Gobekli Tepe u jugostočnoj Turskoj pruža novi uvid u život ljudi koji su ovim prostorima koračali pre 10 hiljada godina.


Prema rezultatima novog istraživanja, koje je objavljeno u časopisu Science Advances, u arheološkom nalazištu Gobekli Tepe u jugoistočnoj Turskoj, pronađena su tri fragmenta lobanje iz neolita koja pokazuju jedinstveni tip modifikacije lobanja na ovom nalazištu, piše National Geographic.

Kako otkriva vodeća autorka studije i antropološkinja Džulija Greski, duboki, svrsishodni žlebovi predstavljaju jedinstveni oblik modifikacije lobanje koja nije viđena nigde u svetu u bilo kom kontekstu. Detaljne analize specijalnim mikroskopom su pokazale da su žlebovi napravljeni pomoću kremena. Jedan od fragmenata ima čak i rupu, što podseća na modifikaciju lobanje kod naroda Naga u Indiji koji je koristio rupu da bi mogao da okači lobanju na žicu.
Simboli su pojavljuje samo na nekoliko fragmenata kosti koji datiraju između 10.000 i 7.000 godina, a arheolozi veruju da je ovo otkriće veoma važno i da znači da je ovo društvo, kao i mnoga u ovom delu sveta nekada, imalo kult lobanje u okviru kojeg se izražavalo poštovanje ljudske lobanje nakon smrti.

„Kult lobanje nije neuobičajen u Anatoliji“, kaže Greski objašnjavajući da arheološki posmrtni ostaci s drugih naselja u regionu ukazuju na to da su ljudi često sahranjivali svoje mrtve, potom ih iskopavali, uklanjali lobanje i onda ih tretirali s posebnim uvažavanjem. Neki arheolozi su čak otkrili da su ljudi iz neolita pravili modele lobanja od gipsa.
„Ovo je zanimljiva modifikacija lobanja koja nije zabeležena u ovom delu sveta, a ni u ovom vremenskom periodu“, kaže arheolog Metju Velasko sa Univerziteta Kornel.

Ipak, on smatra da ovaj pronalazak nameće dodatna pitanja. Kome su pripadale ove lobanje i zašto su tretirane na ovaj način? Postoji širok spektar modifikacije lobanja: od obožavanja predaka do uništavanja neprijatelja. Na ova pitanja mogu da pruže odgovor samo dalja istraživanja.

Pored simbola i rupa na lobanjama, Greski kaže da postoje i drugi pokazatelji u ovom naselju koji pokazuju da je ova kultura posebnu pažnju pridavala lobanjama.

„Pronašli smo prikaze bezglave osobe na stubu ili ljudskih glava napravljenih od kamena. Ikonografija ove lokacije odgovara posebnom naglasku na lobanje“, kaže Greski.
© German Archaeological Institute (DAI)
U ovom naselju ne postoje mesta za sahranjivanje, već samo jame ljudskih kostiju pomešane sa kostima životinja i alatima za kremen što znači da je potreban dodatni kontekst da bi se bolje razumelo celo naselje.

„I dalje smo na početku u razumevanju antropologije naselja. Nadamo se da ćemo pronaći još kostiju i fragmenata lobanje. Onda ćemo imati bolju sliku o tome kako su ovi ljudi živeli“, otkriva Greski.