Hormonski ometači izazivaju kancerogena oboljenja i prerani pubertet kod devojčica već sa osam godina, a kod dečaka sa devet. Ti ometači nalaze se u hrani proizvedenoj uz upotrebu pesticida, u plastičnoj ambalaži za hranu, u kozmetičkim proizvodima od pelena i krema za bebe do odeće, šampona, maskara, pudera i raznih gelova i sanitarnih proizvoda. Uprkos tome, pod uticajem krupne industrije države članice EU još nisu uspele da se slože oko zabrane ovih jedinjenja.

Ovih dana tema se našla na stolu odgovornih ministara Evropske unije koji su sastanak završili onako kako ga završavaju već proteklih sedam godina - bez sporazuma. Industrijski lobi vrši pritisak da se odredi dozvoljena količina hormonskih ometača i da se onda na osnovu toga neki proizvodi zabranjuju, a drugi dobijaju dozvolu.

Industrijski lobi zapravo pokušava da na ovaj način ostavi rupu u budućem zakonu koja bi mu omogućila da nastavi po starom. Francuska, Danska i Švedska na poslednjem bezuspešnom sastanku blokirale su odluku tražeći da kriterijumi budu sigurniji. Industrija tako nastavlja da nam prodaje hormonske ometače dok države i Evropska unija - ćute.

Sve ranije sazrevaju

- Granica puberteta se stalno pomera - kaže Olivije Pijel, pedijatar-endokrinolog, jedan od osnivača Udruženja pedijatara-endokrinologa u Francuskoj. Kao jedan od ključnih razloga on navodi hormonske ometače, pesticide, jedinjenja kao što su ftalati i bisfenol A koji izazivaju gojaznost, dijabetes i prerani pubertet.

Šta su i kako deluju hormonski ometači?

Kad uđu u organizam bilo kroz udisanje, hranu ili odeću, naše telo ih prepoznaje kao da su esterogeni iako oni to nisu. Esterogeni su poznati pod imenom ženski hormoni, mada ih imaju i muškarci, ali u znatno manjoj meri. Jedan francuski lekar slikovito opisuje situaciju kroz koju prolazi organizam kada u njega počnu da ulaze hormonski ometači:

"To je kao da vam neko kuca na vrata, vi pitate ko je, on kaže poštar, a u stvari je gangster i ubica - a vi, verujući mu otvorite vrata."

Unošenje hormonskih ometača pokreće čitav niz hormonskih procesa koji dovode do ranog puberteta kod dece - devojčice dobijaju mesečni period i rastu im grudi već sa osam godina, a dečacima se već u devetoj godini uvećavaju testisi i uočava se pojačana maljavost. Hormonske promene kod dečaka mogu da budu i takve da dobijaju ženske oblike, povećane grudi, debljaju se i slično. Kod odraslih dugoročno dolazi do teških oboljenja i neplodnosti.

Francuska agencija za javno zdravlje objavila je ovih dana zabrinjavajući izveštaj u kome se govori o sve rasprostranjenijoj pojavi ranog puberteta kod dece. U izveštaju se kaže da prerani ulazak u pubertet dugoročno narušava zdravlje i izaziva velike i traumatične psihološke promene kod dece.

Rizik od raka

"Rizik od kasnijih kancerogenih oboljenja je povećan", kaže američki endokrinolog Luiz Grinspen u knjizi posvećenoj ovom problemu. Jedna od analiza kose dece uzrasta do 12 godina laboratorije HBRU iz Luksemburga, pokazala je da su hormonskim ometačima izložena i deca na selu i to zbog pesticida koji se upotrebljavaju u poljoprivredi. U njihovoj kosi nađeni su neki od sastojaka koji postoje i u narandžastom gasu koji su SAD koristile u ratu u Vijetnamu kao oružje.

Prerani pubertet u Francuskoj uglavnom pogađa devojčice - skoro 1.200 svake godine, dok je dečaka nešto više od stotinu. Francuski epidemiolog Žoel de Moal upozorava, međutim, da podatke o dečacima treba uzeti s oprezom zato što rani pubertet kod njih nije tako vidljiv kao kod devojčica.