Slika
© Sputnik/ Sergej Gunejev
Francuska će bombardovati Siriju kao odgovor na izbegličku krizu i opasnost od terorizma.

„Imamo dokaze da su napadi na nekoliko zemalja, pre svega na Francusku, planirani iz Sirije“, rekao je Fransoa Oland na konferenciji za štampu u Parizu. „Moja dužnost je da učinim sve kako bismo bili informisani o pretnjama za našu zemlju“, poručio je pravdajući napad.

Francuska će bombardovati položaje organizacije Islamska država, koju je Oland označio kao glavnog krivca za talas izbeglica koje stižu u Evropu.

„Hiljade porodica beži od Islamske države, od zlodela koja čine“, rekao je francuski predsednik u Parizu, dovodeći u vezu izbegličku krizu sa napadima na Siriju. Francuska neće da šalje vojnike u ovu zemlju, jer to „nije realno“, već se za borbe na terenu oslanja na lokalne snage koje obučava i naoružava. To je i taktika koju primenjuje koalicija predvođena Vašingtonom, koja bombarduje položaje Islamske države u Iraku i Siriji. Francuska, koja učestvuje u ovoj koaliciji, do sada je ograničavala napade na Irak.

Oland tvrdi da sirijski predsednik Bašar el Asad mora da ode.


Komentar: Zar nije čudno da skoro svaki političar na Zapadu ima iste stavove o Siriji i predsjedniku Sirije? Najvjerojatnije zato što dobivaju svoje naredbe od istih izvora.


„On bombarduje svoje ljude i koristi hemijsko oružje“, kaže francuski predsednik. Isti argument, o korišćenju hemijskog oružja, Oland je izneo kada je u avgustu 2013. godine pravio planove za napad na Siriju. Tome se usprotivila Rusija i do napada nije došlo.


Komentar: Čiste laži, "umjereni pobunjenici" koje podržava Zapad bombardiraju ljude i koriste kemijsko oružje u Siriji.


U međuvremenu je postignut međunarodni dogovor da je Siriji potrebna prelazna vlada u kojoj bi svi učestvovali, sa izuzetkom ozloglašene organizacije. To znači da je potrebno organizovati izbore pod međunarodnom kontrolom. Sa ovim rešenjem se slaže i Iran, glavni Asadov saveznik. Ali razlike ostaju. Rusija i Iran žele da sirijski predsednik zadrži ovu ulogu tokom prelaznog perioda, što sirijska opozicija, koja je razbijena i u egzilu, odbija. Ona više nema uticaja na terenu gde se sirijska vojska bori sa Islamskom državom.

Sirija se pretvorila u teren sukoba koji je prevazilaze. Glavni sukob je između šiita i sunita oko podele zona uticaja, što vodi do novih granica na Bliskom istoku i novih država, sunitskih i kurdskih. Organizovanje međunarodne konferencije o Siriji je za sada isključeno, pošto neki od glavnih protagonista, poput Irana i Saudijske Arabije, odbijaju da sednu za isti pregovarački sto.