Da li je najstarija civilizacija potekla u dolinama Dunava a ne u Mesopotamiji kako se ranije mislilo?
© ancient-code.com
Verovali smo da je Mesopotamija „kolevka civilizacije“ zato što je tamo pronađen najstariji dokaz pisanog jezika.

Međutim, arheolozi su otkrili da tabla Dispilio iz Grčke datira iz vremena 5260 godina pre nove ere, a u dolini reke Dunav pronađene su table koje sadrže pisane tragove, koje potiču 5500 godina pre nove ere. Arheolozi još uvek nisu složni oko toga da li su simboli na dunavskim tablama ukrasi ili tragovi pisanog jezika, ali ako se ispostavi da ipak jeste jezik, to će značiti da je najstarija civilizacija potekla u dolinama Dunava, a ne u Mesopotamiji, kako se ranije mislilo.
Da li je najstarija civilizacija potekla u dolinama Dunava a ne u Mesopotamiji kako se ranije mislilo?
© WikipediaSimboli na dunavskim tablama nazivaju se i Vinča simboli

Komentar: Zaboravljene civilizacije: Kultura Vinča


Činilo se da znamo sve o civilizaciji iz doline Dunava, pa smo verovali da je jezik potekao u Mesopotamiji. Takođe, smatralo se da su se najranije forme pisane komunikacije pojavile istovremeno, ali nezavisno jedna od druge, u Mesopotamiji i Egiptu, oko 3500 godina pre nove ere. Prvo pismo stvorili su Sumerci i bilo je jako prosto, u vidu jednostavnih slika koje su predstavljale životinje. Ono se pretvorilo u klinasto pismo, koje je označavalo apstraktne koncepte kao i jednostavne imenice.
Da li je najstarija civilizacija potekla u dolinama Dunava a ne u Mesopotamiji kako se ranije mislilo?
© WikipediaKupoprodajni ugovor pisan klinastim pismom na glinenoj pločici iz Sumera, oko 2600 pr. Kr. Louvre, Pariz
Arheolog Džordž Hurmoziadis je 2004. godine objavio vest da je pronašao najraniji dokaz pisanog jezika na tabli blizu sela Dispilio u Grčkoj. Drvena tabla iz Dispilia datirala je 5260 godina pre nove ere i bila je delimično oštećena prilikom iskopavanja.
Da li je najstarija civilizacija potekla u dolinama Dunava a ne u Mesopotamiji kako se ranije mislilo?
© pinterest.comTabla iz Dispilia
Ono što znamo o Dunavskoj civilizaciji jeste da su ljudi sa balkanskih brda imali razvijenu tehnologiju, umetnost i trgovinu. I sve to mnogo pre nego što su to imale Mesopotamija, Grčka pa čak i Rim. Dok je ostatak Evrope bio zamrznut u kamenom dobu, ljudi sa Dunava su znali kako da pronađu bakar, da dizajniraju grnčariju i figure, prave nameštaj i kuće na dva sprata kao i da prave ukrase i nakit koje su po smrti stavljali u grob preminulog. Oni su izmislili i točak.

Jedini element koji nedostaje da bismo ih proglasili civilizacijom jeste dokaz pisanog jezika, a sada ga možda i imamo.

Smatra se da dunavske table datiraju iz 5500 godina pre nove ere. Prema nemačkom lingvisti Haraldu Harmanu, one sadrže vinčanske simbole što je verovatno forma jezika koja još nije dešifrovana. Ako se ispostavi da je ovo zaista jezik, ljudi Dunavske doline mogli bi biti najstarija civilizacija. Međutim, zagovornici Mesopotamske civilizacije insistiraju da su ovi simboli samo ukrasi, jer se nalaze na grnčariji i drugim predmetima. Neki čak spekulišu da su oni kopirali simbole civilizacije sa Mesopotamije.

Harman ipak smatra da mnogi naučnici ne mogu da se pomire sa činjenicom da dugo prihvaćena teorija o prvoj civilizaciji može biti dovedena pod znak pitanja.