© USDA Foreign Agricultural ServicePodručja u kojima se gaji prolećna (ružičasto) i zimska (plavo) pšenica
Rusija je prošle godine postala najveći svetski izvoznik žita plasiravši više od 34 miliona tona dok je ukupna proizvodnja dostigla rekordnih 119 miliona tona.
Kako piše Financial Times, uspeh ruske poljoprivrede ne staje samo na pšenici. Ta je država u potpunosti zamenila uvoz svinjetine i piletine domaćom proizvodnjom, a postala je i najveći svetski proizvođač šećerne repe. Uvođenje sankcija nakon aneksije Krima ima uticaja na skok ruske poljoprivrede, ali je veći uticaj došao s padom cena nafte.
S jedne strane, došlo je do pada vrednosti rublje što je izvoz učinilo konkurentnijim, a uvoz hrane je postao skuplji.
"Develvacija rublje stvorila je fantastično cenovno okružje za sve što poljoprivreda može proizvesti", ističe Andrej Gurijev, izvršni direktor fabrike gnojiva PhosAgro dodajući da je zbog pojeftinjenja gnojiva i goriva poljoprivredni sektor preko noći postao pakleno profitabilan.
Ne treba zanemariti činjenicu da je ruska vlada u poslednje dve godine povećala subvencije poljoprivrednicima, ali i da je cena zemljišta i dalje relativno niska prema svetskim standardima, pa za ukrupnjavanje obradivih površina ne treba mnogo kapitala.
Uspon tog sektora povukao je sa sobom i prateću industriju. Prodaja gnojiva ostalih zaštitinih sredstava porasla je u Rusiji prošle godine za 16 odsto dok je na globalnom nivou rasla tek 2,2 odsto. Renesansi ruske poljoprivrede na ruku ide i dobra transportna povezanost.
Naime, najplodnija zemlja nalazi se u srednjoj i južnoj Rusiji, blizu crnomorskih lučkih terminala odakle se brodovi opskrbulju velike uvoznike ruskog žita, poput Turske i Egipta. Pojas plodne zemlje nalazi se uz granicu s Kinom, još jednog potencijalno velikog kupca ruske hrane.
Komentar: Rusija je iskoristila sankcije da oporavi svoju poljoprivredu