Aleksandar Dugin
„Pozdrav svima, pratite Duginov vodič. Krajem prošle nedelje u Turskoj se zbio pokušaj vojnog udara koji je sprečen.
Tako se zadesilo da sam baš u petak, 15. jula, uživo govorio na Tsargrad TV u Ankari o terorističkom napadu u Nici. Ko bi pomislio da će samo par sati kasnije započeti vojni udar?
Evo šta se dogodilo. S obzirom na to da sam se tokom posete sastao sa brojnim višim zvaničnicima turske politike, pa i gradonačelnikom Ankare, Ibrahimom Melihom Gokčekom, veče uoči puča mi je bilo potpuno jasno kakvo je političko opredeljenje snaga u Turskoj.
Taj isti Melih Gokček, osoba veoma bliska predsedniku Erdoganu, pričao mi je tokom našeg razgovora o paralelnoj državi koju je sekta Fetulaha Gulena uspostavila u Turskoj. Ova sekta ima svoj štab u SAD u Pensilvaniji iz kojeg razvijena mreža uticajnih agenata upravlja delom turskog društva.
Melih Gokček je priznao da to nije odmah shvatio, ali da mu je posle postalo jasno da CIA-ine strukture deluju pod izgovorom humanitarnih i dobrotvornih grupa.
Štaviše, Melih Gokček je u privatnom razgovoru rekao nešto što je rekao i javno kada je puč već bio počeo: sekta Fetulaha Gulena stoji iza obaranja ruskog aviona i ubistva pilota.
Cilj Amerike je bio da posvađa Ankaru i Moskvu u vreme kada su ove države postigle neku vrstu dogovora. Obaranje aviona i ubistvo pilota su bili alat geopolitičke intrige.
U međuvremenu, Amerikanci su shvatili da će položaj Erdogana, kog su hteli da zamene svojim agentom Davutogluom, postati nestabilan ako Rusija sprovede bojkot na njega.
Tako su se u Turskoj formirale dve snage: uslovni Kemalisti, patriote koje su želele pomirenje Turske i Rusije i insistirale na tome da se Erdogan izvini Rusiji, i Gulenova sekta zajedno sa ostalim proameričkim strukturama koje su se trudile da sve to spreče.
Kada smo se Melih Gokček i ja rastali dva sata pre puča, on je rekao: „Potcenili smo moć paralelne države koju su Amerikanci i Gulenovi podržavaoci uspostavili u Turskoj. To je bila naša greška, a sada ćemo da je popravimo, počevši sa približavanjem Moskvi“.
Dok sam čekao let za Moskvu na aerodromu u Ankari, začuo sam pucnjeve i eksplozije. Vojnici su okupirali aerodrom i svi letovi su otkazani. Proširila se vest da je u toku vojni udar.
Ljudi su rekli da se vojska pobunila protiv Erdogana. Međutim, meni je odmah bilo jasno da su američki agenti na uticajnim položajima u vojsci, tj. Gulenova mreža, preduzeli ekstremne mere.
To je bila poslednja šansa za uklanjanje Erdogana kojeg podržavaju Kemalisti i koji je odlučio da se odvoji od politike Vašingtona i okrene evroazijskoj politici. Mnogi turski političari su mi onda rekli da Turska ozbiljno razmišlja o napuštanju NATO-a i približavanju Moskvi, te da američkim agentima preostaje samo pokušaj puča.Čitava noć je bila prilično nesigurna, ali ujutru su patriotske snage Turske suzbile pobunu. Ono što je doskoro bio samo šapat uskoro se čulo sa javnih podijuma i od gradonačelnika Ankare i od Erdogana lično: puč su organizovale iste sile koje su oborile ruski avion, sile paralelne države.
Sada više ništa ne može da spreči Tursku da napusti NATO, da se približi Rusiji i jednom za svagda raskine sa onima koji su želeli da svrgnu tursku vlast. Ja sam još pre deset godina rekao da treba uspostaviti osu Moskva-Ankara. Međutim, istorija je tek sad prigrabila ovu ideju.
Hvala vam što ste pratili Duginov proturski vodič“.
Rusija i Turska su vekovima sprečavale jedna drugu da ostvare svoje željene ciljeve. Tako su i nastali brojni ratovi. Međutim, ako bi Turska i Rusija imale istu strategiju, to bi rešilo mnoge njihove probleme i dovelo do mira i strateškog partnerstva.
Komentari čitatelja
na naše novosti