Pad Francuske otpočeo je samim izdavanjem Hitlerove direktive snagama Vermahta da sprovedu veliku vojnu operaciju osvajanja Holandije, Belgije i Luksemburga, što je za cilj imalo otvaranje puta ka Francuskoj.
U maju 1940. Nemci su rešili da provere da li su Ardeni, planine na jugoistoku Belgije, koje svojim rubnim delovima pripadaju i Nemačkoj i Francuskoj, stvarno neosvojivi.
Kakva god da je bila, na tolikom otvorenom prostoru, belgijska strategija odbrane podrazumevala je frontalno suočavanje sa nemačkom vojskom, što je bilo ravno samoubistvu.
Upravo na ovakav rezon Nemačka i jeste računala, nimalo iznenađena kada su se Belgijanci povukli. Ipak, u narednim satima, za svaki slučaj, 60.000 Nemaca prešlo je reku Mezu na 22.000 vozila i 850 tenkova, da bi tri dana kasnije proglasili kako su došli do francuske granice.
- Bili smo u izuzetnom stanju; sedeli u svojim vozilima, prekriveni prašinom, iscrpljeni i napeti - rekao je jedan od učesnika ove akcije, koji, poput mnogih svojih saboraca, nije oka sklopio za sve vreme njenog trajanja.
Njihova tajna nije bila ni u zaslepljenosti ostvarenjem cilja ni u ljubavi prema Hitleru - svi njihovi napori bili bi uzaludni da nije bilo kristal meta, koji je njihovom besu poslužio kao pogon.
U početku u slobodnom opticaju pod nazivom “narodna droga”, koja se mogla kupiti u svakoj apoteci u Nemačkoj, metafmetamini su se vrlo brzo našli u desetinama miliona tabletica “pervitina”, čijoj bi čistoći i kvalitetu pozavideo i Volter Vajt (proizvođač droge iz serije Brejkin Bed, prim. prev.).
Pakeri u fabrikama slali su više kutija u skladišta, vatrogasci su efikasnije gasili požare, berberi su brže brijali brade i šišali kose, noćni čuvari nisu dremali u svojim smenama, mašinovođe se nikada nisu žalile, a piloti bombardera pogađali su svoje ciljeve u rekordnom roku.
Tajna svih njih bila je u smanjenju nivoa stresa, povećanju seksualnog apetita i veštački naglašenoj motivaciji, a upravnici berlinske fabrike, u kojoj se proizvodilo i po 833.000 tableta čarobnog “leka” dnevno, pucali su od ponosa.
Uz sve to, u prodaju su bile puštene i čokolade začinjene metamfetaminom.
Međutim, nisu samo sluge Trećeg rajha bile zavisnici - najveći među njima, bio je i “najnavučeniji”: Adolf Hitler, protivnik konzumiranja alkohola, koji je svoju poslednju cigaretu bacio u Dunav, nije mogao da zamisli dan bez heroina, kokaina, kodaina (duplo jačeg od morfina) i koktela narkotika kojim ga je snabdevao doktor Teodor Morel.
Struktura metamfetamina slična adrenalinu pomogla je nemačkoj vojsci i u okršaju sa Poljskom, septembra 1939.
Puni života, nabijeni energijom sve do vrhova prstiju, puni samopouzdanja, euforični i osveženi, doveli su se u zapanjujuće (ili, iz ugla onih koji su im se našli na putu zastrašujuće) stanje.
U svakom aspektu napada koji je doveo do pogibije 100.000 poljskih vojnika, a do kraja godine i 60.000 njihovih civila, ova droga pomogla je Nemcima da ratuju bez i jednog znaka umora, sve do kraja misije.
Za mnoge vojnike metamfetamin je bio sjajan kompanjon na bojnom polju: gasio je inhibicije, čineći borbu lakšom, a njih apsolutno superiornim u svakom naletu na neprijatelja u kom je trebalo istisnuti i poslednju kap snage iz vojnika.
I dok je Hitler propagirao urođenu nadmoćnost Arijevaca, uporedo se zalažući za život bez poroka,dnevna potrošnja ove suptance u Nemačkoj bila je milion doza mesečno.
S druge strane, nisu ostala neprimećena ni njena neželjena dejstva: oficiri stariji od 40 godina osetili su posledice u vidu srčanih smetnji, pa je veliki broj njih umirao na ratištu od infarkta, a ne od metka.
Zahvaljujući metamfetaminima, toksičnost nacionalsocijalizma koja se širila svetom dobila je i bukvalno značenje, ostavljajući za sobom legat - drogu koji nema nameru da nestane.
U svetu ga danas koristi više do 100 miliona ljudi, čineći ga najpopularnijim otrovom na svetu, a naučna istraživanja pokazuju da sve trećine onih koji konzumiraju kristal-met oboleva od psihoze u narednih nekoliko godina.
Komentari čitatelja
na naše novosti