Otkako je lane kupio tu kompaniju, ozloglašenu zbog masovnih sumnji da proizvodi kancerogene pesticide, nemački farmaceutski gigant "Bajer" pritisnut je tužbama bivših obolelih "Monsantovih" kupaca i posledičnim gubitkom poverenja investitora. Novi udarac "Bajeru" mogla bi zadati istraga na osnovu mišljenja komisije Evropskog parlamenta (EP) da je odobrenje za upotrebu kontroverznih "Monsantovih" pesticida u EU izdato tako što su dobrim delom prepisane studije naručene od industrije o njihovoj bezbednosti, umesto da su konsultovani nezavisni stručnjaci.
Grupa poslanika EP iz raznih političkih blokova, kako piše "Gardijan", zaključila je da je nemački Federalni institut za procenu rizika (BfR) u otprilike polovini poglavlja svog izveštaja, koji je bio temelj za licenciranje glifosfata u EU, u velikoj meri preneo tekst iz studija "Monsanta". Zahvaljujući tim navodima koje je potpisao BfR, regulatorno telo EU za bezbednost hrane (Efsa) preporučilo je da se glifosfati mogu pustiti u upotrebu na teritoriji unije.
Poslanici EP koji su ispitivali rad BfR-a u ovom slučaju smatraju da se nemački institut pretvarao da sprovodi nezavisnu procenu, dok je u stvarnosti samo ponavljao ono što je industrija želela da se čuje. Moli Skot Kejto, poslanica Zelenih, veruje da to objašnjava razliku između odluke BfR-a i stava Svetske zdravstvene organizacije da su glifosfati "verovatno kancerogeni po ljude".
Iz Efse, prenosi "Gardijan", odgovaraju da izveštaj poslanika EP ne sadrži "nove naučne podatke koji dovode u pitanje procenu glifosfata i zaključak o njima". BfR odbija pomisao na to da je posredi "namerna prevara" i tvrdi da su njegovi ljudi proveravali navode iz studija "Monsanta" pre nego što su izabrali pasuse iz tih tekstova da ih uključe u svoj. Da li zato što se zaista, kako tvrde u BfR-u, ne razume "uobičajena procedura" u ovakvim ispitivanjima ili zato što postoje nedozvoljene veze industrije i pojedinih nadzornih institucija, svojevremeno je ustanovljeno i da je Agencija za zaštitu životne sredine SAD u 63 odsto svojih procena koristila neobjavljene studije proizvođača hemikalija, dok se Međunarodna agencija za ispitivanje raka Svetske zdravstvene organizacije oslanjala isključivo na zvanično dostupnu literaturu.
Videćemo da li će ovi sumnjičavi glasovi poslanika EP izazvati konkretnije posledice po "Monsanto", još teže od toga što im je, kako javlja Rojters, francuski sud u Lionu upravo oduzeo dozvolu za korišćenje jednog od pesticida baziranih na glifosfatu jer smatra da nisu u obzir uzeti svi rizici po zdravlje koje on nosi. Francuski predsednik Emanuel Makron ranije je obećao da će glifosfatni proizvodi biti izbačeni iz upotrebe u njegovoj zemlji u naredne tri godine.
I bez daljih komplikacija, međutim, novi gazda "Monsanta" - "Bajer" zbog ove kupovine prolazi kroz jednu od najtežih situacija u svojoj 155 godina dugoj istoriji, piše "Špigl". Za "Monsanto" je "Bajer" platio 63 milijarde dolara, što je najskuplja kupovina u poslovnoj istoriji Nemačke. To mu se vratilo tako što je za ovu godinu dana izgubio oko polovinu te svote u tržišnoj vrednosti svojih deonica. Hiljade poljoprivrednika, naime, zbog "Monsanta" su podnele tužbu protiv "Bajera", pa ulagači sada zaobilaze njegove deonice jer ih smatraju za visokorizične. To bi moglo koštati nemačku kompaniju još više od odšteta za eventualne izgubljene parnice. Po prvoj takvoj presudi, iz avgusta prošle godine, Divejnu Li Džonsonu, koji je tvrdio da je od raka oboleo zbog glifosfatnog pesticida, dugovali su 289 miliona dolara. Na sreću "Bajera", drugostepena presuda oborila je iznos odštete na 78 miliona dolara. To je i dalje zamašno, ali prava opasnost po "Bajer" je da usledi niz sličnih odluka sudova, nakon čega bi se investitori još manje usuđivali da imaju išta s njim.
Komentar: