Detalj sa gej parade u Strazburu
© Margaux Bellott on Unsplash
Detalj sa gej parade u Strazburu
Nakon dvadeset godina na ovim stranicama, dugujem objašnjenje čitaocima za izvesne promene. Moj narod je nedavno preko svojih izabranih predstavnika u parlamentu odlučio da sam sebi ukine pravo na slobodu govora i izražavanja u velikom broju oblasti. (Uzgred, uskoro će sebi oduzeti pravo i da vaspitava sopstvenu decu). Ovu odluku moram da poštujem i zbog toga više neću pisati i govoriti o dešavanjima u ovoj zemlji.

Takozvana Istanbulska konvencija, odnosno Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i suzbijanju nasilja nad ženama i kućnog nasilja, doneta je pre tačno deset godina. No rasprave o njoj i onome šta ona predstavlja tek sada su se razgorele u punoj meri. Turska je u martu ove godine donela odluku o povlačenju iz konvencije, a Poljska takođe uveliko radi na traženju načina da to uradi sa što manje političke štete.


Dve zemlje članice Saveta Evrope konvenciju, inače, nikada nisu potpisale. To su Rusija i Azerbejdžan. No čak jedanaest država su je potpisale, a nikada je nisu ratifikovale. To su Ujedinjeno Kraljevstvo, Lihtenštajn, Jermenija, Bugarska, Češka, Litvanija, Letonija, Mađarska, Moldavija, Slovačka i Ukrajina. Sem prve dve sve ostale države su iz istočne Evrope, odnosno spadaju u takozvane bivše komunističke.

Na predavanju o pitanju regulacije istopolnih partnerstava u Hrvatskoj, koje je zagrebačka koleginica Aleksandra Korać Graovac održala pre par dana, povela se i debata o tome zašto evolucija porodičnog prava i društvenih i pravnih stavova o pitanjima LGBT prava i "roda" sve više ide u dijametralno različitim pravcima u Zapadnoj i Istočnoj Evropi.
Dok je u Zapadnoj Evropi to obavezujući sistem vrednosti i pogled na svet koji dominira i na univerzitetima, a u društvenim naukama ima status kakav je marksizam imao nekada na istoku, u Istočnoj Evropi i kod političara i kod običnog sveta sve više raste skepticizam prema takvoj teoriji i praksi koja se izvozi sa Zapada. Mađarska je slično kao i Turska odustala i od učešća na Evroviziji upravo zbog prerastanja ove nekada porodične manifestacije u festival duginih boja, neku vrstu panevropskog "prajda".
U istoj toj Mađarskoj pre nekoliko godina je formirana posebna komisija koja je jasno izašla sa stavom da sve povezano sa rodnošću nema nikakve veze sa naukom i da takve ideologije treba eliminisati iz nastavnih programa. Zajedno sa Poljskom, Orban je u poslednjih šest meseci zaustavio dve važne inicijative Brisela na tom polju. Nedavno je stavljen veto na ideju da rodna jednakost bude uključena u Deklaraciju o podizanju socijalne kohezije u EU, a u decembru su zaustavili pokušaj da se promovisanje LGBT, rodnih i sličnih prava stavi u osnove zajedničke spoljne politike.

Državni sekretar SAD Entoni Blinken nedavno je izdao naredbu da se na svim ambasadama u svetu istakne i zastava duginih boja, oživljavajući doktrinu koja je doneta 2010. u vreme dok je Hilari Klinton bila na istoj poziciji. Mađari i Poljaci su sprečili da Brisel formalno krene u istom pravcu, ali na terenu, kao što je poznato, službenici se ponašaju kao da je to već uveliko instrukcija.

U velikom broju istočnoevropskih zemalja crkve su počele sve ozbiljnije da dižu glas protiv Konvencije i njenih rešenja. U Bugarskoj i Letoniji su vrlo jasno vodile kampanju protiv ratifikacije i uspele u tome. U Letoniji su se oko toga zajedno borile rimokatolička, luteranska i pravoslavna crkva.

Ovaj talas pobune protiv zapadnoevropske dženderizacije i sličnih tendencija odvija se na različite načine i na različitim poljima. Rumunija već tri godine odbija da primeni presudu Evropskog suda pravde u slučaju Koman, na osnovu koje bi suprotno svom ustavu morala da priznaje pravne posledice istopolnih brakova sklopljenih u drugim zemljama.

Velika borba vodi se i oko takozvanog džender mejnstriminga u obrazovanju i popularnoj kulturi. Osnovni argument tvrdi da se pod vidom borbe protiv nasilja u porodici kroz obrazovne programe guraju i nameću ideje koje nemaju nikakve veze sa time, već promovišu teze da je prirodni biološki pol nebitna kategorija u odnosu na socijalno konstruisani rod. Dakle da svako može da bude šta god hoće i da se oseća i izjašnjava kako god hoće, bez obzira na ono što mu je priroda dala.

Zanimljivo je svakako uočiti da su sve bivše republike Jugoslavije bez ikakve zadrške ratifikovale Konvenciju i da na osnovu nje donose adekvatne zakone i rešenja. Jedino ozbiljno protivljenje bilo je u Hrvatskoj koja je uprkos protestima u junu 2018. ratifikovala Konvenciju. Nekada veoma jak proporodični pokret zaustavlja se preko nekoliko faktora. HDZ je sve manje demohrišćanski i donosi zakone potpuno na liniji Brisela, jednako kao i levica kad je na vlasti. U sudskim sporovima sudije takođe prate briselske tendencije usmerene ka dženderizaciji i ka sve radikalnijem smanjenju slobode govora.

Konačno tu je i radikalizacija antidiskriminacione regulative čiji cilj je upravo zabrana kritike takvih rešenja.