© Spc. Mary L. Gonzalez, CJTF-101 Public Affairs
Jedanaestog marta prošle godine pukovnik Stiv Voren, portparol grupe za operacije protiv Islamske države, upitan je u vezi sa dnevnim objavama američke vojke u kojima se prikazuje napredak u sukobu s islamistima. U njima je sadržan broj vazdušnih napada izvedenih u protekla 24 časa, njihov geografski raspored u Siriji i Iraku, kao i procena pogođenih i uništenih meta. Pod „napadom“ se podrazumeva „jedan ili više kinetičkih događaja koji se odvijaju na približno istoj lokaciji i proizvode zajednički, kumulativni efekat“. Ovo ne uključuje artiljerijsku vatru ili vatru podrške kopnenim snagama.
Novinarka Lolita Baldor direktno je upitala Vorena:“Možete li da nam kažete da li izveštaji koje dobijamo uključuju sve vazdušne napade koji su se odvili tog dana?“.
Voren ja na to odgovorio sledećim rečima:“Radimo sve što možemo kako bismo prijavili svaki vazdušni napad. Propustili smo jedan ili dva usled administrativne greške. Ipak, standard kog se držimo jeste da svaka bomba ispuštena nad teritorijom Iraka i Sirije bude prijavljena medijima, bez obzira koju metu ona ciljala.“
Voren je ovu tvrdnju često ponavljao.
Od početka kampanje protiv Islamske države, i civilni i vojni zvaničnici SAD-a su insistirali da će iskrenost u odnosima s javnošću biti prioritet u cilju obezbeđivanja što šire podrške operacijama Amerike na prostoru Bliskog istoka. U poređenju s informacijama o delovanju Rusije u Siriji, odnosno Saudijske Arabije u Jemenu, američki izveštaji su zaista i bili veoma detaljni.
Sve ovo čini izveštaj koji su Endru De Grandpre i Šan Snou objavili u listu Militari Tajms zapanjujućim. Pod naslovom „Statistike američke vojske o vazdušnim napadima su lažne, na hiljade borbenih misija nije prijavljeno“, autori otkrivaju ogromne nedostatke u podacima vezanim ne samo za operacije protiv Islamske države, već i za delovanje američkih trupa u Avganistanu.
Tri se nalaza posebno ističu. Prvo, napadi izvršeni uz pomoć helikoptera i bespilotnih letelica se ne prijavljuju. Vojska SAD-a ne objavljuje statistike o takvim napadima samostalno, već su ih novinari Militari Tajmsa dobili od avganistanskih vojnih vlasti. Kao drugo, niko ne zna koliko dugo ova diskrepanca postoji i kakva se politika primenjuje prema drugim rodovima vojske u vezi s njihovim prijavljivanjem vazdušnih napada. Kao treće, podaci o operacijama u Siriji, Iraku, Jemenu, i Somaliji mogu se takođe pokazati kao veštački umanjeni iz sličnih razloga.
Sve skupa gledano, ovakvi nalazi dovode u pitanje pouzdanost informacija koje je Pentagon davao u vezi sa vazdušnim napadima američke vojke, koji su ujedno i najčešće upotrebljavani vid vojnog delovanja u poslednjih nekoliko ratova. Izveštaj od prošle nedelje navodi da je u njemu sadržan popis operacija svih 20 država koje u njima učestvuju, kao i svih rodova američke vojske koji su u njima angažovani. Nažalost, Militari Tajms opaža da „nije jasno je li ova izjava data s namerom da navede na pogrešan zaključak, ili se radi o raširenoj unutrašnjoj neobaveštenosti i neznanju u vezi s elementima koji se uključuju u podatke servirane javnosti“.
U slučaju da se radi o slučajnim propustima, oni dovode u pitanje validnost podataka koje vojska SAD-a servira Kongresu i američkoj javnosti u celini.
Podaci koji se na taj način stavljaju pod znak pitanja uključuju i broj trupa razmeštenih u zonama borbenih dejstava, broj žrtava i smrtnih slučajeva, broj obavljenih misija, popis pobunjeničkih grupacija koje se naoružavaju, finansiraju, ili im se pomaže na neki drugi način, broj civilnih žrtava, kao i ukupan napredak u borbi s Islamskom državom. Imajući u vidu nemogućnost da se ispravno prebroje jasno definisani vazdušni udari, vojni zvaničnici mogu, čak i bez zle namere, da pogrešno predstave i mnoge druge borbene aktivnosti.
Kao neko ko se za analizu američkih vojnih dejstava, uprkos skepticizmu, ipak oslanjao na podatke Pentagona, moraću da ponovo razmotrim sopstvene nalaze. Na primer:
1. Upoređivanje broja civilnih žrtava u napadima bespilotnih letelica u Jemenu, Somaliji i Pakistanu, i žrtava avionskih udara u Iraku i Siriji.
2. Utvrđivanje žrtava po ispaljenom projektilu u Avganistanu (gde se američki napadi smatraju najpreciznijim)
3. Upoređivanje kampanje protiv Islamske države s prethodnim vazdušnim operacijama SAD-a.
4. Procena udela SAD-a u ukupnom broju operacija koalicije. (Amerika nosi veće breme nego što se to ranije mislilo)
5. Ukupan zbir bombi koje su snage SAD-a bacile tokom 2015. i 2016. godine
Umanjivanje broja američkih vazdušnih napada je ozbiljan problem. On snižava kredibilitet drugih podataka koje vojska objavljuje i sprečava Pentagon da ostvari bilo kakve norme transparentnosti koje bi druge armije sveta potom mogle da usvoje.
U međuvremenu, združeni Komitet za oružane snage Kongresa i Senata morao bi da istraži ova pitanja i organizuje javna saslušanja relevantnih vojnih zvaničnika u kojima bi se saznalo više o pomenutim diskrepancama. Generalni inspektor Pentagona bi morao da utvrdi razlog zbog kojeg je broj vazdušnih napada umanjivan i utvrdi da li su pojedini vojni službenici namerno varali Kongres i američku javnost. Konačno, državni sekretar za odbranu Džejms Matis bi trebalo da razjasni koji se zapravo kriterijum koristi za određivanje prirode vazdušnog napada. Bez transparentnosti u svemu ovome, biće veoma teško poverovati u bilo koje sopštenje američke vojske.
Komentar: Pentagon „zaboravio“ na 6.000 vazdušnih udara u Siriji i Iraku