litijum bolivija
© Psyberartist / Flickr / cc
Bolivijsko područje Salar de Uyuni sadrži najveće zalihe litija na svijetu
Ostavka predsednika Bolivije Eva Moralesa i celog državnog vrha je rezultat državnog udara, koji je inspirisao kolektivni Zapad, a preciznije - SAD, smatra ekspert Ruskog instituta za strateška istraživanja (RISI) Igor Pšeničnjikov.

"To je zato jer je Morales vodio apsolutno nezavisnu politiku u nacionalnom interesu, a ne u interesu inostranih korporacija. On nije dozvoljavao inostranim kompanijama pristup eksploataciji nalazišta litijuma u Boliviji.
U toj zemlji se nalazi do 70% svetskih rezervi tog lakog metala, koji je od ključnog značaja za proizvodnju baterija za mobilne telefone. Zbog burnog razvoja IT industrije, svetska potražnja za litijumom je utrostručena u poslednjih 10 godina, pa je Bolivija imala perspektivu da postane Saudijska Arabija, ali ne po nafti, već po - litijumu. Izraženi interes su stalno pokazivale japanske i korejske firme. A neposredno posle izbora, 4. novembra, Moralesova vlada je raskinula ugovor sa nemačkom firmom ACI Systems, sa kojom je planirano stvaranje zajedničkog preduzeća za dobijanje litijuma" - objasnio je poznati analitičar.
Proces uklanjanja Moralesa je, po mišljenju Pšeničnjikova, unapred planiran i precizno organizovan.

Ključnu ulogu je odigrala Organizacija američkih država (OAD).

Kao osnov da posumnja da su izbori održani 20. oktobra bili pošteni, OAD je uzela činjenicu da su rezultati izbora iz udaljenih planinskih regiona dostavljani (kao i uvek) sa zakašnjenjem, zbog odsustva interneta i loših veza. Na osnovu toga, opozicija je optužila rukovodstvo zemlje za lažiranje izbornih rezultata.

Kao dopunski argument, OAD je čak izjavila da se rezultati izbora, na kojim je Evo Morales pobedio već u prvom krugu - ne slažu sa njenim prognozama!

Radi se o apsolutno otvorenom mešanju u unutrašnje stvari suverene države.

Ekspert RISI je precizirao da je Evo Morales izuzetno popularan političar (naročito kod većinskog indijanskog stanovništva, čiji je bio prvi predstavnik na najvišem položaju u zemlji, a čiji životni standard je trostruko povećan za vreme njegove vladavine) i da je njegova pobeda bila potpuno očekivana, a u izbornim rezultatima nije bilo ničeg iznenađujućeg.

Po važećem izbornom zakonu, pobeda u prvom krugu se priznaje samo ako pobednik ima više od 10% glasova razlike u odnosu na najbližeg konkurenta, što se (iako tesno) i dogodilo.

Samo nekoliko dana posle izbora, OAD je preuzela na sebe ulogu "oditora" izbornog procesa, zahtevajući (uz podršku SAD i EU) od vlasti da rezultati njene provere budu obavezujući. Morales je to prihvatio, budući uveren u časnost svoje pobede.

OAD je "razvlačila" svoje "oditovanje" skoro dve nedelje, dajući tako mogućnost opoziciji da stvara napetost i provocira masovne nerede.

U trenutku objavljivanja "presude" OAD - 10. novembra, situacija u Boliviji je već bila usijana masovnim protestima, koji su se razvijali po "venecuelanskom obrascu".

Sadržaj "presude" je bio očekivano negativan po Moralesa: "proces prenošenja rezultata glasanja nije bio u skladu sa savremenom praksom i nisu bili ispoštovani bezbednosni standardi».

Generalni sekretar OAD Luis Almagro je na osnovu toga objavio da prvi krug izbora u Boliviji mora biti poništen i da se izbori imaju ponoviti posle zamene članova izborne komisije!

"Nesumnjivo je da će sada izbori biti organizovani tako da na njima pobedi favorit Zapada - Karlos Mesa. A onda će nove vlasti usvojiti novi ustav koji će omogućiti stranim korporacijama da slobodno eksploatišu nalazišta litijuma u zemlji (po ustavnim amandmanima, usvojenim 2009, u vreme Moralesa, rudna nalazišta su proglašena nacionalnim bogatstvom).

Morales je želeo da se brani, ali policija i vojska nisu bile na visini. U tome je situacija bila bitno različita od one u Venecueli, gde je armija čvrsto stala na stranu zakonitog predsednika" - podvukao je Pšeničnjikov i dodao da su Amerikanci očito izvukli lekciju iz svog neuspeha u Venecueli i da je rad sa bolivijskim oficirima očito bio deo njihovih priprema.

Evo Morales se sada krije. Njegov život je ugrožen jer ga Amerikanci ne žele ni kao predsednika, ni na optuženičkoj klupi, jer bi on na mogućem suđenju mogao izneti po njih veoma neprijatne stvari.

Svima je očigledno da se dogodio klasičan državni udar. Upravo tako su ga okvalifikovali Kuba, Venecuela, Meksiko (koji je i ponudio azil Moralesu), ali i novoizabrani predsednik Argentine Alberto Fernandes.