- Očekivali bismo da ćemo artefakte kao što je ovaj privezak naći u velikim gradovima civilizacije Maja, a našli smo ga ovde, daleko od centra - kaže Brazvel.
On veruje da je nakit izrađen za majanskog kralja. Privezak u obliku slova “T”, koji je kralj nosio tokom religijskih obreda, posebno je zanimljiv zbog 30 hijeroglifa na poleđini, koje trenutno proučava Brazvelov Kolega Kristijan Prager sa Univerziteta u Bonu, piše "Fokus".
Brazvel i Prager su ustanovili da je privezak napravljen za kralja Hanaba Ol Kiniča. Hijeroglifi opisuju ceremeniju iz 672. godine, kao i kraljevu životnu priču: njegova majka je stigla iz udaljenih krajeva na zapadu Belizea, a otac je verovatno poticao iz Gvatemale i rano je umro. Poslednji pasus dovodi kralja u vezu s velikim, moćnim majanskim gradom Karakolom.
- To je priča o političkoj istoriji daleko od Nim Li Punita - objašnjava Brazvel.
Tako je Kahal Peč, rodno mesto kraljeve majke, bilo udaljeno skoro 100 kilometara. Danas bi do njega autobusom moglo da se stigne za pet sati, ali u doba Maja je za istu razdaljinu verovatno bilo potrebno nekoliko dana pešačenja kroz šumu i preko brda.
Brazvel veruje da privezak govori o dolasku kraljevske dinastije u Nim Li Punit. Moguće je da je upravo kralj Hanab Ol Kinič prešao u Nim Li Punit. Druga mogućnost je da je neki veći majanski grad želeo da se udruži s Nim Li Punitom i da su zbog toga poklonili kralju privezak.
Brazel veruje da bi privezak mogao da promeni naša dosadašnja saznanja o Majama. Na proleće će se vratiti na arheološko nalazište u Nim Li Punitu u potrazi za novim saznanjima o ovoj drevnoj kulturi.
Komentari čitatelja
na naše novosti