Tenancingo
Tenansingo - epicentar prostitucije
Marija Mendes imala je svega 15 godina kada je srela Rikarda Lopeza, šarmantnog mladića koji joj je obećao brak i dom. Kao i svaka mlada, zaljubljena i naivna devojka, Marija je otišla sa Rikardom u njegov rodni grad Tenansingo. Tamo je, umesto obećane porodične idile, završila u paklu seks industrije i trgovine ljudima.

- Slao me je na ulicu i terao da se prostituišem u Tihuani, Gvadalahari i ostalim obližnjim mestima - počinje svoju ispovestza britanski "Gardijan" Marija Mendes, koja danas ima 59 godina.

Ona je, poput hiljade drugih devojaka u Meksiku, bila žrtva trgovaca belim robljem iz Tenansinga, gradića udaljenog svega 150 kilometara od Meksiko sitija, koji je u poslednjim decenijama postao centar seks industrije.

Tu činjenicu najbolje ilustruje lista deset najtraženijih trgovaca belim robljem na svetu koju je objavio američki FBI. Na njoj su čak petorica iz Tenansinga.

Čitava priča počinje pedesetih godina prošlog veka, nakon industrijalizacije, kada su se ljudi vratili kući posle loše plaćenih poslova u većim gradovima. Dok je njihov posao u tim gradovima polako propadao, dva zanimanja su prosto cvetala: makroi i prostitutke.

Tako su bivši radnici u fabrikama po dolasku kući odlučili da započnu sopstveni, porodični biznis, koji je godinama prerastao u jednu od najvećih mreža prostitucije i trgovine ljudima.

Javna je tajna da neke od najmoćnijih porodica iz Tenansinga sarađuju sa najjačim narko-kartelima u Meksiku.

Tenansingo ima svega 11 hiljada stanovnika, ali stopa kriminala koja je zabeležena u ovom gradiću je zapanjujuća.

Ogromne, nakinđurene rezidencije, sa mermernim skulpturama lavova, orlova, labudova i drugih životinja rasute su među malim brojem oskudnih, siromašnih kuća. Svi znaju ko drži velike i luksuzne vile, ali niko o tome ne priča.

Luksuz se primećuje i na groblju: naspram drvenih krstova koji označavaju da ispod njih počiva siromah, nalaze se džinovski spomenici, pa čak i male privatne kapele i crkve u kojima su sahranjeni bogati trgovci ljudima.

U centru grada parkirani su najluksuzniji automobili, a nekolicina skupo odevenih muškaraca ispija pivo i koktele do kasno u noć. Primera radi, za jedan od mercedesa koji oni voze, jedan stanovnik Tenansinga morao bi, sa svojom prosečnom platom da radi otprilike 200 godina.

Kada ne uživaju u hladnom piću, oni putuju širom Meksika, nalaze mlade, siromašne i naivne devojke poput Marije Mendes, i obećavaju im kule i gradove. Nakon što pristanu (a većina sa oduševljenjem pristane na sve, samo da pobegne iz siromaštva), završe kao prostituke i seksualne robinje.

- Trgovina ljudima je do te mere postala normalizovana, da svi mi znamo ko su glavni ljudi u gradu. Čak i policija to zna. I ne sme im ništa. U ovom gradu je svaki sedmi stanovnik deo mreže trgovine ljudima. To je zastrašujuće - kaže Emilio Munjoz, koji se rodio u ovom gradu, a sada je direktor centra za zaštitu ljudskih prava "Fraj Hulijan Garsez".

U anketi koju je ova organizacija tajno sprovela među decom u Tenansingu, svako peto dete na pitanje čime bi volelo da se bavi kad odraste odgovara: "Makro".

Svake godine u Meksiku 20 hiljada žena i devojaka postanu žrtve trgovine ljudima.