"I crna, zemaljska krv
Obećava nam, nadimajući vene
Uništenje svih granica
I promene kakvih nije bilo
I pobune kakvih nije bilo"
Aleksandar Blok, Odmazda, 1911. [1]
Obećava nam, nadimajući vene
Uništenje svih granica
I promene kakvih nije bilo
I pobune kakvih nije bilo"
Aleksandar Blok, Odmazda, 1911. [1]
Ovaj članak otpočinjem rečima mog najdražeg ruskog pesnika Aleksandra Bloka, koji se po daru i pronicljivosti može porediti sa najvećim ruskim genijem Fjodorom Dostojevskim. Dugo posmatram svet koji se neizbežno kreće prema talasu vojnih sukoba, koji prete da se razviju u treći svetski termonuklearni rat koji bi mogao, po svoj prilici, da uništi ljudsku civilizaciju. Ova prognoza bila je jedan od glavnih razloga zašto sam objavio seriju članaka o tome zbog čega je nužno obnoviti uverljivost nuklearnog odvraćanja - koje je svet činilo bezbednim tokom više od 50 godina.
Mnogi strukturni činioci ukazuju na izuzetno visoku verovatnoću kvalitativno nove eskalacije u vojnim sukobima, koja primiče svet do ivice konačne katastrofe ali, čak i odvojeno od toga, može da donese nebrojano nedaća čovečanstvu uopšte i Rusiji posebno. Ne želim da preplašim one koji su već nervozni i još uvek nisu spremni da prihvate novu realnost, posebno uzimajući u obzir histeriju koju je moja prošla serija relativno odmerenih članaka izazvala.
© Russian Defense Ministry Press Service via APRedovna nuklearna vežba ruske vojske
Pre svega, naravno, tu je članak "Ratovanje u novom dobu: povratak velikih armija" (Warfare in a New Epoch: The Return of Big Armies) koji su napisali Vasilij Kašin i Andrej Sušencov, tekst zasnovan na izlaganju pred Valdajskim klubom i objavljen na "Russia in Global Affairs". Još jedan od naših vodećih stručnjaka za spoljnu politiku, Fjodor Lukjanov, je zagovarao slične ideje, ali na jedan odmeren način koji je za njega tako karakterističan.[2]
S druge strane, američka "duboka država" je takođe počela da upozorava o visokoj verovatnoći da će izbiti treći svetski rat, i da spekuliše kako bi SAD mogle da izbegnu poraz, ukoliko budu morale da se bore na dva ili tri fronta u isto vreme (u Evropi, na Pacifiku i na Bliskom istoku).[3]
Alarmantna stvarnost
Odlučio sam da se pridružim ovoj raspravi. Naravno, priželjkujem negativan odgovor na pitanje postavljeno u naslovu ovog članka. Ali da bi se do toga došlo potrebno je da razumemo uzroke eskalacije sukoba i da sprovodimo aktivniju politiku usmerenu prema osiguravanju mira. Uveren sam da znatno moramo da prilagodimo naše politike - domaću, vojnu i spoljašnju - i ponudimo novu paradigmu razvoja za nas i za svet.
U prvom članku pokušaću da predstavim moje viđenje onoga šta su izazovi. Drugi članak će opisati aktivne i proaktivne načine da se odgovori na ove izazove. Ne mislim da ću nabrajanjem izazova otkriti nešto novo. Ali kada se poređaju jedan pored drugog - oni pokazuju alarmantnu stvarnost koja odlučnu akciju čini nužnom.
Prvi i osnovni izazov jeste iscrpljivanje savremenog kapitalizma zasnovanog prevashodno na ostvarivanju profita - sa tim ciljem se podstiče neobuzdana potrošnja dobara i usluga koji su sve manje i manje nužni za normalan ljudski život. U istu kategoriju se može svrstati i bujica besmislenih informacija nastala u poslednje dve ili tri decenije. Elektronske naprave proždiru kolosalnu količinu energije i vremena koje bi ljudi mogli da iskoriste za korisne aktivnosti. Čovečanstvo je došlo u sukob sa prirodom i počelo je da je narušava - samu osnovu svog postojanja. Čak i u Rusiji, rast blagostanja i dalje prevashodno podrazumeva povećanje potrošnje.
Drugi izazov je najočigledniji. Globalni problemi - zagađenje, klimatske promene, sve manje rezerve pijaće vode, koja je isključivo pogodna za poljoprivrednu proizvodnju, kao i nekih drugih prirodnih resursa - nisu rešeni. Umesto toga, predlažu se takozvana zelena rešenja, najčešće usmerena na konsolidaciju nadmoćnog položaja privilegovanih i bogatih, i u njihovim društvima i na svetu.
Uzmimo, na primer, stalna nastojanja da se breme borbe sa zagađenjem životne sredine i emitovanja ugljen dioksida prenese na proizvođače, od kojih se većina nalazi izvan starog Zapada, umesto na potrošače na Zapadu - gde prekomerna potrošnja poprima groteskne oblike. Otprilike 20-30% svetskog stanovništva - skoncentrisanog najviše u Severnoj Americi, Evropi i Japanu - troši oko 70-80 resursa iscrpljenih svake godine iz biosfere, i ovaj jaz vremenom postaje sve širi[4].
Ali zaraza konzumerizma se širi i u ostatku sveta. I mi sami i dalje patimo od razmetljive potrošnje, koja je bila toliko popularna 1990-ih godina, a ta popularnost sada opada (ukoliko uopšte opada) izuzetno sporo. Stoga, sve je jača borba za resurse i sve su veće unutrašnje napetosti, uključujući nejednaku potrošnju i sve veću nejednakost u mnogim zemljama i regionima.
Svest da sadašnji model razvoja nikuda ne vodi, ali takođe i nevoljnost i nesposobnost da se on napusti, jeste glavni razlog za sve veće neprijateljstvo prema Rusiji i, u nešto manjoj meri, prema Kini (cena prekida odnosa sa njom bi bila mnogo veća). Kako bi se ljudima skrenula pažnja sa izazova bez presedana potreban vam je neprijatelj. Već polovinom druge decenije 21. veka sankcije su otvoreno objašnjavane potrebom da se obuzda nezgrapno telo EU. Sada su one jedna od glavnih veza koje drže Zapad na okupu.
Oligarhijske elite
Političari u Evropi sve češće govore o potrebi - ako ne i o poželjnosti - priprema za svetski rat, očigledno zaboravljajući u naletu istorijske amnezije i intelektualnog opadanja da ako takav rat ne daj Bože počne - evropskim državama, članicama NATO pakta, neće preostati više od nekoliko dana, a možda ni časova života.
© Jeenah Moon/BloombergAmerička zastava na glavnom ulazu sedišta kompanije Blekrok u Njujorku
U razvijenim zapadnim državama, srednja klasa - temelj političkog demokratskog sistema - je opadala tokom poslednjih 15 do 20 godina, a time postala i sve manje efikasna. Demokratija je jedna od alatki kojima oligarhijske elite - držeći moć i bogatstvo - upravljaju složenim društvima. To je razlog zašto su autoritarne, ili čak totalitarne tendencije u usponu na Zapadu, uprkos vrisci o zaštiti demokratije, ali taj trend je vidljiv i van Zapada.
Treći izazov jeste degradacija čoveka i društva, prevashodno na relativno razvijenom i bogatom Zapadu. Zapad (i ne samo on) postaje žrtva života urbanizovane civilizacije, koji je relativno udoban ali odvojen od tradicionalnih životnih okvira u kojima su ljudi istorijski i genetski oblikovani. Stalno širenje digitalnih tehnologija, koje bi navodno trebalo da promovišu masovno obrazovanje, sve su odgovornije za opšte zaglupljivanje i povećanu mogućnost manipulacije masama ne samo za oligarhe, već i za same mase, što vodi prema novom nivou ohlokratije.
Povrh toga, oligarhije koje ne žele da dele svoje privilegije i bogatstvo namerno drže ljude u pomračini i ohrabruju dezintegraciju društava, pokušavajući da ih učine neotpornim da se odupru uspostavljenom poretku, koji je sve više nepošten i po njih opasan. One ne samo da zastupaju već i nameću antihumane i posthumane ideologije, vrednosti i obrasce ponašanja koji odbacuju prirodno utemeljenje ljudske moralnosti i skoro sve osnovne ljudske vrednosti.
Informacioni talas sjedinjen je sa relativno prosperitetnim životnim uslovima - izostankom glavnih izazova koji su uvek vodili razvoj čovečanstva: glad i strah od nasilne smrti. Strahovi su virtualizovani.
Intelektualno opadanje
Razmišljanje na osnovu video klipova je opterećeno opštim intelektualnim opadanjem. Već sada možemo da vidimo da su evropske elite skoro u potpunosti izgubile mogućnost strateškog promišljanja, te da gotovo ništa od njega nije ostalo u tradicionalnom meritokratskom smislu. Možemo da posvedočimo intelektualno opadanje vladajuće elite u SAD, državi sa ogromnim vojnim - uključujući i nuklearne - kapacitetima.
Primeri se mogu nabrajati unedogled. Već sam naveo jedan od nedavnih primera koji me je šokirao. I američki predsednik Bajden i njegov državni sekretar, Entoni Blinken, zastupali su stav da "nuklearni rat nije gori od globalnog zagrevanja".[5] Ali ova boljka preti čitavom čovečanstvu i zahteva odlučno kotradelovanje. Naše mišljenje je sve manje i manje adekvatno u pokušajima da se odgovori kompleksnim izazovima.
Kako bi odvratili ljude od nerešenih problema i zavarali sami sebe - političari neumereno podstiču interesovanje za veštačku inteligenciju. Uprkos svim njenim mogućim korisnim primenama, ona neće moći da popuni vakuum inteligencije, i nesumnjivo nosi sa sobom dodatne ogromne opasnosti. O njima će biti više reči kasnije.
Četvrti i najvažniji izvor povećanih globalnih napetosti tokom prethodnih 15 godina jeste brzo preraspoređivanje moći sa starog Zapada na rastuću svetsku većinu, koje je bez presedana u istoriji. Tektonske ploče počele su da se pomeraju ispod prethodnog međunarodnog sistema, izazivajući duge svetske geopolitičke, geoekonomske i geoideološke zemljotrese. Za to postoji nekoliko razloga...
1. Sovjetski Savet od 1950-ih i 1960-ih godina 21. veka, a potom Rusija, nakon što se oporavila od perioda petnaestogodišnjeg opadanja, izmiče tlo ispod utemeljenja evropske i zapadne petstogodišnje dominacije - odnosno vojne nadmoćnosti. Ponoviću ono što je izrečeno mnogo puta: to je bila osnova na koju se nadogradila njihova dominacija u svetskoj politici, kulturi i ekonomiji - dopuštajući im da nameću svoje interese, politički poredak, kulturu i, najvažnije, da crpe svetski dohodak. Gubitak ove petstogodišnje hegemonije stoji u korenu zapadne fanatične mržnje prema Rusiji i uzrok je pokušaja da se ona skrši.
2. Greške samog Zapada koji je stekao uverenje o konačnoj pobedi, opustio se, zaboravio istoriju, pa zapao u euforiju i malodušnost mišljenja. Napravio je nekoliko spektakularnih geopolitičkih grešaka. Prvo je nadmeno odbio (možda srećom po nas) nastojanje većeg dela ruske elite krajem 1980-ih i tokom 1990-ih godina 21. veka da se integriše na Zapadu. Oni su želeli da budu jednaki, ali su, umesto toga, prezreni. Posledica toga je pretvaranje Rusije od potencijalnog partnera i čak možda saveznika koji raspolaže ogromnim prirodnim, vojnim i intelektualnim potencijalima, i manjom ali ipak znatnom proizvodnom snagom u protivnika i strategijsko jezgro ne-Zapada, koji se najčešće označava kao "Globalni jug", ali bi prikladniji naziv bio "Svetska većina".
3. Došavši do uverenja da ne postoji alternativa modelu liberalno-demokratskog globalističkog kapitalizma, Zapad nije samo propustio da uoči već je i podržavao uspon Kine, nadajući se da će ova velika civilizacijska država krenuti putem demokratije, odnosno da će se njome upravljati manje efikasno i da će se strateški svrstati uz Zapad. Sećam se svoje zaprepašćenosti kada je izuzetno unosna ponuda ruske elite izneta 1990-ih godina bila odbijena. Mislio sam da je Zapad odlučio da dokrajči Rusiju. Ali ispostavili se da su jednostavno bili vođeni mešavinom arogancije i pohlepe. Nakon toga, politika prema Kini više nije delovala tako zapanjujuće. Bilo je očigledno na kom se intelektualnom nivou nalaze zapadne elite.
Utovar američke rakete srednjeg dometa AIM-120 u vazduhoplovnoj bazi u Hualijenu, Tajvan, 17. avgust 2022. (Foto: Reuters/Ann Wang)
Potom su SAD bile uključene u niz sukoba koji nisu proisticali iz nužnosti - Avganistan, Irak, Sirija - i očekivano su u njima gubile, narušavajući auru svoje vojne dominacije i trošeći hiljade milijardi dolara ulažući ih u vojne snage opšte namene.
Nepromišljenim povlačenjem iz Ugovora o antibalističkim raketama, možda u nadi da će povratiti superiornost u strategijskom naoružanju, Vašington je obnovio osećaj samoočuvanja u Rusiji, konačno razarajući sve nade o prijateljskom dogovoru. Uprkos svom jadnom stanju, Moskva je pokrenula program modernizacije strateških snaga, koje su joj do kraja 2010-ih omogućile ne samo da uhvati priključak već i da - po prvi put u istoriji - prednjači u odnosu na svoje suparnike, iako je, doduše, to preimućstvo bilo samo privremeno.
NASTAVIĆE SE...
______________________________________________________________________________
UPUTNICE:
[1] Izvor: https://aleksandr-blok.su/poemy/vozmezdie/2/?lang=en
[2] Videti: Lukyanov, F.A., 2023a. Polupolyarny mir [A Halfpolar World]. Rossiya v gobalnoi politike, 3 oktobar. Dostupno na: https://globalaffairs.ru/articles/polupolyarnyj-mir/; Lukyanov, F.A., 2023b. Nyneshnyaya "Tretya mirovaya voina" budet rastyanutoi vo vremeni i rasplredelyonnoi v prostranstve [Treći svetski rat biće produžen u vremenu i rasprostranjen u prostoru]. Rossiiskaya Gazeta, 8 novembar. Dostupno na: https://rg.ru/2023/11/08/chto-budet-posle-status-kvo.html
[3] Videti: Mitchell, A. Wess, 2023. America Is a Heartbeat away from a War It Could Lose. Foreign Policy, 16 Novembar. Dostupno na: https://foreignpolicy.com/2023/11/16/us-russia-china-gaza-ukraine-world-war-defense-security-strategy/?tpcc=recirc062921
[4] Kempf, H., 2008. How the Rich Are Destroying the World. Le Monde diplomatique, June. Dostupno na: https://mondediplo.com/2008/06/18ecology
[5] "Jedina egzistencijalna pretnja sa kojom se čovečanstvo suočava a koja je opasnija od - nuklearnog rata je globalno zagrevanje koje podiže temperaturu za više od 1,5 stepeni u narednih 10 do 20 godina... Otuda nema povratka natrag". (Biden, J., 2023."Remarks by President Joe Biden in a Press Conference." The White House, 10 September. Dostupno na: https://www.whitehouse.gov/briefing-room/speeches-remarks/2023/09/10/remarks-by-president-biden-in-a-press-conference-2/
Prevod: Miloš M. Milojević/Novi Standard
Izvor: globalaffairs.ru
Komentari čitatelja
na naše novosti