Hakiranje
© Foto: PIxabay
Američke vlasti mogu da kažu da su hakeri poreklom iz Afrike, Australije, sa Antarktika ili iz Rusije, i niko ne može da potvrdi niti da demantuje te navode.

Tajni izveštaj američkih specijalnih službi o navodnom mešanju Rusije u američke predsedničke izbore biće prezentovan danas novoizabranom predsedniku SAD Donaldu Trampu, nakon što je 5. decembra poslat odlazećem stanaru Bele kuće Baraku Obami. Inače, Tramp je rekao da je iznenađen tvrdnjama Demokratske partije o navodnom ruskom hakovanju, a da pri tome njene servere nije pregledao Federalni istražni biro.

Kako tvrdi list „Vašington post“, izveštaj osim podataka o licima koja su sajtu Vikiliks predala podatke koji su, kako se navodi, ukradeni od Demokratske partije, sadrži i podatke o drugim sajber operacijama Moskve protiv izbornog sistema SAD poslednjih devet godina, ali i rezultate prisluškivanja telefonskih razgovora neimenovanih ruskih činovnika.

Prema tim podacima, američke specijalne službe su posle izbora u Sjedinjenim Državama 8. novembra uhvatile telefonske razgovore ruskih zvaničnika koji su jedan drugom čestitali Trampovu pobedu i slavili je kao geopolitičku pobedu Moskve.

Iako izveštaj time praktično priznaje da Amerikanci rade ono isto za šta optužuju Ruse, u dokumentu se objašnjava da je takva reakcija ruskih zvaničnika američkim obaveštajcima poslužila kao argument za zaključak da su napori Moskve barem delimično imali zadatak da pomognu Trampu da pobedi.

Analitičar Aleksandar Pavić kaže da je sve to deo kampanje koja nije bazirana na činjenicama, već na praznim optužbama.

„Do dan danas nije predstavljen niti jedan jedini dokaz, a podsetimo se da te optužbe datiraju još od oktobra pre izbora, kada su prvi put izašli predstavnici obaveštajnih službi SAD sa pričom o navodnom ruskom hakovanju i ruskom uticanju na američke izbore. Kako dokaza koji bi te tvrdnje potkrepili nema, reč je o tome da ljudi koji su to tvrdili, a koji su na izborima poraženi, sada ne odustaju od te priče, jer sebi nisu obezbedili nikakve rezervne pozicije“, objašnjava Pavić.

Oni su istovremeno zarobljenici te retorike, a imaju agendu da pokvare rusko-američke odnose, jer im od toga zavise karijere, kaže Pavić. Činjenicu da je, prema tim krugovima, u redu kada Amerikanci prisluškuju Ruse, on objašnjava starom hipokrizijom i uverenjem da za Ameriku važe posebna pravila.

„Ono što je dobro za vola, nije dobro za Jupitera. Setimo se da je i Madlen Olbrajt govorila da je Amerika izuzetna zemlja i da pravila za njih jednostavno ne važe. Oni mogu da špijuniraju, jer su, navodno, na strani dobra. A kada je reč o ’Vašington postu‘, pre svega treba reći da su to novine koje su u poslednjih mesec dana nekoliko puta uhvaćene u širenju lažnih vesti, od kojih su i sami morali da se ograde. Oni i sami priznaju da u tom, takozvanom tajnom izveštaju nema ničega dramatično novog“, kaže Pavić.

U izveštaju nisu izneti nijedna nova činjenica niti dokazi, o čemu govore i mnogi bivši pripadnici američkih službi bezbednosti, kaže Pavić.

„Postoji jedan vrlo ozbiljan čovek, koji je bio na čelu programa elektronskog špijuniranja NSA, Vilijam Bini koji je rekao da Nacionalna obaveštajna agencija ima apsolutan kapacitet da ustanovi izvor svake vrste elektronske komunikacije ili pokušaja hakovanja i da ukoliko je NSA raspolagala tim podacima odavno bi ih iznela u javnost. Čim se to ne iznosi u javnost, znači da oni nemaju dokaze za tvrdnje o ruskom hakovanju. Dakle, mi se bavimo nečim što je izmišljeno, a što samo na osnovu gole retorike treba da postane činjenica, samo zato što to neko tvrdi“, kategoričan je Pavić.

Aleksej Skopin sa Moskovskog humanitarnog univerziteta ukazuje na mnoge apsurde izveštaja o navodnom ruskom hakovanju.
„Svi podaci o ’umešanosti Moskve‘ su laž i izmišljotina. Odavno je poznato da je u savremenom svetu nemoguće ustanoviti iz koje zemlje se vrše hakerski napadi. Zato američke vlasti mogu da kažu da su hakeri poreklom iz Afrike, Australije, sa Antarktika ili iz Rusije, i niko ne može da potvrdi niti da demantuje te navode. Što se tiče izveštaja Centralne američke obaveštajne agencije, on ima veoma jasan cilj da već ne znam po koji put dokaže da je Rusija uticala na rezultate predsedničkih izbora u SAD. Apsurd je u tome što dokaza nema“, kaže Skopin.
Vladimir Uljanov, stručnjak za informacionu bezbednost u kompaniji „Zekurion“, objašnjava da je tehnički veoma složeno istraživati sajber kriminal.

„Kada tajne službe kažu da imaju sigurne dokaze o umešanosti, trebalo bi ne samo govoriti o tome, već i objaviti te dokaze. Sumnjam da će šira javnost ikada biti upoznata sa podacima iz izveštaja CIA. Istraživanje sajber zločina je veoma komplikovan proces, pre svega sa tehničkog aspekta. Tajne službe vodećih država imaju pristup velikom broju izvora, ali za dobijanje informacija o tome ko je i odakle ’hakovao‘ Demokratsku partiju, potrebni su im logovi, podaci sa servera provajdera iz desetina zemalja, i trebalo bi imati u vidu da ne žele svi da sarađuju sa američkim specijalnim službama. Što više vremena prolazi, sve je teže otkriti ko je izvršio napad. Mislim da bi američke tajne službe trebalo na vreme da se pozabave sakupljanjem dokaza, jer su za sada svi njihovi navodi samo nagađanja i neutemeljene optužbe“, objašnjava Uljanov.

Prema mišljenju Alekseja Skopina, napadi na Rusiju trajaće do inauguracije Trampa i uz podršku američkih medija. On dodaje da postoji rizik da i Tramp promeni svoje stavove pod uticajem državnog sistema, ali da ipak smatra da će novi šef države donositi daleko pragmatičnije odluke i neće forsirati priču o ruskim sajber ratnicima.