Slika
Teorija o holodomoru se ponovo aktivira u medijima svaki put kada je Ukrajina na korak nazad ka Rusiji. Da podsetimo one koji nisu svesni tragedije, 1932-1933. godine širom SSSR-a vladala je teška glad koja je odnela neviđeni broj života (do 7 miliona žrtava, prema nekim diskutabilnim procenama).

Paradoksalno, glad je najviše pogodila plodna područja na Severnom Kavkazu, basenu Volge, Južnom Uralu, Zapadnom Sibiru, Ukrajini, Belorusiji i Kazahstanu. Tokom poslednje decenije angažovano je nekoliko zapadnih istoričara da razrade teoriju da je tragedija glađu namerni čin genocida nad Ukrajincima koji je izvršila Staljinova vlada. Hajde da razmotrimo istorijske činjenice i pokušajmo da se približimo istini o pitanju izvora i okolnosti te strašne gladi u SSSR-u.

Pre svega moramo da se podsetimo nečega o zlatu, koje iznenađujuće nije uvek sredstvo plaćanja...

Početkom 1920-ih nedavno proglašeni Sovjetski Savez bio je zabrinut zbog obnove svoje industrije potpuno uništene nakon Prvog svetskog rata i građanskog rata u Rusiji (1918-1921). Sovjetima su očajnički bile potrebne moderne mašine i industrijska oprema. Kako su to mogli platiti? Sovjetska vlada je bila u mogućnosti da ponudi međunarodnom tržištu tri artikla: žito, minerale i zlato.

Soviet Golden Chervonets
Sovjetski zlatni červonec, 1923
Na konferenciji u Đenovi 1922. uveden je novi standard za razmenu zlata. Od kraja 1922. Sovjetski Savez je emitovao zlatne červonece - novu sovjetsku valutu u potpunosti pokrivenu zlatnim rezervama i konvertibilnu u zlato. Godine 1923. sovjetski červonec je bio jedna od najstabilnijih i najbezbednijih valuta na svetu. To je predstavljalo jasnu i prisutnu opasnost za novi finansijski epicentar - Sjedinjene Američke Države. Ekonomska i finansijska težina Sjedinjenih Država je zapanjujuće porasla kao rezultat globalnog rata. Ta zemlja je bila jedna od retkih korisnika klanice ljudi u Evropi 1910-ih. Ali neočekivani suparnik iz boljševičkog tabora energično se pojavio...

Godine 1924. sovjetski červoneci su zamenjeni mekšom rubljom bez zlatnog ekvivalenta. Smanjena je opasnost za američki dolar i britansku funtu. Zauzvrat, Sovjetski Savez su priznale Velika Britanija, Francuska, Norveška, Austrija, Grčka, Švedska, Danska, Kina, Japan, Meksiko i druge zemlje. Sjedinjene Države su posedovale 46% zlatnih rezervi kapitalističkog sveta.

Sovjetsko rukovodstvo je 1925. odlučilo da ubrza industrijalizaciju zemlje. Sasvim iznenađujuće, uprkos ogromnim ekonomskim dobicima obećanim takvom politikom, zapadne zemlje su odbile da prihvate zlato kao plaćanje prilikom trgovine sa Sovjetskim Savezom! Ovo neverovatno ponašanje poznato je u istoriji kao "zlatna blokada". SSSR je mogao da plaća mašinerije i opremu samo naftom, drvetom i žitaricama. (Zanimljivo je da su i dalje prihvatali prerevolucionarne ruske imperijalne zlatne kovanice - valuta nepostojeće države nije bila opasna!)

Godine 1929. američki bankari su pokrenuli Veliku depresiju. Kratak period stabilnosti međunarodne valute je završen.

1931. Nemačka i Austrija nisu uspele da otplate spoljni dug i prestanu da menjaju marke u zlato, čime su ukinule zlatni berzanski standard. Do jeseni 1931. Velika Britanija takođe obustavlja berzu zlata.

Kao što vidite, bio bi logičan i prirodan potez da se ukine zlatna blokada Sovjetskog Saveza u to vreme, čime bi se omogućilo sovjetskom zlatu da rastereti zapadne ekonomije koje se guše. Ali odluka koju su doneli u tim okolnostima bila je šokantna u svojoj apsurdnosti. Oni ne samo da su ostavili na snazi zlatnu blokadu SSSR-a, već su uveli i strogi trgovinski embargo na veći deo sovjetskog izvoza! To je učinjeno uprkos akutnoj ekonomskoj krizi na Zapadu gde je većina proizvođača bila zainteresovana za bilo kakvu potražnju, posebno plaćenu zlatom, drvetom, naftom i drugim sirovinama iz Sovjetskog Saveza. Na primer. 1932. 80% britanskog izvoza mašina isporučivalo se SSSR-u. Ipak, 17. aprila 1933. britanska vlada je uvela embargo: Zakon o ruskoj robi (zabrani uvoza) 1933! Koja je bila logika? Bila je to politički motivisana odluka da se izvrši pritisak na upornu sovjetsku vladu vođenu antagonističkom ideologijom i ekonomskom strukturom.


Comment: Istorija se ponavlja, još jednom ekonomske sankcije možda više štete Zapadu nego Rusiji. Pogledajte:


Da li je trgovina između Zapada i SSSR-a potpuno prekinuta? Apsolutno ne. Sovjetska potražnja za zapadnim tehnologijama i mašinama bila je čak i veća nego ikad: industrijalizacija je bila puna. Ali sada je Zapad očekivao samo jedno sredstvo plaćanja: sovjetsko žito! (Kuriozitet ove tvrdnje potencira činjenica da su do tada valute najagrarnijih zemalja bile značajno devalvirane, a potražnja za žitaricama na svetskom tržištu smanjena za 50-70%!)

Tada je Staljinova vlada bila suočena sa izborom: ili da odustane od obnavljanja industrije, tako da kapitulira pred Zapadom, ili da nastavi industrijalizaciju, što je dovelo do strašne unutrašnje krize. Ako bi boljševici oduzeli žito seljacima, postojala je velika verovatnoća gladi koja bi, zauzvrat, mogla dovesti do unutrašnjih nemira i uklanjanja s vlasti. Dakle, šta god Staljin izabrao, Zapad bi ostao pobednik. Staljin i njegova pratnja odlučili su da silom probiju put i ne stanu ni pred čim.

Vlast je sakupljala žito i slala ga na Zapad, ali ne da bi izgladnjivala deo stanovništva jedne zemlje, već zato što nije mogla drugačije da plati nabavku opreme. Sve Staljinove nade bile su u novu žetvu. Ispostavilo se da je ona, međutim, mala, pošto je zemlju zadesila suša. SSSR nije mogao da kupuje hranu u zamenu za zlato (zlatna blokada) ili valutu (kao rezultat embarga nije je bilo). Hitno su pokušane da se nabave zalihe žita iz Persije, gde su pristali da prihvate zlato. Vlasti, međutim, nisu imale vremena, jer je katastrofa već bila u toku.

Između 1932. i 1933. hiljade i hiljade ljudi su umrle i tek nakon toga Zapad je ponovo obnovio da prihvata naftu, drvo i plemenite metale od Sovjeta.

holodomor
U oktobru 2008. Evropski parlament je priznao Holodomor u Ukrajini kao zločin protiv čovečnosti. Okrivljen je 'staljinistički SSSR'. Međutim, izveštaj Evropskog parlamenta nije dao odgovore na dva pitanja:

- zašto su se kapitalisti tako "čudno" ponašali, odbijajući da prihvate Staljinovo zlato?

- zašto su hteli da dobiju samo žito od SSSR-a kao naplatu?


Komentar: MindMatters: Mr. Jones and the 'Holodomor' Red Pill - What Happened During Stalin's Famine?


U izveštajima Evropskog parlamenta nema ni istine ni logike. Istina je da je 1934. godine izvoz žitarica iz SSSR-a potpuno prestao. Po nalogu sovjetske vlade...

Glad 1932-33, koju je Zapad pažljivo organizovao, nije dala željeni efekat: boljševici su ostali na vlasti. Nastavili su industrijalizaciju. Ekonomske mere nisu imale efekta - Staljin je obnavljao zemlju po svaku cenu. Ostale su samo vojne mere. A tačno 1933. Adolf Hitler, koji je otvoreno pisao o svojim ekspanzionističkim ciljevima u prostranim ruskim ravnicama, došao je na vlast u Nemačkoj...

ORIENTAL REVIEW je završio ekskluzivne prevode poglavlja iz dokumentarnog istraživanja Nikolaja Starikova "Ko je naterao Hitlera da napadne Staljina" (Sankt Peterburg, 2008). Gospodin Starikov je ruski istoričar i građanski aktivista. Originalni tekst je adaptirao i preveo ORIENTAL REVIEW.