Prosvjedi Brazil
© AFP 2016/ JEFFERSON BERNARDES
Najjača zemlja Južne Amerike, koju danas potresaju politički nemiri, preživljava veliku ekonomsku krizu, a glavni uzrok tome je skandal u čijem se epicentru našla predsednica Brazila Dilma Rusef.

Kombinacija unutarpolitičke situacije i spoljnih pritisaka, prevashodno od strane SAD, dovela je do toga da je samo prošle godine brazilska ekonomija oslabila za 3,8 odsto, dok preko 34 miliona građana živi u bedi.

Rusefova, pripadnica levičarske Radničke partije, optužena je da je nelegalno manipulisala vladinim računima tokom kampanje za reizbor 2014. godine, kako bi prikrila ozbiljnost ekonomske situacije. Iako je pitanje njenog opoziva već stiglo do Senata, ona i dalje tvrdi da je proces pretvoren u puč desničara tokom druge godine njenog drugog mandata.

Međutim, prema mišljenju novinara i dugogodišnjeg dopisnika iz latinske Amerike Borislava Lalića, to uopšte nije razlog zbog čega je započeta procedura opoziva brazilske predsednice, već je u pitanju borba između levice i desnice, kao i da na sve to treba dodati i spoljne pritiske koji podstiču tu borbu.

On tvrdi da je sadašnja vlast u Brazilu, kao i mnogim drugim zemljama tog kontinenta, više levičarskog karaktera, iako je ta levica, uslovno rečeno, nacionalistička, i njen osnovni cilj socijalna pravda u društvu, kao i nezavisnost, odnosno oslobođenje od pritisaka i tutorstva SAD.


Komentar: I to je upravo jedan od razloga zašto je trenutna vlast u Brazilu postala meta, jer ne želi postati marioneta SAD-a i njihovih interesa.

„Očigledno je da desničarske snage u Brazilu pokušavaju da povrate vlast i vrate Brazil u stanje u kakvom je bio pre bivšeg predsednika Luisa Inasija Lule da Silve, kao i da na tome računaju na podršku Amerike koja takođe želi da u što većoj meri zadrži svoj uticaj u Južnoj Americi, pogotovu kada je reč o zemlji koja ima preko 200 miliona stanovnika i predstavlja jednu od ključnih ekonomija sveta“, kaže Lalić za Sputnjik.
Međutim, objašnjava on, postoji i drugi razlog, a to je ekonomska saradnja Brazila i Kine, budući da se poslednjih 20 godina saradnja između te dve zemlje veoma intenzivirala, a kineski investitori sve se više okreću Brazilu, što u velikoj meri ne odgovara Amerikancima i njihovom kapitalu, te koriste svaku priliku kako bi promenili aktuelni režim.

Lepršava i opuštena Latinska Amerika

Južnoamerički kontinent se odlikuje veoma opuštenom i lepršavom politikom, pa se veoma lako pronađu primeri kršenja zakona, pogotovu kada je reč o nelegalnom trošenju budžetskih sredstava, objašnjava Lalić odluku vršilaca dužnosti predsednika Donjeg doma brazilskog parlamenta Valdira Maranjaa da u najnovijem obrtu situacije ipak odustane od poništenja postupka opoziva Rusefove i otvori put Senatu da izglasa impičment.

Prema njegovim rečima, i prethodni predsednik je takođe bio optuživan za korupciju, iako je bio najpopularniji predsednik u istoriji Brazila.

„Razlozi za afere će se uvek tražiti, ali to nikada nije glavni razlog za političke nemire. Ne verujem da će ovakav splet okolnosti dovesti do dramatičnih sukoba građana, ali će svakako rezultirati promenama režima, iako se Brazil već duži niz godina trudi da održi političku stabilnost, naročito ako se uzme u obzir predstojeće održavanje Olimpijade u toj zemlji, kao i očuvanje socijalnog i političkog mira“, smatra Lalić.

Gde je Brazil, tu je i Venecuela...

Točak istorije se, prema Laliću, u Južnoj Americi ne može vratiti unazad, niti se mogu promeniti suština režima i društvenih odnosa koji su na tom kontinentu ustaljeni. Pre nekoliko decenija Latinska Amerika bila je poznata kao kontinent u kojem su se smenjivali državni udari i vojni pučevi i u kojim su se često dešavale američke vojne intervencije, počev od Nikaragve, pa sve do Čilea, kaže on.
„Mislim da toga više ne može da dođe, jer u Latinskoj Americi više nema diktature i živi se daleko bolje nego pre. Istina je da i dalje postoji veliki jaz između bogatih i siromašnih, ali se on smanjuje sa novim trendovima vladanja. Naravno, Amerika je zainteresovana da uplete svoje prste koliko god može, pre svega zbog nafte i prirodnih resursa. Isti je slučaj i sa Venecuelom, gde to može biti još dramatičnije, budući da je ta zemlja veliki izvoznik nafte u SAD“, kaže Lalić.
Međutim, promene u Beloj kući i eventualnim dolaskom Donalda Trampa ili Hilari Klinton, spoljna politika prema Latinskoj Americi neće biti bitnije promenjena, jer je nemoguće vratiti se na staro, zaključuje Lalić.