Zapadu je potrebna Rusija kako bi spasila Siriju od haosa i zaustavila reke izbeglica, piše nemački magazine Stern uz konstataciju da je vreme da se Evropa okrene Moskvi i da ukine anti-ruske sankcije.

Angažman ruske vojske u Siriji bio je koristan i u interesu Zapada. Primirje, složeni pregovori u Ženevi, ozbiljni udarci Islamskoj državi i oslobođenje istorijskog grada Palmire bili bi nemogući bez ruskih snaga, piše ovaj magazin.

Stern piše da bi saradnja sa Moskvom bila korisna i za Evropu i za Nemačku, pogotovo ako se uzmu u obzir nesigurni odnosi EU sa Turskom. U martu, EU i Ankara postigli su sporazum na osnovu kojeg će Turska zadržati deo sirijskih izbeglica na svojoj teritoriji, a za uzvrat evropski blok je obećao turskoj ulazak u EU i bezvizni režim.

Dogovor je, međutim na ivici kolapsa zbog nepredvidivog ponašanja predsednika Turske i neuspeha ove države da ispuni 72 tačke za dobijanje bezviznog režima. Odnos Rusije i zapadnih zemalja se pogoršao nakon 2014. Godine kada je došlo do ukrajinske krize i ujedinjenja Krima sa Rusijom. Rusiji su uvedene sankcije, a Moskva je odgovorila uvođenjem embarga na uvoz hrane iz niza zemalja EU.

Fidel Kastro i predsednik Bolivije Evo Morales razgovarali su o "naporima imperijalista" da ponište napredak levičara postignut u Latinskoj Americi.

Kastro i Morales, koji se nalazi u dvodnevnoj poseti Kubi, "razgovarali su o događajima u Latinskoj Americi i imperijalističkim pokušajima da se poništi politički i društveni napredak u našem regionu", navodi se u izveštaju kubanske televizije, koja nije objavila fotografije niti snimke susreta.

U poslednje vreme su dve velike sile u regionu zabeležile političko skretanje udesno, pa su tako peronisti u Argentini izgubili na izborima krajem prošle godine, dok je početkom ovog meseca u Brazilu izglasana smena predsednice Dilme Rusef, članice Radničke partije, navodi Rojters.

Komandant snaga SAD na Bliskom istoku general Džozef Votel, koji je u subotu tajno posetio Siriju, razmatrao je pripreme za ofanzivu na Raku - nezvaničnu prestonicu terorističke grupe DAEŠ.

Centralna komanda ranije je saopštila da se general sastao sa američkim vojnim savetnicima i vođama Demokratskih snaga Sirije (ujedinjene oružane opozicione snage), čiju srž čine kurdski odredi. Neki mediji su javili da je general posetio nekoliko mesta, uključujući Kobani pored granice sa Turskom, gde je razgovarao sa liderima kurdskih grupa.

Britanski premijer Dejvid Kameron je izjavio da bi mogle da prođu decenije dok Turska ne postane članica Evropske unije, a sudeći po napretku koji trenutno ostvaruje, to bi moglo da se desi tek 3000. godine.

Čak i tad bi Ujedinjeno Kraljevstvo, kao i svaka druga članica EU, imalo pravo veta na ulazak Turske u Uniju, rekao je Kameron, a prenela agencija AFP.

„Šanse da se Turska uskoro priključi EU su gotovo nepostojeće. Oni su podneli zahtev za clanstvo 1987. godine. Ako se nastavi sadašnji tempo napretka, Turska će postati članica Unije tamo negde oko 3000. godine”, istakao je britanski premijer.

Pitanje članstva Turske u EU je jedna od ključnih tema oko koje se lome koplja u debati oko toga da li Britanija treba da ostane u EU, o čemu će se građani te zemlje izjasniti na referendumu zakazanom za 23. juna, podseća francuska agencija.

Kameron, koji se zalaže za ostanak Britanije u EU, rekao je da pristalice izlaska dovode građane u zabludu tvrdeći da će Turska ući u blok.

„Oni praktično tvrde da glasate za izlazak iz EU jer nećemo moći da sprečimo da Turska postane članica Unije. To nije istina. Britanija i svaka druga članica imaju pravo da ulože veto na ulazak druge zemlje u EU”, naveo je premijer Britanije.

„Ako se nastavi sadašnji tempo napretka, proći će bukvalno decenije pre nego što se uopšte pojavi šansa za članstvo, a čak i tada ćemo moći da kažemo ne”, istakao je Kameron.

Zvanična Ankara, koja je podnela zahtev za članstvo u EU 1987, 2005. je počela pristupne pregovore.

Kameron je 2010. posetio Ankaru „da bi se založio za članstvo Turske u EU” i dodao” Za to ćemo se boriti”, a tokom posete bivšeg predsednika Turske Abdulaha Gula Londonu 2011. ga je uverio da Britanija i dalje snažno podržava napore Turske za priključenje Uniji, prenosi Tanjug.

Turska u nedelju dobija novog premijera, Binalija Jildirima, dosadašnjeg ministra saobraćaja i specijalnog savetnika turskog predsednika. On je bio jedini kandidat vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP), a poznat je kao čovek izuzetno lojalan Erdoganu.

Na vanrednom kongresu AKP-a 22. maja Jildirim će biti zvanično imenovan za premijera, a Ahmeta Davutoglua, primoranog da ode s funkcije zbog nesuglasica s predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, zameniće i na mestu lidera vladajuće partije.

Ime novog šefa turske vlade može se prevesti kao „svetlost“, pa se mnogi pitaju da li će on baciti novo svetlo na kurs dosadašnje unutrašnje i spoljne politike Ankare. Sudeći prema ocenama stručnjaka i onome što se zna o Jildirimu to, po svoj prilici, neće biti slučaj.

Bilani Jildirim ima 60 godina, a karijeru je počeo u pomorskoj transportnoj industriji. Od 1994. do 2000. godine bio je generalni direktor „Fast feris“ kompanije, gde je ostvario bliske odnose sa Erdoganom, tadašnjim gradonačelnikom Istanbula.

Poslednjih 13 godina Jildirim je bio ministar saobraćaja, zadužen za niz značajnih infrastrukturnih projekata, uključujući most preko Bosforskog moreuza koji povezuje dve strane Istanbula.

Jildirim je 2013. godine bio jedan od nekoliko političara pomenutih u velikom skandalu korupcije, koji je pored zvaničnika uključivao neke članove Erdoganove porodice. Priča se da je turski predsednik morao da iskoristi svoj uticaj kako bi „ispeglao“ optužbe na račun svog saveznika

Stupanje Crne Gore u NATO je korak koji slabi regionalnu bezbednost i produbljuje podele u Evropi, smatra stalni predstavnik Rusije pri NATO-u Aleksandar Gruško.

„Ovo nije prvo širenje Alijanse i naravno nijedan krug širenja nije poboljšao naše odnose sa zemljama koje su odlučile da stupe u NATO. Koliko je bilo razgovora o tome da će npr. baltičke zemlje i Poljska stupivši u NATO, napokon, zaboraviti svoje istorijske uvrede i da će kao države-članice Alijanse njihovu politiku određivati pragmatični interesi koji ne mogu biti vezani za održavanje dobrosusedskih odnosa sa Rusijom“, rekao je Gruško ruskim novinarima nakon dvodnevne sednice šefova diplomatija NATO-a.

„Međutim, mi vidimo da samo širenje stvara psihologiju države pored fronta, u suštini, stvara nove ili pomera stare linije podela u Evropi i protivreči samoj potrebi za stvaranjem novog sistema kolektivne bezbednosti kontinenta koji treba da ujedini napore u borbi protiv novih pretnji i rizika“, dodao je on.

Gruško smatra da se to u punoj meri odnosi i na Crnu Goru. On je naglasio da se „u slučaju Crne Gore kao nikad pre vidi geopolitičku pozadinu, želja da se pokaže svetu da je politika otvorenih vrata živa“.

„Stvar je u tome da je tako, ubrzanom procedurom prijema koju je NATO primenio prema Crnoj Gori, sama Alijansa prešla preko svojih kriterijuma prema kandidatima. Između ostalog, od kandidata se tražilo da oni realno mogu da daju doprinos zajedničkoj evropskoj bezbednosti, regionalnoj bezbednosti, odbrani zemalja Alijanse, da među njihovim stanovništvom postoji širok konsenzus za stupanje u Alijansu“, rekao je stalni predstavnik.

On je objasnio da u slučaju Crne Gore „ničeg od toga nema“.

„O kakvom ozbiljnom doprinosu bezbednosti se može govoriti ako je reč o zemlji čije oružane snage broje 2.000 ljudi? I naravno, ako pogledamo na situaciju sa sadašnje pozicije, stupanjem Crne Gore u NATO, pojava crnogorskih vojnika koji će štititi od ’agresije‘ baltičke zemlje, liči na teatar apsurda“, izjavio je Gruško.

Prema rečima diplomate, „očigledno da je to još jedan u nizu korak koji slabi regionalnu bezbednost i produbljuje podele, uključujući balkanski region“.

Nakon što su mediji objavili da su Rusi predložili Amerikancima da krenu u zajedničku akciju Siriji 25. svibnja, sada je objavljena i vijest da su Amerikanci prijedlog glatko odbili.

“Imamo sporazum o uzajamnom razumijevanju s Ministarstvom obrane Rusije koji treba zaštititi sigurnost letova naših posada koje djeluju u Siriji. Do sada je sporazum bio učinkovit i mi ga i dalje koristimo. Ne surađujemo i ne usklađujemo svoje operacije s Rusima”, izjavio je predstavnik Pentagona Matthew Allen.

Time je odbacio najave ruskog ministra obrane Sergeja Šojgua o mogućim zajedničkim zračnim napadima u Siriji, piše Sputnik.

On je pritom podsjetio na riječi ministra obrane Sjedinjenih Država Ashtona Cartera da ruske operacije podržavaju i pomažu režim Bashara Al-Assada koji dolijeva ulje na vatru.

Dr’žte se svog terena

“Uz sporazum s Rusima dijelimo približne zemljopisne koordinate u kojima snage koalicije mogu voditi operacije i savjetujemo im da se suzdržavaju od tog teritorija. Do sada su to poštivali”, kazao je Allen.

U petak je ministar obrane Rusije Sergej Šojgu izjavio da Moskva predlaže Washingtonu da od 25. svibnja pristupe zajedničkom planiranju i izvođenju zračnih napada na odrede Fronte Al-Nusra i druge paravojne postrojbe koje se bore u Siriji.

Odluka Parlamenta Turske o ukidanju imuniteta za 138 njegovih članova, od kojih je gotovo polovina prokurdskih poslanika, predstavlja „razlog za ozbiljnu zabrinutost“, saopštili su danas najviši zvaničnici Evropske unije.

„U skladu sa relevantnim međunarodnim preporukama, imunitet mora da se primenjuje na sve i to na nediskriminišućoj osnovi, a odluke o ukidanju imuniteta moraju da se zasnivaju na pojedinačnim specifičnim slučajevima, a ne da budu predmet bilo kakvih političkih razmatranja“, navodi se u zajedničkom saopštenju visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini i komesara za proširenje Johanesa Hana.

U saopštenju objavljenom na Tviteru navodi se da restriktivna interpretacija pravnog okvira i posebno Ustava nastavlja da predstavlja opasnost za slobodu izražavanja članova Parlamenta Turske.

Tisuće ukrajinskih nacionalista izašlo je na ulice Kijeva, ispred zgrade parlamenta, kako bi prosvjedovali protiv aktualne vlasti i predsjednika Petra Porošenka. Naime, poručuju kako će ga srušiti s vlasti ukoliko dozvoli da se na istoku Ukrajine, u Donbasu, održe izbori.

Prosvjednici su blokirali promet u centru grada te su marširali do zgrade parlamenta. Putem su neki bacali dimne bombe.

Jedan od sudionika prosvjeda, Andrej Biletski, inače utemeljitelj zloglasne dobrovoljačke bojne Azov koju se povezuje s neo-nacistima, rekao je kako će prosvjednici svrgnuti s vlasti i predsjednika i parlament ukoliko se izbori održe u Donbasu.

"Danas je tek početak, ali ovo nije naš zadnji skup. Moramo biti na oprezu i očekivati izdaju svake sekunde jer oni (ukrajinske vlasti) pokušati će održati ove izbore potiho", rekao je Biletski.

Ukrajinska pobeda na Evrosongu nenadano je u fokus javnosti stavila navodna kršenja ljudskih prava krimskih Tatara. To je i bila namera Porošenkovog režima, a kao instrument je poslužila pevačica Džamala, krimsko-tatarskog porekla, i njena pesma „1944“, posvećena Staljinovoj represiji nad krimskim Tatarima.

Kao još jedan instrument služi i nevladina organizacija „Medžlis krimsko-tatarskog naroda“, čiji je lider Refat Čubarov poslanik Vrhovne rade Ukrajine. Čubarov se, zajedno sa svojim saradnicima, takođe poslanicima Rade, Lenurom Islamovim i Mustafom Džemilevim, odlikuje veoma agresivnim stavovima prema građanima Krima — zalagali su se (neuspešno, jer nisu mogli da prikupe dovoljan broj ljudi) za formiranje krimsko-tatarske jedinice u okviru ukrajinske vojske, a zajedno sa aktivistima Desnog sektora i njihovog zloglasnog bataljona „Azov“, prekinuli su dovod struje iz Ukrajine na Krim.

Ekstremizam Medžlisa izazvao je zabranu njegovih aktivnosti na Krimu i u Rusiji, a portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova rekla je da je Medžlis svojim ekstremističkim akcijama, ne jednom, diskreditovao samog sebe.

Zbog izdaje jednog broja Tatara, stradao je ceo narod

Ovo nije prvi put da su krimski Tatari instrumentalizovani od strane sila koje se bore protiv Rusije. Tokom Drugog svetskog rata nemačka vojska regrutovala je oko 20.000 krimskih Tatara za borbu protiv Crvene armije i krimskih partizana. Čubarov, Islamov, Džemilev i istoričari koji su im naklonjeni, masovnu kolaboraciju Tatara pravdaju „slovenskim rasizmom“, koji im nije dozvoljavao da se priključe partizanskim odredima.