© Ramon Espinosa / AP Samostojeći mural u Port-au-Prince izražava ljutnju stanovnika Haitija na mirovne snage UN-a u 2011. godini. Na muralu piše: homoseksualac, silovatelj, pljačkaš, ubojica, otmičar i kolera
Mirovnu misiju UN-a u Haitiju pratili su veliki sanitarni problemi u vojnoj bazi koji su verovatno doprineli pojavi kolere.
Novi unutrašnji izveštaj UN-a koje je naručen nekoliko meseci nakon izbijanja epidemije pokazao je niz zabrinjavajućih elemenata. Lekari bez granica kažu da je 9.000 ljudi umrlo nakon što je kolera izbila 2010. godine ali taj je broj sigurno veći jer, kažu, nisu uračunate žrtve iz ruralnih područja već samo oni koji su umrli u bolnicama. Ipak, UN uporno odbija odgovornost.Prema izveštaju UN koji je procurio u javnost, kanalizacijska iz baze nije bila dobro rešena, nije bilo toaleta niti sapuna. Osim higijenskih problema, nedostajao je i nadzor nad izvođačima radova što je dovelo do sve glasnijih optužbi protiv međunarodne organizacije zbog uloge u širenju smrtonosne bolesti, , piše Gardijan.
Oko 1.500 Haićana tuži UN i traže odštetu zbog angažovanja mirovnjaka iz Nepala koji su, tvrde, doneli bolest u njihovu zemlju nekoliko meseci nakon razornog zemljotresa. U proteklih 150 godina u Haitiju nije zabeležen ni jedan slučaj kolere, dok je ta bolest u Nepalu uobičajna. Osim toga, privatni izvođači radova nisu osigurali osnovne sanitarne uslove i infrastrukturu u kampu UN u Mirebalaisu. To je dovelo do oticanja otpadnih voda u reku Meile, pritoku najveće reke u Haitiju Artibonite.
Odgovornost UN u širenju kolere u Haitiju poriče i tadašnji šef mirovne misije u Haitiju Edmond Mulet. Nezgodnu situaciju dodatno otežava činjenica da je poražavajući izveštaj zapravo rezultat unutrašnje kontrole. Kontrola je osim toga pokazala da barem jedan od 10 UN kampova otpadne vode odbacuje u okolinu. Neki su kampovi imali otvorene odvode a neki su bili poplavljeni zbog obilnih kiša i loše izvedenih odvoda. Većina mesta za odlaganje otpada bila su blizu izvora pitke vode, naselja ili nisu bila ograđena.
Osim toga, u izveštaju se zaključju da je misija imala pet postrojenja za obradu otpadnih voda koje su mogli da koriste kako bi sačuvali čistoću pitke vode. Međutim dva su bila pokvarena a ostala tri je “misija nameravala da instalira u tekućoj finansijskoj godini, al zbog drugih prioriteta nisu bila instalirana”.
U izvještaju se navodi da bi 3,15 miliona dolara bilo dovoljno kako bi se očistili kampovi i sprečilo oticanje kanalizacije u reku. Sada će pak biti potrebno dve milijarde dolara kako bi se iskorenila bolest.
Komentar: