Dijetu, nazivanu GAPS - Gut and Psychology Syndrom (crevno-psihološki sindrom) razvila je dr Nataša Kembel - Mekbrajd, specijalista neurologije i nutricionizma, ukazujući na povezanost između navedenih psiholoških poremećaja i nezdrave crevne flore. Ova metoda, kao pomoćno sredstvo u terapiji lečenja autizma, uspešno je zaživela i u Beogradu, zahvaljujući neuropsihijatru dr Milijani Selaković.
Koren zdravlja
- Zdrava crevna flora je koren našeg zdravlja. Kao što ni drvo sa bolesnim korenom ne može da napreduje, ni naš organizam ne može da se razvija bez zdravog digestivnog sistema. Zato je veza između rada creva i rada mozga veoma značajna, jer iz crevnog sistema dobijamo sve nutritivne elemente za rad celog organizma, posebno ćelija mozga. Ustanovljeno je da se u crevima sintetiše čak 80 posto neurotransmitera serotonina koji je poznat kao hormon sreće, a reguliše impulsivnost, volju za radom, raspoloženje, san. Znači, ako creva dobro "ne rade", ni mozak se "ne hrani", pa se drugačije osećamo i funkcionišemo - kaže dr Selaković.
Sindrom psihologije creva postao je stub izučavanja mnogih oboljenja, a u svetu se naziva neurogastroenterologija. Najnovija istraživanja američkog Centra za praćenje bolesti (CDS) pokazuju da čak kod 85 posto dece sa autizmom postoji gastroenterološki poremećaj.
Dr Selaković objašnjava da dolaskom na svet svako dete, prolazeći kroz porođajni kanal, prima majčinu floru. Ako majka ima istoriju uzimanja antibiotika ili kontracepcije i loše probavno zdravlje, njena flora će biti nezdrava. Ako ne doji dete, crevna flora deteta biće takođe ugrožena, pa nastaju probavni problemi (grčevi, nadimanje, proliv, zatvor, oštećenja creva, neuhranjenost) i takvo dete vrlo rano podleže alergijama, ekcemima, čestoj upali uha. Deca koja se rode s neravnotežom crevnih bakterija imaju slabiji imunitet i podložna su bolestima.
- Dete ili odrasli u čijoj su ishrani zastupljeni teško svarljivi ugljeni hidrati (žitarice, industrijski proizvodi), podstiču stanje crevne disbioze, koja je u osnovi većine oboljenja. Nesvarena hrana, slaba probava i često prisustvo gljivice kandide rezultiraju proizvodnjom etanola i acetaldehida, što može da ima teške posledice na hemiju mozga i na razvoj. Iako je GAPS dijeta samo pomoćna metoda u terapiji, ona omogućava da se dete fiziološki dobro oseća, da ima koncentraciju, da može da uči i živi kvalitetnije - kaže dr Selaković.
Prema njenim rečima, postoji više načina kako hrana može da utiče na rad mozga. Jedna od teorija, često osporavana kod nas je kada dete kroz ishranu unosi previše glutena ili kazeina, a naša sagovornica objašnjava:
Previše glutena i kazeina
- Gluten je belančevina koja se nalazi u pšenici, raži, ječmu, ovsu. Kada ga jede, dete predisponirano za to, genetski recimo, u crevima ne dolazi do potpune razgradnje, već one beličaste belančevine ostaju nesvarene. Taj nesvareni deo zove se peptid i kada on kroz creva prođe u krv i dođe u ćelije mozga, ponaša se kao morfin gluteomorfin, kazeomorfin. A morfini, kao lažni neurotransmiteri, utiču na ponašanje: dete ne funkcioniše, odsutno je, ne odaziva se, smeje se za sebe, a kad su velike količine glutena ili kazeina, ogromna je verovatnoća da sklizne ka autizmu.
Zato se iz ishrane izbacuju žitarice i mlečni proizvodi a uvodi: meso, riba, orašasti plodovi, jaja ("živa" žumanca), kuvano povrće bez skroba, sveže voće, supa od kostiju, prirodne masnoće. Kao dodatak preporučuju se ulje jetre bakalara, riblje ulje, probrani enzimi. Kada se crevna flora popravi, uzima se jogurt iz "kućne radinosti" i domaći sir. Dr Selaković kaže da je ovo samo baza GAPS dijete, a da se za svakog pacijenta, nakon pregleda i urađenih analiza sačinjava individualni jelovnik, zavisno od uzrasta i od toga ima li i pridružene bolesti ili prateće tegobe.
SAVET PLUS
- Nepoželjni: šećer, skrob, krompir, pirinač, belo brašno, pšenica, mlečni proizvodi, voće
- Brašno zameniti mlevenim orašastim plodovima
- Deca GAPS pacijenati vakcinišu se tek kada se poboljša stanje crevne flore
Pre nego što se započne sa GAPS dijetom, treba odraditi test intolerancije na hranu (90 namirnica) posle čega se neodgovarajuće namirnice na tri do šest meseci potpuno izbacuju iz ishrane.
Preporuka je i da se uradi nalaz tri uzastopne stolice na bakterije, gljivice, parazite, pa da se onda, ako postoje gljivice, ponovo uvede dijetalna intervencija, odnosno iz ishrane izbaci sve što "hrani" gljivice: slatkiši, kvasac, veštački sokovi, mleko i mlečni proizvodi, beli hleb, kvasni hleb. Veoma slatka voća se redukuju takođe, a doda dosta probiotika, da bi se crevna flora lepo regenerisala, a organizam počeo ponovo dobro da funkcioniše.
Pravi izbor uvek je i supa od kostiju - bujon, koja ima mnogo prirodnih mikroelemenata i oligoelemenata.
Komentar: