Tokom dva meseca života uz prehranu koja je bila dostupna i pećinskom čoveku, učesnici nove kliničke studije su uočili dramatična poboljšanja svog zdravlja. Otkriće će biti predstavljeno na nacionalnoj konferenciji o srčanim bolestima sledeće nedelje.
Iako je istraživanje sprovedeno na malom uzorku, istraživači njegove rezultate uzimaju kao znak da male promene u ishrani mogu imati zapanjujući uticaj na zdravlje.
I to bi bila prva velika studija koja pokazuje konkretne rezultate dijete koja je već decenijama popularna.
Studija sprovedena na Univerzitetu u Hjustonu uključivala je osam osoba. Svi učesnici čija je prehrana uglavnom bila zapadnjačka, počeli su da primenjuju paleo dijetu.
Dijeta je bazirana na konzumiranju hrane za koju se veruje da su je jeli naši preci tokom Paleolita, pre otkrića mlečnih proizvoda ili prerađenih žitarica.
Učesnici su dobili primere jelovnika za paleo dijetu, vodič za pripremanje hrane i nekoliko saveta kako da primenjuju dijetu u svakodnevnom životu. Rečeno im je da jedu koliko god žele tokom tog vremena.
Svih osam učesnika su za 35 odsto poboljšali nivo interlukina-10 (IL-10). IL-10 je ključni molekul koji proizvode imuno ćelije koje se bore protiv upala i omogućavaju zaštitu krvnih sudova.
Ranije studije su pokazivale da IL -10 opada kada su arterije upaljene. Ali, kao posrednu posledicu eksperimenta, ispitanici su takođe i izgubili na težini.
U proseku, svaki od njih je unosio 22 odsto manje kalorija i 44 manje ugljenih hidrata.
Ova preliminarna studija nije uključivala i kontrolnu grupu ljudi koji se nisu pridržavali dijete. Stoga je teško odrediti da li su promene opažene u biomarkerima rezultat specifične ishrane, smanjenog unosa kalorija, manjeg broja ugljenih hidrata ili gubitka težine.
Da bi se te utvrdilo neophodna su dalja istraživanja. Ipak, ova studija je važan prvi korak.
- Svega nekoliko istraživanja se bavilo uticajem Paleo dijete na relativno zdrave ispitanike, uprkos raširenosti ove prehrambene prakse kod fitnes entuzijasta. Rezultati studije ukazuju na mogućnost da kratkoročne promene u uobičajenoj zapadnjačkoj prehrani i prelazak na paleo dijetu mogu poboljšati zdravlje. U najmanju ruku, takva prehrana nema negativan uticaj na zdravlje, prema svim parametrima koje smo ispitivali - kaže autor studije Čed Dolan, istraživač na Univerzitetu u Hjustonu.
Prema njegovim rečima, ukoliko se ispitivanja nastave, to će potkrepiti tvrdnje onih koji podržavaju povakav režim prehrane i pružiti dokaze za druge studije kardiovaskularnih i srčanih oboljenja.
ŠTA JE PALEO DIJETA
Nedavno ju je u seriji knjiga popularizovao američki naučnik Loren Kordein.
Šta jesti:
Voće
jabuke, banane, narandže, kruške, avokado, jagobe, borovnice...
Povrće
brokoli, kelj, paprike, luke, šargarepa, paradajz...
Nemasno meso
Govedina, jagnjetina, piletina, ćuretina, svinjetina...
Losos, pastrmka, bakalar, škampi, školjke...
Orašasti prodovi i semenke
bademi, orasi, lešnici, seme suncokreta, bundeve...
Prirodne zdrave masti
Mast, kokosovo ulje, maslinovo ulje...
Komentar: Ishrana bogata ugljenim hidratima je dovela do velike degradacije ljudskog tela.
Mlečni proizvodi
Mleko, sir, sladoled, puter, mlečnu i belu čokoladu...
Žitarice
Hleb, testenina, pirinač, pšenica, spelta, raž, ječam
Prerađena hrana
Prerađeni šećer
gazirani napici, voćni sokovi, šećer, slatkiši, kolači, sladoled
Mahunarke
pasulj, sočivo...
Alkohol
Osim ako je u pitanju destilovani liker
Komentar: Pogledajte također: