke druge konzervativne političare - objašnjava istoričar Čedomir Antić.
Britanija je bila država koja se najglasnije protivila ruskoj politici posle 2000, nastavlja on.
- U Britaniji još od tridesetih godina 19. veka postoji jedan politički fenomen koji je bio nazivan rusofobijom, a u poslednjih nekoliko decenija, pošto je fobija vezana za bolest, naziva se antirusizmom. Rusofobija je jedan od većih simbola kada je reč o mržnji prema jednom narodu, i ta mržnja je postala jako uticajna na politiku Velike Britanije i SAD - kaže Antić.
Rusofobija je podsticana iz raznih izvora, dodaje, a na njeno usvajanje uticale su kako razlike u kulturi tako i milenijumski sukob Istoka i Zapada.
- Rusija je od tridesetih godina 19. veka postala neka vrsta britanske drugosti. Istoriju je uvek moguće posmatrati, i hiljadama godina je posmatraju posredstvom velikih arhetipskih sukoba: Istok-Zapad, dobro-zlo, sloboda-ropstvo i tako dalje. Britanska politika dominantno je prepoznavala u Rusiji evropsku državu, državu koja ne pripada Istoku, ali državu koja je antipod Britaniji. U Britaniji se dugo verovalo da Rusija želi ne samo da ugrozi slobodu zapadnih naroda već i da ugrozi postojanje same Britanije - kaže Antić.
Britanska politika je imala negativan odnos prema Rusiji čak i u Jeljcinovo vreme.
- To je stav koji će Britanija menjati kako se njena javnost bude suočavala sa činjenicom da Britanija nije više velika sila, a to suočavanje traje već dugi niz decenija. Ona više nema snage da bude nešto drugo u velikom sukobu između SAD i Rusije, nego da bude čarkar, neko ko treba da izazove reakciju Rusije, pa da onda reaguje Amerika - zaključuje Antić.
Komentari čitatelja
na naše novosti