© Desconocido
Kako su došli do svog bogatstva, najbolje svedoči lista od 10 javno dokumentovanih slučajeva koji se Rokfelerima, ponajpre, stavljaju na teret:
10. Otimačina
Kako je pisalo u novinama 1911. godine, izvorni vlasnici železnice upravo su završili polaganje pruge. Oni su hteli da grade terminale, ali im je nedostajalo novca. Tu na scenu stupa velečasni Gejts, čovek koji je upravljao dobrotvornim donacijama Rokfelerovih. Gejts tada objašnjava vlasnicima da je Džon D. Rokfeler pratio izgradnje njihove železničke pruge i da će im pozajmiti novac. Ljudi su prihvatili zajam za 420.000 dolara. Dva meseca kasnije Rokfeler je zahtevao da moraju novac da vrate odmah zbog neke "finansijske sramote", te su bili primorani da mu predaju prugu.
9. (ne)Plaćanje radnika
Džon D. Rokfeler nije imao preterano visoko mišljenje o ljudima koji su radili za njega. Njegov bliski saradnik je 1913. javno priznao da ne veruju u koncept minimalne plate i da svaki dečak i devojčica, svaki muškarac i žena zarađuju tačno onoliko koliko vrede.
8. Masakr u Ludlovu
1914. godine su rudari počeli da protestuju. Rudnici su bili opasni, plata je bila nikakva, i što je još gore, platu su dobijali u bonovima koje su mogli da potroše samo u Rokfelerovim trgovinama. Kad su krenuli u štrajk, Rokfeler mlađi poslao je naoružane muškarce da razbiju štrajk. Jedanaestoro dece, dve žene i nekoliko muškaraca je izgorelo u šatorima, koje su ti Rokfelerovi podanici zapalili.
7. Žene i deca u strahu
Nakon tog masakra su sve žene i deca među Rokfelerovim zaposlenima živeli u potpunom strahu. Don Mekgregor je zapisao da su deca često bežala od njega zato što je on bio stranac. Odrasli su znali da je on na njihovoj strani, ali deca nisu. Deca su čula priče o Ludlovu.
6. Lažne vesti i kontrola medija
Nakon masakra u Ludlovu, Rokfelerovima su bile potrebne sve moguće dobre vesti. Zbog toga su pokrenuli časopis, a udružili su se s Randolfom Herstom, moćnim novinarskim izdavačem, kako bi objavljivali samo dobre stvari o njima i opasno lagali o protivnicima. Preuzevši monopol u medijima, lobirali su donošenje velikog broja zakona i zabrana, ne samo u SAD-u, već širom sveta, vršeći tako snažan uticaj i na spoljnu i na unutrašnju politiku Vašingtona.
5. Čovek u pokušaju
Džon Rokfeler mlađi je 1915. odlučio da poseti jedan rudnik, kako bi pokazao da je i on samo smrtnik. Poseta je bila totalna propast. Osim što se toliko umorio od pet minuta rudarenja da je morao da prespava u rudniku, ni rudarima se nije svideo, pa su ga većinom ignorisali.
4. Uplitanje u obrazovanje
Džon D. Rokfeler trošio je basnoslovne svote novca na visoko obrazovanje kako bi primirio javno mnjenje, ali i vršio uticaj na stvaranje nove elite. Kroz svoju fondaciju finansirao je obrazovne institucije i to isključivo konzervativnog predznaka. Najmrskiji idejni neprijatelj bile su mu ideje o sindikatima i organizovanom radu.
3. Nije pomogao u ratu
Dok je većina bogatih porodica tog vremena nudila svoj novac ili su se odricali plate, Rokfeler je odbijao da daje čak i zajam bilo Rusima bilo Britancima.
2. Izbegavanje poreza
Još tokom Prvog svetskog rata, Rokfeler je u svoju fondaciju spremio 100 miliona dolara. Od toga je zarađivao šest miliona dolara godišnje, na koje nije plaćao nikakav porez. I dok bi fondacije trebalo da služe samo u dobrotvorne svrhe, na njegov račun dolazile su mnoge optužbe da je trošio ogroman novac za svoje potrebe.
1. Cena goriva
Američki Kongres tražio je da Rokfeler objasni zašto je stalno podizao cenu goriva. Njemu je prekipelo i rekao je da samo ponuda i potražnja mogu da diktiraju cenu. Amerikancima je gorivo bilo neophodno i bili su spremni da plate cenu koju je Rokfeler formirao.
Zvanična biografija
Podsetimo, danas je preminuo Dejvid Rokfeler, u svojoj 101. godini života, mirno u snu u svom domu u Pokantiko Hilsu. Bio je najmlađi od šestoro dece Džona D. Rokfelera juniora i bio je poslednji živi predstavnik svoje generacije Rokfelerovih. Bio je na čelu jedne od najmoćnijih porodica na svetu i nakon smrti svoje braće i sestara je postao čuvar bogatstva i čovek koji je upravljao jednom od najvećih poslovnih, ali i "filantropskih" imperija na planeti.
Studirao je ekonomiju na Harvardu i Univerizitetu u Čikagu, služio je vojsku, a zatim je poslovnu karijeru otpočeo u čuvenoj banci Čejs, koju su, iako je porodica imala samo pet odsto akcija, mnogi zvali "Rokfeler bankom". Nakon 35 godina karijere u kojoj je dvadeset godina bio na čelu "Čejs Menhetna" otišao je u penziju 1981. godine, kada je imao 65 godina.
Tokom II svetskog rata služio je u vojnoj obaveštajnoj službi, na poslovima vezanima za ekonomsku špijunažu. Kraj rata je dočekao sa činom kapetana.
Dejvid Rokefeler je 1954. godine pokrenuo Bilderberg grupu, a 1973. godine osnovao je Trilateralnu komisiju. Uticaj tih udruženja na svetska kretanja je velik, ali ne do kraja prepoznatljiv.
Imao je ogroman uticaj u svetu i deo je poslednje generacije koja je koncentrisala novac i moć samo u najužem krugu porodice. Kako prenosi AP, sastao se sa više od 200 šefova država u više od 100 zemalja sveta tokom karijere, a često je dočekivan kao i da je sam najviši državni zvaničnik.
Nakon poslovne karijere, trudio se da održi moć porodice i bavio se dobrotvornim radom, zbog kog je dobio i najveće američko priznanje za civile - Predsednički orden slobode 1998. godine. Njegova porodica je saopštila da je Dejvid Rokfeler donirao više od dve milijarde dolara raznim institucijama - od Rokfeler Univerziteta, preko Harvarda, do niza muzeja.
Oženio se Margaret Megrat 1940. godine i iza sebe je ostavio šestoro dece. Supruga mu je preminula 1996. godine. On sam, imao je sedam transplatacija srca.
Prema podacima lista "Forbs", Rokfelerova imovina je procenjena na dve milijarde dolara.
Komentari čitatelja
na naše novosti