U jednoj analizi koja obrađuje odnos teorije haosa i državne strategije, tvrdi se da je nastojanje velikih sila da se u svetu ostvari stabilnost zapravo pogrešno, jer je međunarodno okruženje odličan primer haotičnog sistema.
Prema tom izvoru, svet je predodređen da bude haotičan, jer mnogi učesnici politike imaju različite ciljeve i vrednosti. Svaki akter u nestabilnim političkim sistemima stvara energiju sukoba, koja može da prouzrokuje stvaranje kritične situacije u nekoj državi, i može da dovede do njene neizbežne kataklizmičke reorganizacije.
Prema ovoj teoriji, kontrola ovakvih procesa unutar jedne zemlje omogućava velikim silama da ostvare svoje interese, osiguraju svoju bezbednost i predstave se kao “ostrvo mira” u okeanu kontrolisanog globalnog haosa. Stoga, velike sile treba da gledaju na haos kao na izvor mogućnosti, i da ne teže iluzornom cilju globalne stabilnosti.
- de-ideologizacijom stanovništva
- odbacivanjem “tereta” postojećih društvenih vrednosti i njihove zamenu drugim.
- povećanjem materijalnih očekivanja, posebno među elitom
- gubitkom kontrole nad privredom i njenim konačnim uništenjem
- nezakonitim akcijama navodno spontanih pokreta koji često imaju etnički ili verski karakter
Sposobnost mase da pruži otpor kroz samoorganizovanje je tako smanjena.
S obzirom na efekte tih tehnologija, akteri "kontrolisanog haosa" sprovode dva cilja:
- Smanjenje broja stanovništva eliminacijom onih koji nisu od koristi za arhitekte novog svetskog poretka. Neoliberalne reforme dovode do demografske katastrofe smanjenjem stope nataliteta i povećanjem stope smrtnosti. Seksualna revolucija, propaganda hedonizam, individualizam, i konzumerizam smanjuju stope nataliteta. Socijalni-darvinizam i ravnodušnost prema stradanju bliskih osoba umanjuje ljudima volju za životom i povećava stopu smrtnosti. Veliki broj siromašnih i beskućnika su deo de fakto mehanizma eutanazije, jer ljudi u ovim kategorijama brzo umiru, dok se sve više ljudi gura u ovu grupu.
- Uništavanje nacionalnih država nametanjem kontrole putem transnacionalnih korporacija, kriminalnih ogranizacija, nadnacionalnih organizacija i institucija, koji odgovaraju onima koji upravljaju tehnologijom kontrolisanog haosa. Ovaj zadatak kombinuje "meku moć" sa varvarskim vojnim agresijama i agresoru olakšava kontrolu nad globalnim finansijskim, vojnim, i informacionim resursima.
Tako se država lišava sposobnosti da deluje kao međunarodni činilac i uništava se kao ekonomski konkurenat.
Glavni simptomi gubitka nečijeg suvereniteta uključuju i nemogućnost da se sagleda i protumači takva situacija, utvrdi svoj identitet i poseduje sposobnost da se sprovedu odlučne, uzvratne mere.
Kao rezultat:
- država više nije samoupravna, nema strategiju razvoja, i ne može da obezbedi pristojne uslove života za svoje građane i garantuje im ustavna prava.
- korumpirani zvaničnici igraju ključnu ulogu u kontroli privrede i društva.
- srednja klasa nestaje, neorganizovana je i otuđena.
- političke partije i pokreti su samo fasada.
- društveni pokreti nemaju stvarni uticaj na politiku.
- građani su pasivni i imaju velikih problema sa određivanjem svog identiteta (državni, narodni, porodični).
- uništavanje državnog aparata umetanjem u njega agenata sopstvenog uticaja.
- infekcija putem korupcije, promovisanje kulta novca.
- birokratizacija uprave
- sprečavanje naučne zajednice da utiče na politiku zemlje.
- pravljenje mita: "tržište će sve srediti."
- masovni izvoz kultnih organizacija
- korišćenje političkih tehnologija u izbornim kampanjama.
- transformacija medija u tržišne aktere.
- promovisanje primitivne masovne kulture.
- individualizacija kroz neoliberalizam i atomizaciju društva.
- uništavanje veza u zajednici.
- uništavanje transportnih mreža.
- promovisanje etničkih i verskih sukoba.
- podela na bogate i siromašne klase.
- generacijski sukob
- korišćenje manipulativnih tehnika u izbornim kampanjama
- promovisanje neoliberalne ideologije, kao što su individualizam i atomizacija
- promovisanje kulta novca i sistema primitivnih vrednosti
- gušenje nezavisnih medija
- promovisanje korupcije i kriminalizacije
- uništavanje domaće nauke i obrazovnog napretka
- promovisanje deindustrijalizacije kroz privatizaciju, stečaj i uništavanje profesionalnog obrazovanja.
- eliminacija kontrole kapitala
- kreditna zavisnost od međunarodnih finansijskih sistema
- nemogućnost odupiranja zavisnosti od uvoza
- sprečavanje aktivnog učešća društva u razvoju zemlje
"Kontrolisani haos" je sredstvo koje se koristi u cilju zadobijanja kontrole nad zemljom ili regionom, i njihovog sprečavanja da sprovode sopstveni razvoj. To je de fakto neo-kolonijalna teorija, koja se kosi sa međunarodnim normama, i koja pretvara zemlje u snabdevače sirovina za razvijene.
Komentar: Znamo jako dobro tko koristi kaos kao sredstvo za postizanje geopolitičkih interesa; Zapad i njihovi suradnici.
Pogledajte: