Mnogi vole da posete takozvano drvo iz mladosti po kome su se u detinjstvu verali jer ih podseća na bezbrižnije dane. Nekima je kućica na drvetu bila svojevrsna oaza, dok inicijali u kori omiljenog drveta kod drugih bude drage uspomene. Prema tvrdnjama stručnjaka, dvosatni boravak u šumi dva puta mesečno blagotvoran je za zdravlje i jača imunitet.
Sve više stručnjaka širom sveta smatra da boravak u šumi može da ojača imunitet i pomogne u lečenju nekih bolesti.

Deca se rađaju sa potencijalom za 30 i više čula, navode neki autori. U modernoj civilizaciji jedva razvijamo pet osnovnih čula; tako smo manje sposobni da se snalazimo u prirodi i na otvorenom prostoru. Na tim osnovama se razvio veliki pokret vraćanja prirodi, povezan sa komplementarnom terapijom ‒ dendroterapijom ili podizanjem kvaliteta života boravkom među drvećem, rekla je za emisiju „Zeleni časovnikˮ primarijus prof. dr Gorana Isailović sa Visoke zdravstvene škole strukovnih studija u Beogradu.

Japanski stručnjaci su prvi primetili blagodeti takozvanih šumskih kupatila. Praktično je dokazano da dvosatni boravak u šumi podiže imunitet protiv malignih bolesti i održava se na tom nivou dve nedelje. Poboljšavaju se koncentracija, rad srca, leči se depresija. „Dakle, potrebno je da uđemo u šumu sa poštovanjem i osetimo njenu energiju i energiju drveta koja nas privlači, i da probamo da u šumi vežbamo svoja izgubljena čula", istakla je prof. dr Isailović.

Energija i fitoncidi

Profesorka je navela da je hrast „donorˮ energije pod kojim su se nekada oporavljali ranjenici i podsetila na davnašnje običaje ‒ trudnice su volele da odmaraju i leže pod lipom a mlade devojke pod brezom. Dodaje da je bor dobar za one koji imaju problema sa respiratornim sistemom a da je kleka delotvorna protiv nesanice, zbog čega se njeni opiljci koriste i za punjenje jastuka.

Bukva je dobra za koncentraciju, pa je korisno učiti pod bukvom, dok se kesten savetuje za ublažavanje reumatskih tegoba.

„Uvek kada vodimo ljude u šumu radimo najpre opšti upitnik o zdravlju. Na primer, ko je alergičan na lipu, on se sigurno u lipovoj šumi neće osećati dobro, ali će u borovoj šumi, na primer, da mu bude divno", objasnila je dr Isailović.

Sedenje pod drvetom, kao i šetnja šumom zapravo omogućavaju da se udišu fitoncidi - isparenja eteričnih ulja drveta koja mogu biti blagotvorna kod određenih zdravstvenih problema.

Drveće je delotvorno i u terapiji dece sa posebnim potrebama, ističe dr Isailović. Reč je o terapiji koja podrazumeva penjanje po drveću: „Na taj način, uz pomoć terapeuta, deca se osećaju snažno i moćno i to je jedan dodatni input koji omogućava da se ta deca osećaju zdravije".

Savremeni način života ‒ nedostatak vremena za boravak u šumama ‒ poseban je problem za one koji žive i rade u većim gradovima. Stručnjaci, međutim, smatraju da u tom slučaju i šetnja kroz neku od gradskih zelenih zona takođe može biti blagotvorna za zdravlje. I još nešto ‒ u šumu treba ići u društvu.