Pogledajmo ko je privukao svu pažnju na samitu u Osaki. Glavni događaj bio je Trampov sastanak sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i njihov dogovor o obnovi razgovora o trgovini. Si upravlja mnoštvom logora u kojima se prisilno "ispravljaju" stavovi kineskim muslimanima Ujgurima i pripadnicima kazahstanske manjine.
Komentar: Priča o logorima nije tako jednostavna i treba biti skeptičan prema zapadnjačkim medijima jer elite vide Kinu kao prijetnju.
Glavni medijski fokus na samitu bio je usmeren na Trampov sastanak sa Putinom gde je on u šaljivom tonu upozorio ruskog predsednika da se ne meša opet u izbore 2020. godine. Šalili su se na račun toga što su obojica pod udarom medija koji neprekidno emituju lažne vesti.
"IZVRSTAN POSAO"
Na zajedničkoj slici lidera zemalja G20, Tramp je uhvaćen kako se smeje i rukuje sa saudijskim prestolonaslednikom Muhamedom bin Salmanom, za kojeg američke obaveštajne službe kažu da je naredio ubistvo kolumniste Vašington posta Džamala Kašogija. Tramp je princa nazvao "prijateljem" koji je obavio "izvrstan posao".
Tramp je zatim otišao u Seul, pa odatle do demilitarizovane zone gde je prešao granicu Severne Koreje kako bi se rukovao se sa Kim Džong Un-om, koji upravlja policijskom državom nenadmašnom po svojoj represiji. Izgleda da su oživljeni pregovori sa Kimom oko nuklearnog oružja.
Među ostalim liderima zemalja G20 bili su prisutni hindu nacionalista Narendra Modi iz Indije i turski predsednik Redžep Erdogan, koji je nakon pokušaja državnog udara u julu 2016.u pritvor stavio desetine hiljada ljudi.
U svom intervju za Fajnenšel tajms, koji je vodio Lajonel Barber, Putin je u jednakoj meri izgledao kao nepristrasni analitičar i kao zagovornik nacionalizma i populizma koji po svemu sudeći nasleđuju zapadni liberalizam 20. veka.
Zašto liberalizam propada? Putin navodi nekoliko razloga. Među njima je i njegov neuspeh da se nosi sa krizom aktuelnog doba: masovnom i nekontrolisanom ilegalnom migracijom. Putin je pohvalio Trampove napore da osigura američke granice:
"Liberalna ideja je zastarela. Ona je došla u konflikt sa interesima ogromne većine stanovništva. Ta liberalna ideja pretpostavlja da... migranti mogu da ubijaju, pljačkaju i siluju nekažnjeno, samo zato što se njihova migrantska prava moraju zaštititi". Putin je rekao da je kancelarka Angela Merkel napravila grešku kada je 2015. godine donela odluku da Nemačka primi milion izbgelica iz sirijskog građanskog rata.
Komentar: Ono što se događa u Siriji nije "građanski rat".
Sirijski narod trpi jedan od najvećih ratova u modernoj povijesti koji traje gotovo osam godina. To je rat kojeg mediji i zapadni političari često pogrešno opisuju kao "građanski rat" ili "sirijsko proljeće", što su samo neki od pojmova za opisati rat koji je po svojoj prirodi intervencionistički i za cilj ima svrgavanje legitimne vlade pomoću plaćeničkih skupina.
Njegovi komentari došli su u isto vreme kada je deset demokratskih kandidata tokom svoje druge unutarstranačke predsedničke debate glasalo za predlog da se ilegalni ulazak u SAD više ne treba smatrati krivičnim delom, i da bi onima koji su uspeli u svojoj nameri da nelegalno uđu u zemlju trebalo pružiti besplatnu zdravstvenu zaštitu.
Putin takođe smatra da društveni ekscesi koje na Zapadu proizvode multikulturalizam i sekularizam predstavljaju neuspeh liberalizma. U nedelji kada je žurkama i paradama ogromna masa ljudi obeležila 50. godišnjicu Stounvol "pobune" u Grinič Vilidžu (sukob gej zajednice i policije u njujorškoj četvrti, prim. prev.), Putin je izjavio:
BIBLIJSKE VREDNOSTI
"Da li smo zaboravili da svi živimo u svetu zasnovanom na biblijskim vrednostima? Ne pokušavam bilo koga da uvredim, premda nas osuđuju zbog navodne homofobije. Ali mi nemamo problema sa LGBT osobama. Ne daj Bože, neka žive kako oni žele". Potom je dodao: "Ali neke stvari nama izgledaju preterano. Oni tvrde da deca mogu istovremeno da imaju pet ili šest rodnih identiteta".
Elton Džon je rekao da je "duboko uznemiren" zbog ovih reči. Putin nije odstupio: "Neka svi budu srećni...Ali ne sme se dopustiti da to zaseni kulturu, tradiciju i tradicionalne porodične vrednosti miliona ljudi koji čine jezgro populacije".
Putin je preuzeo vlast pre dve decenije, na početku 21. veka. Poslednjih godina, on je postao ne samo neprijatelj liberalizma, već i pobornik populizma, tradicionalizma i nacionalizma. A ne okleva ni da iznese svoje stavove u vezi sa američkom politikom.
Putin o Trampu kaže: "On je talentovan čovek koji vrlo dobro zna šta njegovi glasači očekuju od njega. Tramp je stekao uvid u stavove njegovih protivnika o njemu i opazio promene u američkom društvu".
Prisećajući se svoje kontroverzne izjave da je kolaps Sovjetskog Saveza bio najveća tragedija 20. veka, Putin je rekao da se tragedija ne sastoji u odumiranju komunizma već u razdvajanju 15 zasebnih država od Ruske Federacije. Tragedija je u tome što je došlo do "raštrkanosti etničkih Rusa" u novim nezavisnim državama koje su nasledile Sovjetski Savez: "Dvadeset i pet miliona etničkih Rusa se našlo izvan Ruske Federacije. Zar to nije tragedija? Jedna ogromna tragedija! A porodični odnosi? Posao? Putovanja? Bila je to ništa drugo do katastrofa".
Šta se može reći o Putinu?
On nije Staljin, niti je komunistički ideolog, već ruski nacionalista koji traži povratak svog izgubljenog naroda u otadžbinu i koji svoju zemlju vidi kao veliku silu koja ne trpi prisustvo NATO-a u svom dvorištu.
Iako sa njim imamo problema oko kontrole naoružanja, Irana i Venecuele, mi imamo zajednički interes u izbegavanju rata sa ovom nuklearnom silom, kao što smo ga imali i sa daleko opasnijim Sovjetskim Savezom tokom Hladnog rata.
Preveo Radomir Jovanović
Izvor Buchanan.org
Komentar: Pogledajte također: Da li je Vladimir Putin zao? (1/3)
Putinov intervju za The Financial Times: Liberalna ideja nije uspjela na Zapadu, elite su zaboravile na ljude