Ovaj strašni događaj je još jedan u dugom nizu operacija pod lažnom zastavom koje su izvedene od strane beskrupuloznih kriminalaca tokom godina. Isto kao i sa 9/11 napadom pod lažnom zastavom, oko 3.000 američkih života je žrtvovano kako bi američka vlada imala izgovor koji im je potreban da uđu u rat.
Motiv operacije pod lažnom zastavom Perl Harbur: Obezbeđivanje “legitimnog“ pokrića za dugo planirani ulazak SAD-a u Drugi svetski ra
Perl Harbor napad nije operacija pod lažnom zastavom u smislu da su SAD napale svoje brodove i avione. On je operacija pod lažnom zastavom u smislu da je, u najmanju ruku, Ruzvelt dozvolio da se on dogodi; i da je, kao što će dokazi pokazati, omogućio da se to desi.
Većina američkih pacifičkih flota aviona i brodova su namerno ostavljene kao glineni golubovi bez zaštite iz vazduha, kao laka meta za japanske torpedo avione.
Japanci su uspeli da unište skoro 20 pomorskih brodova, uključujući i 8 masivnih ratnih brodova i više od 300 aviona.
Ovaj “iznenadni“ napad se pokazao kao lak izgovor za Ruzvelta da ubedi američki narod i Kongres da uđu u Drugi svetski rat.
Ratovi bankara
Pre nego što ispitamo dokaze da je Ruzvelt vrlo dobro znao da će se Perl Harbur dogoditi, moramo razmotriti kako se zaista vode ratove.
Ratovi se dešavaju na površini među narodima; ali zapravo, to je mračna sila međunarodne bankarske kabale koja vuče konce iza scene kako bi pogoršala odnose suprotstavljenih strana, podstiče tenzije i ohrabruje sukob.
Onda finansira obe strane kako bi osigurala da dođe do rata, a često može i da odluči ishod rata izborom koju stranu će da finansira u većoj meri.
Sličan tip operacije pod lažnom zastavom se desio tokom Prvog svetskog rata, kada je Nemačka potopila britanski brod Lusitania (koji je prevozio municiju) na putu od Njujorka do Engleske.
Postojalo je predznanje - nemačka ambasada u SAD je postavila oglas u novine upozoravajući da ljudi koji plove na Lustaniji mogu biti opasni.
Vudro Vilson je uverio stanovništvo da SAD neće ući u Prvi svetski rat, i delimično je i izabran na osnovu tog predizbornog obećanja, ali kada su ubijeni Amerikanci, šta je trebalo da uradi, zar ne? Isto važi i za Ruzvelta.
Ista prevara.
Perl Harbur operacija pod lažnom zastavom: 3 zavere
Robert Stinet, bivši američki mornar, kasnije fotograf i autor, u svom radu pokazuje da su postojale 3 zavere koje su okruživale ovaj događaj: prva je bila da se podstakne Japan da napadne Ameriku i na taj način obezbedi izgovor za Ameriku da uđe u Drugi svetski rat; druga je bila da se komandanti Perl Harbura liše dostupnih informacija o japanskim namerama; i treća je bila da se osigura da se svi dokazi o predznanju sakriju od javnosti.
Zavera #1: Nagovaranje Japana za napad
Stinet u svom radu uključuje i memorandum koji je dobio pod ZOSPI od kapetana Artura Mekoluma, šefa daleko-istočne oblasti Mornaričke obaveštajne službe, od 7. oktobra 1940. godine. Ovaj memorandum navodi 8 tačaka plana da se izazove Japan “da izvrši otvoren čin rata.“
© en.wikisource.orgMemorandum Artura Mekoluma
- Napraviti dogovor sa Britanijom za korišćenje britanskih baza na Pacifiku, posebno Singapuru.
- Napraviti dogovor sa Holandijom za korišćenje baznih objekata i za nabavku materijala u Holandskoj istočnoj Indiji.
- Dati svu moguću pomoć kineskoj vladi Čank Kaj Šeka.
- Poslati divizije teških krstarica dugog dometa u Orijent, Filipine ili Singapur.
- Poslati dve divizije podmornica u Orijent.
- Zadržati glavnu snagu američke vojske na Pacifiku u blizini Havajskih ostrva.
- Insistirati na tome da Holandija odbije da ispuni japanske zahteve za ekonomske koncesije, naročito naftu.
- Potpuni embargo na svu trgovinu SAD-a sa Japanom, u saradnji sa sličnim embargom koji je nametnula Britanska imperija.
Pored nagovaranja za napad na mnogo načina, SAD su dozvolile da japanski mornarički špijun špijunira bazu u Perl Harburu i prenosi informacije Japanu kako bi se pripremili za napad.
Zavera #2: Razbiti japanski kod ali ih držati u mraku
Prema Stinetu, kriptografi SAD-a su dešifrovali japanski diplomatski kod (poznat kao MAGIC). Takođe su dešifrovali neke od japanskih vojnih kodova, što je značilo da su mogli da razumeju poruke koje su presretane na Pacifiku. Značajna informacija koja je dobijena iz ovih presretanja je namerno uskraćena komandantima Kimel i Šort.
Oko 2 nedelje pre napada (3. novembra 1941. godine), Kimel je naredio (bez odobrenja Bele kuće) potragu za japanskim snagama severno od Havaja. On je zapravo preselio flotu na Severni Pacifik.
Međutim, kada su zvaničnici Bele kuće to saznali, naredili su da se brodovi vrate u Perl Harbor.
Još jedan dokaz je da su 25. novembra iz glavnog štaba u Vašingtonu naredili Kimelu da obavlja sve transpacifičke rute južno, ostavljajući sever Pacifika potpuno otvoren, i time omogućavajući Japanu da napadne.
Zavera #3: Dokazi o predznanju
Postoji i znatna količina predznanja. Evo nekoliko primera:
- Ruzvelt je želeo da “dobije rat zajedno“ sa Engleskom.
- 25. novembra 1941. godine, Ruzvelt je primio “upozorenje o ratu“ od Čerčila da će Japanci napasti Ameriku krajem prve nedelje u decembru. Ovo upozorenje je izazvalo da predsednik učini nagli zaokret u planovima za vreme kupovine sa Japanom, što je rezultiralo namernim porovokativnim ultimatumom državnog sekretara Hala 26. novembra, što je garantovalo rat.
- 26. novembra 1941. godine, Vašington je naredio da se oba američka nosača aviona, Enterprise i Lexington, sklone iz Perl Harbura “što je pre moguće.“ Ovo naređenje je uključivalo uklanjanje 50 aviona Perlu, ili 40% od njegovih ionako neadekvatnih zaštitnih boraca.
Istog dana je Kordel Hal izdao ultimatum zahtevajući kompletno japansko povlačenje iz Indokine i Kine. Američki ambasador u Japanu je taj dokument nazavao “dokumentom koji je pritisnuo dugme za započinjanje rata.“
- 29. novembra 1941. godine, Hal je rekao reporteru United Press-a da će Perl Harbor biti napadnut 7. decembra. New York Times je 8. decembra objavio (“Napad je očekivan“) da su SAD znale za napad nedelju dana ranije.
- 5. decembra 1941. godine je Ruzvelt pisao australijskom premijeru: “Japance uvek treba uzeti u obzir. Možda će narednih četiri ili pet dana odlučiti o tim pitanjima.“
- Stinet je takođe naveo da je to prijavljeno pre nego što je došlo do bombardovanja, novinama su dostavljeni detalji napada.
Zaključak: Proširite istinu o Perl Harbur operaciji pod lažnom zastavom
Perl Harbur je pažljivo orkestrirana zavera usvojena od strane američkog predsednika Frenklina Ruzvelta da namami Japan u napad i započne rat sa SAD. Vreme je da svi saznaju istinu.
Komentar: Misteriozni oglas u časopisu New Yorker nekoliko tjedana prije napada na Pearl Harbor