© TanjugSrpski ministar prosvete Srđan Verbić
Kako je rekao, njima se đaci razdvajaju, iako je, kako kaže, cilj da se u školama borimo protiv diskriminacije.
"Očigledno nismo uradili posao kako treba", rekao je u izjavi Tanjugu ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koji kao problem vidi i to što nastavnici ne obraćaju dovoljno pažnje na ciljeve obrazovanja koji su planirani, nego se, kako kaže, "drže onoga što je u programu ili još gore, onoga što je udžbenicima".
Komentar: Ministar se žali što nastavnici poštuju zakon? Čini se da problem ipak nije u nastavnicima već u tome što nastavni programi i udžbenici nisu usaglašeni sa osnovnim ciljevima obrazovanja.
Podelu među đacima, o kojoj govori, ministar objašnjava time da u svakom razredu ima otprilike tridesetoro dece, a da se onda oni opredeljujući se za izborni predmet podele na grupe od po 15 ili po 10...
"Dakle, mi smo ti koji smo ih podelili, a u višejezičnim sredinama, situacija je još ozbiljnija, jer tu se podele na grupu koja uči pravoslavnu veronauku i grupu koja uči, recimo, islamsku veronauku i treća grupa, koja ide na građansko vaspitanje. Mi smo ti koji smo napravili predmete i koji utičemo da imamo segregaciju u školama", rekao je ministar prosvete.
Komentar: Da, ministre. Vi na vrhu obrazovnog sistema ste napravili taj problem, a ne nastavnici.
A, kako kaže, upravo s namerom da se bori protiv diskriminacije nastala je ideja o uvođenju tih predmeta, pod uslovom da su ciljevi obaveznih izbornih predmeta da razvijaju toleranciju, razumevanje, razumevanje drugih kultura, religija. Zato bi, kaže ministar, trebalo više pažnje da se posveti pravljenju programa svih predmeta.
"Nama je zaista nebitno u kom predmetu se razvija tolerancija, bitno je da je razvijemo. Mislim da bi cela ova diskusija trebalo da se prevede na teren sadržaja, dakle šta mi to želimo da naši đaci uče, a ne iz kojih predmeta", istakao je Verbić.
Prema njegovim rečima, ukoliko ne može da se postigne saglasnost da li je predmet dobar, ili nije, da li je adekvatan kadar, da li su ljudi dovoljno obučeni da se bave tim temama, onda treba da se priča pre svega o terminima aktivnosti i terminima sadržaja.
Naime, Verbić smatra da se suviše priča o broju časova i o predmetima, a vrlo malo o tome šta bi trebalo da bude sadržaj, odnosno koje su sve aktivnosti u okviru pojedinih pedmeta.
"Od toga moramo da se odvojimo, ne možemo da razmišljamo samo o terminima predmeta, moramo da razmišljamo o terminima sadržaja, kakve veštine treba da imaju ti mladi ljudi. O tome treba da razmišljamo, to treba da bude sadržaj bilo kog predmeta", kaže ministar prosvete.
Prema njegovom mišljenju, teme koje se tiču tolerancije, diskriminacije, kako ne napraviti segregaciju u odeljenjima, u društvu, izuzetno su osetljive i baš zato bi trebalo da ih predaju najbolji nastavnici.
"Dakle, to nije za bilo kog nastavnika. On mora da bude dobro obučen za taj posao, mora da ima samopouzdanje, da vlada situacijom", rekao je Verbić i dodao da, ukoliko postoji obavezan broj predmeta, onda taj broj ne sme da se probija.
Ministar smatra da je vrlo bitno definisati šta želimo da naši đaci znaju kad izađu iz škole, koje veštine da imaju i kako da se ponašaju i ističe da se onda u skladu sa tim moraju praviti svi predmeti.
Kako je istakao, sama ideja da se uradi revizija predmeta građansko vaspitanje i veronauka, deo je jedne opšte priče gde treba uraditi reviziju svih predmeta, te da se ta revizija mora uraditi u skladu sa tim šta želimo da bude ishod.
"Mi za većinu predmeta imamo već definisane ishode, ali se i dalje nastavnici drže onoga što je u programu, ili još gore, onoga što je u udžbeniku, ne obraćajući pažnju da li ispunjavaju one ishode koji su zacrtani i koji bi trebalo da budu cilj svima njima, i đacima i nastavnicima, roditeljima", rekao je Verbić.
Komentar: Ako udžbenici ne odgovaraju definisanim ishodima onda treba kazniti one koji su dozvolili da se ti udžbenici nađu u školama. Nastavnici tu nisu ništa krivi.
Dodaje da smo svi zajedno u tome i zajedno treba da ostvarimo i te ishode i ciljeve i u skladu sa tim "prepakujemo" ono što su nam sada predmeti.
"Uostalom, mi vidimo da u mnogim zemljama predmeti polako nestaju, ostaju samo aktivnosti, jer je nebitno na kom se to predmetu radi, bitno je šta se radi", uveren je ministar prosvete.
Verbić je ranije na konstitutivnoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta predložio da se izborni predmeti veronauka i građansko vaspitanje pohađaju u četiri razreda osnovne škole, umesto u svih 12 kao sada, a o tom će predlogu odlučivati Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Nacionalni prosvetni savet.
Veronauka i građansko vaspitanje su kao izborni predmeti uvedeni pre 15 godina i za sve to vreme nisu urađene analize učinka tih predmeta niti dometa u obrazovanju dece koja izborne predmete pohađaju kroz osnovno i srednje školovanje.
Komentar:
Srpski patrijarh traži da veronauka bude obavezna