Davanje antibiotika životinjama je dovelo do pojave bakterija koje su otporne na antibiotike, prenesive i na ljude

rts.rs
Sub, 30 Srp 2016 12:39 UTC

Otpornost na antibiotike postaje sve veći problem. Za potrebe stočnog fonda koristi se pedeset procenata svih antibiotika proizvedenih u Evropi; stručnjaci kažu da se rezistentne bakterije prenose na ljude putem mesa. Evropljani prosečno godišnje unesu deset kilograma junećeg mesa, oko 22 kilograma živinskog, i 31 kilogram svinjskog.

Kakvo je stanje na farmama koje uzgajaju svinje u Španiji?

Neus i Aksel, dvojica uzgajivača, vode farmu svinja u Ljeidi, u Španiji, gde svake godine na svet dođe novih 120 hiljada svinja. Oni se striktno drže pravila: od 2006. godine, na njihovoj farmi ne upotrebljavaju se posebni antibiotici za rast životinja. Antibiotici se koriste protiv bolesti ili da bi se sprečila epidemija - ali nema govora o zloupotrebi.

Neus Serentil Lorente, generalni direktor farme „Teraple", objašnjava da ako samo jedno prase u oboru ima dijareju, samo ono dobija antibiotik. Ipak, ako je bolesno više od tri praseta, svih 13 će primiti lek.

Da bi se hrana pravilno raspodelila, Neus je nabavio kompjuterski program koji prati kako 3500 krmača uzima hranu. Pomoću programa može da se vidi koje životinje nisu jele, što omogućava da se prate bolesti - i tako se, na kraju, koristi manje antibiotika.

Neus smatra da je restriktivna upotreba antibiotika garant kvaliteta, način da budete kurentniji na tržištu, kao i da je neophnodna za dobrobit životinja.

Džordi Vila je vodeći evropski stručnjak za oblast otpornosti na antibiotike i novinar Evronjuza ga je intervjuisao u Univerzitetskoj bolnici u Barseloni. „Bakterije žive u probavnom sistemu životinja, i to je normalno. Međutim, mi smo davali antibiotike životinjama. I već dugo vremena dajemo im antibiotike za rast, kako bi brže napredovale. Upravo je to dovelo do pojave bakterija koje su otporne na antibiotike i koje onda mogu da se prenesu i na ljude", objašnjava Vila, šef Odseka za mikrobiologiju.

Ali po njemu, ne treba optuživati seljake. Nema govora o tome da su oni jedini odgovorni za pojavu čuvenih superbakterija, od kojih su neke otporne na sve antibiotike. Problem je globalne prirode.

Za sada su moguće samo preventivne mere

Rezistentna staphylococcus aureus pod elektronskim mikroskopom. Potrebno je preduzeti mere opreza kako bi se izbegao prenos bakterija sa životinja na ljude - meso mora da se kuva od deset do petnaest minuta na 60-70 stepeni.

Ruke takođe treba obavezno prati. „Kada čistite pile, na primer, kontaminirate ruke bakterijama koje su otporne", kaže Vila. „Ako niste oprali ruke, a nastavili ste da sečete salatu, onda ta bakterija prelazi sa pileta na salatu. A salatu jedemo direktno".

Mnogi pozivaju na drastično smanjenje korišćenja antibiotika u mesnoj industriji. Evropa bi mogla da donese pravila u toj oblasti. Novi antibiotici mogli bi da se razviju u naredinih desetak godina, ako brzo bude obezbeđeno dovoljno stredstava.

„Ako nam se dogodi najgori scenario, a to je da se pojave bakterije koje su veoma rezistente, a ne budemo imali nove antibiotike, onda će svako biti podložan infekcijama koje su tretirane prirodnim antibioticama već 30 godina. Međutim, za 20-25 godina, neće više biti efektivnih antibiotika", kaže Vila.