Nedugo zatim, lekari su ustanovili da je detetu puklo slepo crevo i da je došlo do trovanja krvi. „Stvari su se odvijale jako brzo - do trovanja krvi došlo je pre nego što je osetio simptome puknuća slepog creva“, kaže Kinč. Njegov sin prebačen je u medicinski centar gde je „stavljen“ na još četiri vrste antibiotika.
Kad su došli prvi nalazi, pokazalo se da su bakterije reagovale na samo dva od šest antibiotika koje je pio. Antibiotici koji su delovali bila su ona prva dva koja je dobio u prvoj bolnici. „Da smo odmah otišli u drugu bolnicu, verovatno mi sin ne bi preživeo.“ Kinč objašnjava kako njegov sin nije često pio antibiotike, nego je stvar u tome što su bakterije oko nas otporne na većinu antibiotika.
Tri nedelje kasnije, Majkl je bio pozvan da se priključi neprofitnoj organizaciji Institut za saradnju životnih nauka koja se bavi razvojem novih lekova. Dok su članovi razmišljali šta će biti fokus njihova istraživanja, Kinč je svoj glas dao antibioticima.
Kao direktor Centra za molekularna otkrića na Univerzitetu Jejl, Kinč je imao pristup opsežnoj bazi podataka o otkriću i razvoju različitih lekova u farmaceutskoj industriji. Pregledanjem tih dokumenata, Kinč je shvatio da je smanjivanje efikasnosti antibiotika veliki problem koji bi promenio svaki segment medicinske prakse.
U članku objavljenom u jednom naučnom časopisu, Kinč je sažeo finansijska ograničenja koja su rezultirala trenutnom krizom u snabdevanju antibioticima. Broj dostupnih antibiotika je od 2000. godine pao sa 113 na 96.
Broj antibiotika koji se uklanja s liste onih dostupnih dvostruko je veći od novih antibiotika koji se uvode u lečenje. Antibiotici se povlače iz upotrebe jer više ne deluju, jer su toksični ili jer se zamjenjuju novim verzijama istog leka. Farmaceutske kompanije više nisu zainteresirane za istraživanje i razvoj novih antibiotika.
Pficer je razvio 40 od 155 vrsta antibiotika koji se koriste u SAD-u, ali oni više nisu u upotrebi. Eli Lilli, Astra Zeneka i Bristol-Majers Skvib takođe su napustile ovaj „biznis“ kojim sada dominiraju male kompanije poput Kjubist Farmasutikals koja je osnovana 1992. godine s ciljem razvijanja lekova za otporne bakterijske infekcije.
Njegova računica, smatra Kinč, preuveličava broj dostupnih antibiotika. Naime, brojni novi antibiotici nisu širokog spektra delovanja nego su namenjeni, na primer, lečenju akni ili antraksa.
Jedan od razloga zašto se farmaceutske kompanije povlače iz razvoja i proizvodnje lekova je i to što ih zakon ograničava vremenom. Patent kompaniji daje 20 godina zaštite na novi lek, ali klinička ispitivanja potrebna da se lek odobri traju otprilike 11 godina. To znači da kompanija ima 9 godina da povrati novac utrošen na ispitivanja.
Ako je reč o antibiotiku, stvar se dodatno komplikuje - zbog porasta otpornosti bakterija na antibiotike, lekari u rezervi imaju nove. Ovaj se slučaj desio sa vankomicinom koji se dugo koristio u slučaju krajnje nužde. „Kada lek držite u rezervi, trošite vreme ograničeno zakonom koje je trebalo da posluži za pokrivanje troškova razvoja i proizvodnje leka“, objašnjava Kinč.
Ako se dogodi situacija poput ove u kojoj lek doslovno stoji neiskorišćen, kako će kompanija koja ga je proizvela zaraditi ili barem pokriti troškove proizvodnje? Rešenje nije podići cenu leka na 778.000 dinara. Kompanije smatraju da ne postoji izlaz iz ove situacije ako se zadrži dosadašnji model proizvodnje novih lekova.
U SAD-u je za ovakve probleme nadležan Nacionalni institut za zdravlje (NIN), ali njegov budžet koji je udvostručen 2009. godine, od onda konstantno pada i sada je 30 odsto niži od tog iznosa.
Zbog birokratije i komplikacija, zajednica lekara okupila sa s ciljem rešavanja ovog problema. Grupa čiji je suosnivač Kinč nedavno je organizovala panel diskusiju o novim vrstama partnerstva i modela finansiranja u oblasti otpornosti bakterija na lekove.
Jedna od ideja je prekidanje veze između troškova razvoja novog leka i cene leka. Neki lekari su predložili da se veliki iznosi od, na primer, jedne milijarde dolara ponude za razvoj leka koji bi onda prodavale druge kompanije po znatno nižim cenama.
Udruženje za infektivne bolesti Amerike (ISDA) pokrenulo je inicijativu „10 x 20“ sa ciljam da se stvori globalna zajednica za razvoj i proizvodnju lekova koja će do 2020. godine razviti 10 novih, sigurnih i efikasnih antibiotika.
Velika Britanija ponudila je nagradu Longitude Prize 2014. od 10 miliona funti za testove koji bi lekarima omogućili brzo identifikovanje bakterija kako bi mogli da razviju efikasne antibiotike.
Nakon što je stigao na Univerzitet u Vašingtonu, Kinč razmišlja o ulozi tog univerziteta. Iako igra važnu ulogu u istraživanjima, ovaj univerzitet ima sve manje ideja u bici između laboratorija i tržišta.
Na Univerzitetu u Vašingtonu sprovode se istraživanja na ljudskom mikrobiomu i bilionima organizama koji žive u nama i koji su ključni za nas jer vare hranu i bore se protiv infekcija. Zašto je ovo važno? Nekada su se antibiotici tražili u tlu. Vankomicin (vancomycin) je, na primer, pronađen u uzorku tla s Bornea. Ali u budućnosti, novi antibiotici će se tražiti u onome što proizvodi ljudski mikrobiom.
Antibiotici nisu jedina vrsta lekova koju ne čeka svetla budućnost - Kinč navodi da je sličan slučaj i s lekovima za sidu koji ukazuju na širi problem koji se tiče pronalaska i razvoja novih lekova, delom jer to vredi za svaki deo savremene medicinske prakse - od operacija do lečenja raka i svega između toga.
Komentar: