© Henry Romero / Reuters

Drevna kula, u koju su uzidane ljudske lobanje, otkopana je ispod Meksiko Sitija, a njeno otkriće daje novi uvid i postavlja nova pitanja o tradiciji ljudskog žrtvovanja u Astečkom carstvu.


Arheolozi su otkopali 676 lobanja, koje su bile uzidane u toranj blizu Templo Majora, jednog od glavnih hramova u Tenočtitlanu, prestonici Astečkog carstva, na čijem je mestu kasnije podignut i danas leži Meksiko Siti.

Ono što čini ovo uznemirujuće otkriće još jezivijim i jedinstvenijim jeste činjenica da su u kuli pronađene lobanje žena i dece.
© Henry Romero / Reuters

„Očekivali smo samo muške lobanje. Većinom od mladih muškaraca koji su bili ratnici, ali ovde ima i lobanja žena i dece“, kaže Rodrigo Bolanos, biološki antropolog i jedan od članova tima.

Za toranj se veruje da je bio deo posebnog „compantlija“ (drvene ili kamene palisade na kojima su postavljane lobanje ratnih zarobljenika i drugih žrtvovanih pojedinaca), napravljene da uplaši i demorališe konkvistadore, koji su kasnije i doveli do sloma Astečkog carstva.
© Henry Romero / Reuters
Tradicija ljudskog žrtvovanja bila je izuzetno razvijena u Astečkom carstvu. Godišnje je bogovima žrtvovano desetine hiljada ljudi, a prema nekim izvorima i stotine hiljada.

Tokom četvorodnevne ceremonije ponovnog osveštavanja Velike piramide u Tenočtitlanu 1487. godine, žrtvovano je na desetine hiljada ljudi.

Žrtvovanje su sprovodili sveštenici, od kojih bi četvorica držala žrtvu na kamenom stolu, dok bi peti ceremonijalnim sečivom isekao abdomen kod dijafragme i vadio srce.