© Depositphotos / ralwel
Istraživanja koja su rađena u Singapuru, daju nadu da će ljudi koji su preležali korona virus, izgraditi imunitet u naredne dve decenije.
Kod nekih virusa, poput boginja, zaštita je doživotna i nije moguće da se čovek ponovo razboli. Ipak, neki od virusa su poput kratkotrajnih prehlada i kod njih zaštita traje kratko. Stručnjaci su i dalje zbunjeni jer ne znaju koliko dugo traje imunitet protiv Covid-19, zbog njegovog kratkog postojanja. Studije i dalje pokazuju da osobe mogu stvoriti samo kratkotrajni imunitet.
Druga naučna istraživanja pokazala su da ljudi koji su imali prehladu u poslednje dve godine, imaju T ćelije koje pokazuju "unakrsnu reaktivnu zaštitu" protiv Covid-19. Ova studija uključila je 23 pacijenta sa fakulteta Duke-NUS u Singapuru koja su imala SARS.
Prikupili su uzorke krvi i testirali ih da li još uvek sadrže imune ćelije koje su bile efikasne protiv SARS-a. Svi pacijenti su imali T ćelije, što sugeriše da su važan deo borbe protiv ove infekcije.
T ćelije su vrsta belih krvnih zrnaca koja su ključna komponenta imunološkog sistema i pomažu u borbi protiv bolesti.
Istraživanja su pokazala da svi pacijenti i dalje poseduju dugotrajne memorijske T ćelije reaktivne na virus. Što bi trebalo da podrazumeva, da će pacijenti sa Covid-19 takođe razviti dugoročan imunitet T ćelija - piše u istraživanjima. Ovo bi bilo značajno u saznanjima, koliko dugo bi ljudi mogli da budu zaštićeni vakcinacijom.
U daljem istraživanju, pomešani su uzorci krvi sa fragmentima SARS-CoV-2. Ćelije su pokazale "čvrstu" reaktivnost protiv SARS-2 kod svih pacijenata tako što su se vezale za njih. Eksperiment je rađen na 37 ljudi, koji nikada nisu bili zaraženi SARS-om.
Istraživači su otkrili nivoe T ćelija koje su u stanju da se prikače na virus Covid-19 kod 50 odsto testiranih.
- Iznenađujuće je što smo takođe otkrili specifične SARS-CoV-2 ćelije T kod pojedinaca bez anamneze SARS-a, Covid-19 ili kontakta sa SARS-om/Covid-19 pacijentima- kažu naučnici. Oni veruju da ove T ćelije mogu postojati zbog prethodne infekcije drugim koronavirusom - od kojih ima sedam koji mogu zaraziti ljude.
Nije isključeno da T ćelije mogu nastajati od drugih životinjskih koronavirusa - za koje se uglavnom misli da potiču od slepih miševa. Glavni istraživač dr Antonio Bertoleti, rekao je za Telegraph da su ove T ćelije možda češće u Aziji nego u ostatku sveta. To negde i objašnjava, zašto je upravo ovaj kontinent bio relativno netaknut u poređenju sa Evropom i SAD-om tokom pandemije Covid-19.
Naučnici su rekli da bi ovu "postojeću" zaštitu trebalo razmotriti na nivou stanovništva, jer to može da dovede da se manje ljudi razboli od Covid-19 nego što se mislilo.
T ćelije su deo adaptivnog imuniteta, prva linija odbrane protiv strane supstance. Sa druge strane, antitela, pokrenuta u delovanju ćelijama B, počinju da pomažu tek nekoliko dana kasnije, a možda im i neće biti potrebni ukoliko su T-ćelije i drugi delovi imunološkog sistema, izbrisali virus. Iz tog razloga, neki ljudi možda nemaju antitela protiv Covid-19 u krvi uprkos tome što su u prošlosti bili zaraženi koronavirusom, kažu naučnici.
Singapurski tim rekao je da su u prethodnom istraživanju otkrivena antitela za SARS-1 posle dve ili tri godine. Prema tome, testiranje antitela bi sugerisalo na to da mogu biti ponovo biti zaraženi iako su zaštićeni T ćelijama.
Što se tiče SARS-2, profesor Karol Sikora, savetnik Svetske zdravstvene organizacije, izjavio je za MailOnline da veruje da samo 10 procenata ljudi koji su zaraženi koronavirusom razvija antitela. Karolinski institut i Univerzitetska bolnica Karolinska, u Švedskoj, nedavno su pokazali da mnogi ljudi sa blagim ili asimptomatskim oblikom Covid-19 pokazuju imunološki otpornost na ćelije i ne testiraju pozitivna antitela.
Imunitet među populacijom je veći nego što pokazuje testiranje antitela, dok neki delovi imunog odgovora naučnicima ostaju potpuna misterija i nisu u stanju da ih mere.
Komentari čitatelja
na naše novosti