corona school

Osnovna škola na Tajvanu u vreme korone
Deca i mladi su u epidemiji koronavirusa u Italiji prošli potpuno nezapaženo. Osim što je rečeno da škole neće otvoriti do septembra i u sveopštem haosu oko virusa koji, italijanski mediji su više nego sigurni, svakako kuca na naša vrata ponovo od jeseni, možda još agresivnije, retko ko obraća pažnju na to šta se dešava sa mladima i kakve su posledice na njih ostavila skoro tri meseca karantina. O njima se priča samo kada se pominje škola.

Đan Marko Marzoki, docent psihologije i posebnih potreba u edukaciji u "Bikoka" Milano i psiholog Centra za razvoj dece u Bergamu, u izjavi za L/Eko di Bergamo rekao je da su deca školskog uzrasta postala fobična, plašljiva, sa puno psihosomatskih tikova i izuzetnim strahom od izlaska iz kuće.

"Didaktičko učenje preko kompjutera je nešto što nije za moje dete. Potpuno je prazna, i čak posle prve lekcije je bila skroz izgubljena, posmatrala sam taj njen izgubljeni pogled. Problem nije to što manje izlazi, problem je pravi realni društveni život, susret sa onima koje volimo, koji nam je potreban da bi ostali živi. Samanta ima deset godina i nema instrumente koje imamo mi odrasli da se suoči sa ovom situacijom iako je to dovoljno godina da sve ovo što se dešava pogodi direktno u lice, punom snagom. Činim za nju sve što mogu, najbolje sto mogu, ali to ponekad nije dovoljno", kaže Frančeska, Samantina mama.

Ljudi su socijalna bića i stalno ponavljanje u Italiji te "nove normalnosti", gde se misli na distancu (ne pominje se fizička, već baš socijalna distanca) ima veliki uticaj na odrasle, a kamoli tek na mlade. Oni svoju nelagodu izražavaju crtajući sebe u zatvoru, povlačenjem u svoj svet, izbegavanjem da izlaze iz kuće, a mnoge mame i nastavnice koje su ih pratile preko interneta primetile su njihov "izgubljen pogled".

Za to vreme Ministarstvo zdravlja od škole pravi, kako mnogim ljudima izgleda, veštački nametnut sistem. I dok svi podaci pokazuju da je virus oslabio, i po mnogim virusolozima, čak i ako dođe do drugog talasa, on svakako neće biti kao u martu, Italija nastavlja sa politikom "anksije i straha" i odrastanja dece u asocijalnim uslovima.

Psiholozi i sociolozi upozoravaju na velike posledice koje će ova neprirodna, nametnuta situacija ostaviti na nove generacije koje kao da se pripremaju na svet distance, bez emocija i sa što manje kontakata.

Škola od septembra

Pored stalnih saveta o ličnoj higijeni, provetravanju lokala, razdaljine od jednog metra između klupa u kojima može da sedi samo jedan đak, obavezno korišćenje maski za decu stariju od šest godina i za nastavnike i profesore, poseban ulaz i izlaz iz škole, razmatraju se i smene da bi bilo prisutno što manje đaka u isto vreme.

Neće se meriti temperatura i to će biti odgovornost pojedinca: ako je dete u poslednja tri dana imalo temperaturu oko 37,5, trebalo bi da roditelji o tome obaveste školu. Svuda će biti gelovi za dezinfekciju kao i maske za profesore, dok će maske za decu ići na teret roditelja.

Što se tiče fizičkog vaspitanja, rastojanje će biti dva metra, izbegavaće se grupni sportovi, a sve fizičke aktivnosti će se održavati na otvorenom.

Stariji đaci će i dalje učiti preko interneta. Ali predlaže se da se podele u grupe, pa dok jedna grupa pohađa nastavu u učionici, ostali bi predavanja pratili od kuće, a smenjivali bi se na dva dana.

Trideset tri odsto učenika bi volelo da se vrati u učionicu čak i u poslepodnevnoj smeni, samo da ne uče preko interneta, dok se njih 22 odsto nada da će od septembra sve biti kao pre vanrednog stanja.

Veb-stranica skuola.net, u saradnji sa stručnjakom za bezbednost i formaciju na poslu Tomazom Baroneom, uradila je istraživanje sa 25.000 đaka, da bi videli koliko se vodilo računa o higijeni pre vanrednog stanja i kako se ona danas može unaprediti.

Razlika u higijeni na severu i jugu

Prema istraživanju, najmanje se vodilo računa o higijeni u školskim toaletima, naročito u zajedničkim prostorijama.

Samo 16 odsto đaka kaže da su toaleti bili stalno čisti, dok jedan od deset tvrdi da su uvek bili prljavi.

Međutim, ono što zabrinjava: čega u toaletima nije bilo a moralo je biti? Sapun ili gel. Ubuduće, to će biti obavezno. U 33 odsto slučajeva đaci kažu da nije bilo sapuna, a samo devet odsto njih kaže da je u toaletu bio peškir ili sušač za ruke.

I ovde se vidi razlika između severa i juga: 76 odsto đaka na severu je zadovoljno higijenom u školi, a dok je na jugu zadovoljnih samo 57 odsto.

Do sada su italijanske učionice imale po 25 učenika, u retkim slučajevima 20, tako da je potrebno sve promeniti ne bi li se razdaljina od jednog metra zadržala.

Naučni časopis Nejčer je objavio razgovore s onim istraživačima koji smatraju da su deca podložna minimalnom riziku, ali i sa onim drugima koji ističu da nije mnogo dece zaraženo jer su škole bile zatvorene.

Italijanska lekarka, inače profesor na Univerzitetu u Parmi i predsednik organizacije World Association for Infection Diseade and Immunological Disordere (Waidid), Suzana Espozito, kaže da su njihova istraživanja pokazala da 80 do 90 posto inficirane dece ne pokazuje nikakve simptome. Inače je kod virusnih infekcija jačina zaraze proporcionalna simptomima: što je pacijent u težem stanju to je zarazniji, te ako nemate nikakve simptome, snaga zaraze je veoma niska.

Iako su u početku deca bila označena kao prenosioci virusa, tvrdi doktorka Espozito, da su se zarazila u školi i prenela bolest na ostale članove porodice, sada je dokazano suprotno: stariji članovi porodice prenose zarazu na decu. Naglašava da to treba imati u vidu kada se donosi odluka o otvaranju škola.

Zaključak je poražavajući: Italija se ponaša kao da će sve do pronalaska vakcine građani morati po svaku cenu da prihvate vanredne mere, tzv. "novu normalnost", dok virusolozi ističu da je za dobru vakcinu, ako je uopšte i bude, potrebno duže vreme.