Neki od najstarijih dokaza ovog neobičnog postupka, pronađeni su u grobnici Huang Šeng, supruge carskog službenika koja je umrla 1243. godine. Arheolozikoji su iskopali grobnicu, otkrili su da je Huang imala neverovatno mala stopala, koja su i nakom smrti ostala obmotana gazom i spakovana u takozvane "lotosove cipelice".
Osim promene oblika stopala, praksa podvezivanja dovela je do specivičnog načina hoda pri kojem se telo oslanja na bočne mišiće i zadnju ložu. Usled ovog očigledno estetski privlačnog hoda i asocijacije na čuvenu dvorsku igračicu, podvezivanje stopala je od starta nosilo erotske konotacije.
Vremenom, dvorske dame koje su imale dovoljno novca i vremena, pretvorile su podvezivanje stopala u statusni simbol elite. Malo stopalo postalo je za Kinu, isto što i patološki uzak struk za viktorijansku Englesku - pokazatelj prefinjenosti žeske lepote.
Veličina stopala praktično je postala "valuta" za udaju. Najpoželnije mlade imale su "zlatni lotos", odnosno stopalo do 7.5 santimetara dužine; ženesa stopalom do 10 santimetara imale su "srebrni lotos", a one sa stopalima većim od 10 santimetara"gvozdeni lotos". Potencijalne prilike za udaju "gvozdenog lotosa" bile su veoma male.
POSTUPAK
Kako bi se osigurala "svetla budućnost" ženske dece, sa procesom podvezivanja stopala počinjalo se već u petoj ili šestoj godini života devojčice.
Sledeći korak bio je "natezanje i presavijanje" tabana, pre nego što bi ga opet svezali i obmotali pažlivo izmerenom svilenom trakom. Ove trake su skidane privremeno svakog drugog dana kako bi cirkulacija mogla da funkcioniše, a "višak" mesa ponekad je uklanjan sečenjem.
Devojčice su tokom procesa morale da pešače više nego uobičajeno kako bi ubrzale lomljenje tabana. Tokom vremena gaze se sve više zatežu i devojčica nosi sve manje i manje cipele, dok joj se na kraju peta i taban u potpinosti ne slepe.
Posle dve godine, proces je završen i novi oblik stopala je nemoguće preokrenuti bez istog postupka lomljenja kostiju.
ISTORIJAT
U vreme dinjastije Sung, Kina je prolazila kroz neverovatan procvat privrede, ekonomije i kulture. Za razliku od Evrope, nova kineska elita nastajala je kroz nadmetanje i opstanak najsposobnijih, ne naslednim pravom. Stara kineska aristokratija našla se odjednom potpuno izmeštena od strane nove meritokratske klase pismenih. Pristup "kremu društva" bio je ograničen samo za one koji su ovladali veštinama konfučijanskog kanona. Intelektualna i fizička snaga, kulturna pripadnost i poznavanje društvenih normi bili su najviši ideali.
Iako je izvorni konfučijanizam bio protiv podvezivanja stopala, neokonfučijanizam je doneo ideal žene čija je jedina svrha da služi mužu i proizvede mu muškog potomka. Akt podvezivanja stopala, kao veoma bolan čin sakaćenja, predstavljao je demonstraciju ženske posvećenosti muškarcu i tradicionalnim vrednostima.
Ipak, istina, koliko god bila bolna, jeste da je podvezivanje preživelo tolike vekove gotovo isključivo zahvaljujući ženama. Ovaj čin, koji je od 1999. godine zabranjen u Kini, živeo je zahvaljujući ženskoj posvećenosti ovoj surovoj praksi. Put emancipacije žena nikada nije bio ravna linija od užasa do ispunnjenosti. Zato je bilo potrebno više od hiljadu godine da se prevaziđe ideal fizičkog savršenstva otelotvoren u stopalu od 7.5 santimetara.
Komentari čitatelja
na naše novosti