© Adán Pérez-GarcíaTitanochelon je narasla do ogromnih veličina
Galapagoska ostrva nisu jedina gde su džinovske kornjače hodale našom planetom. Ogromni reptili nekada su živeli na gotovo svim kontinentima i nisu nestali pre više od tri miliona godina, a to pokazuju novootkrivene kosti džinovske vrste u Španiji.
Pre oko dva miliona godina, ne tako dugo pre nego što su ljudi prvi put došli u jugoistočnu Evropu, ovaj div je polako nestajao sa zapada. Tzv. "titanochelon", evropska poslednja divovska kornjača, bila je na putu do istrebljenja.
Poslednje put je bila u Španiji i do tog saznanja su naučnici došli zahvaljujući novom pronalsku delova kostiju u drevnoj jazbini hijena u jugoistočnoj Španiji.
Najpoznatije su džinovske kornjače sa Galapagosa koje mogu da narastu i do metar u prečniku. Manje poznate, ali takođe gigantskog rasta su one kod Aldabra atola u Indijskom okeanu. Opet, sve one pripadaju jednoj vrsti.
Pronađeni ostaci govore kako su se ovi divovski gmizavci gegali gotovo na svakom većem delu kopna na Zemlji. Jedini izuzetak su Arktik i Antarktik.
Nekoliko divovoskih kornjača Evropu može nazvati svojim domom. Poslednja, tzv. titanochelon, bila je ujedno i najveća ikada koja je evoluirala na ovom kontinentu. Neke su imale prečnik oklopa čak i dva metra, što ih čini zantno većim od onih sa Galapagosa.
Do nedavno, paleontolozi su uglavnom pretpostavljali da je "titanochelon" nestao u zapadnoj Evropi pre nekih 3,3 miliona godina. Međutim novi pronađeni ostaci tvrde drugačije. Naučnici su u Španiji pronašli butnu kost i kost iz nožnog prsta, koje pripadaju "titanochelon"-u, a stare su oko dva miliona godina, što znači da su mnogo duže kornjače poživele nego što su palentolozi mislili.
Komentari čitatelja
na naše novosti