Novo tumačenje ljudske evolucije
Prema priči koju prihvata većina naučnika, Evropa je pre 12 miliona godina bila pravi raj za čovekolike majmune. Međutim, oni su počeli nestajati pre 10-ak miliona godina, kada su se u tom delu sveta dramatično promenili klimatski uslovi. Nakon toga čovekoliki majmuni uglavnom su ostali ograničeni na Afriku u kojoj su se podelili na gorile, šimpanze i ljude.
Međutim, 2012. godine Nikolaj Spasov iz Nacionalnog prirodnjačkog muzeja u Sofiji i njegove kolege u Bugarskoj otkrili su zub čovekolikog majmuna koji je bio star sedam miliona godina. Autori novog istraživanja tvrde da je to najmlađi fosil čovekolikog majmuna koji je ikada pronađen u Evropi.
Danas se šimpanze smatraju najbližim ljudskim srodnicima. Međutim, u paleoantropologiji još uvek se vodi rasprava o tome gde je živeo poslednji zajednički predak čovekolikih majmuna i ljudi. Naučnici uglavnom smatraju da su se preci šimpanza i ljudi razdvojili pre oko pet do sedam miliona godina te da su se prvi praljudi razvili u Africi. Prema novim istraživanjima stručnjaka iz Nemačke, Bugarske, Grčke i Kanade, ovo razdvajanje zapravo se dogodilo na istoku Mediterana, a ne Afrike.
Spasov i njegovi saradnici smatraju da zub pronađen u Bugarskoj pripada čovekolikom majmunu nazvanom Graecopithecus Freybergi koji je nastavio da živi u Evropi dugo nakon što su drugi čovekoliki majmuni nestali s kontinenta. Ovaj naučnički tim smatra da je taj čovekoliki majmun zapravo bio hominin.
Graecopithecus se smatra najmisterioznijim od svih evropskih čovekolikih majmuna jer od njega nije ostalo mnogo fosilnih ostataka. Osim zuba, pronađenog u Bugarskoj, otkriven je još samo jedan ostatak tog drevnog stvorenja - čeljust iskopana pored Atine 1944. koja je dobila nadimak El Greko. Nju su navodno pronašle nemačke snage prilikom kopanja za potrebe izgradnje bunkera. Nažalost, površina tog fosila dosta je oštećena, što je otežalo njeno proučavanje. Spasov i njegovi saradnici su analizirali čeljust mikro-CT skenerom i u njoj pronašli premolarne zube čiji su korenovi spojeni na neuobičajen način, piše britanski Telegraf.
- Ono je ekstremno retko kod šimpanzi - dodao je.
Postoje neke naznake da je Graecopithecus imao relativno male očnjake, što je još jedno uobičajeno svojstvo hominina. Autori nove studije ističu da te dve osobine zajedno ukazuju na to da je Graecopithecus bio hominin, a ne čovekoliki majmun.
- Dok veliki majmuni uobičajeno imaju tri odvojena, razgranata korena, koreni Graecopithecusa su delimično spojeni - što je osobina karakteristična za moderne ljude, rane ljude i neke praljude, uključujući Ardipithecusa i Australopithecusa - rekla je za "Fiziks vorld" naučnica Bome.
U novom otkriću posebno je zanimljivo to što je Graecopithecus nekoliko stotina hiljada godina stariji od Sahelanthropusa, mogućeg najstarijeg poznatog pračoveka poznatog iz Čada.
Međunarodni tim utvrdio je starost dva fosila iz nalazišta u Grčkoj i Bugarskoj i došao do gotovo istog datuma - pokazalo se da je jedan star oko 7,24 miliona godina, a drugi oko 7,175 miliona.
Dok se u Africi stvara pustinja, u Evropi nastaju savane
Stručnjaci smatraju da su na evoluciju praljudi uticale dramatične promene u klimi i okolini. To podjednako važi za teoriju prema kojoj su se ljudi razvili u istočnoj Africi da bi se zatim raselili po svetu, kao i za novu hipotezu koju su autori nazvali "Verzija priče sa severa" (North Side Story). Bome i njeni saradnici pokazali su da je severnoafrička pustinja Sahara nastala pre više od sedam miliona godina. Tim je do tog zaključka došao na temelju geoloških analiza sedimenata u kojima su pronađena dva spomenuta fosila. Naime, uz njih je pronađen crvenkasti nanos vrlo fine strukture koji se može klasifikovati kao pustinjska prašina. Analiza urana, torijuma i izotopa olova u zrncima pokazuje da im je starost negde između 0,6 i tri milijarde godina i da su poreklom iz severne Afrike. Osim toga, u sedimentu su pronađene visoke koncentracije različitih soli.
- Ovi podaci po prvi put dokumentuju širenje Sahare pre 7,2 miliona godina, iz koje su pustinjske oluje prenosile crvenu, slanu prašinu do obala severnog Mediterana u njegovom tadašnjem obliku - ističu znanstvenici iz Tibingena. Taj proces odvija se i danas. Međutim, modeli pokazuju da je sa 250 grama po metru kvadratnom godišnje količina prašine koja je stizala u davnoj prošlosti bila 10-ak puta veća od današnje.
Autori su nadalje pokazali da su se istovremeno dok se u Africi razvijala pustinja, u Evropi formirale savane. Do tog zaključka došli su na osnovu analiza čestica pepela i biljnih silikata, odnosno fitolita.
Graecopithecus - umjetnički dojam
Ne slažu se svi naučnici
Nove studije pobudile su veliko interesovanje u naučnoj zajednici, međutim, nisu svi sigurni u njihove konačne zaključke.
Dejvid Alba s Katalonskog instituta za paleoantropologiju u Barseloni kaže da je novo istraživanje vredno jer predstavlja uverljive anatomske dokaze da je Graecopithecus bio drugačiji od drugih vrsta čovekolikih majmuna koji su otkriveni u Evropi, što nije bilo jasno iz ranijih studija čeljusti.
On nije baš sasvim uveren u ideju da samo korenovi zuba mogu potvrditi da je Graecopithecus zaista bio hominin. Ističe da saradnik na novoj studiji, Dejvid Bigan, već 20 godina zastupa teoriju da su se prvi čovekoliki majmuni pojavili u Evropi.
- Zato nimalo ne čudi da Bigan sada tvrdi da su hominini takođe potekli iz Europe - rekao je Alba za "Nju sajentist".
Serđo Almesija, sa Univerziteta Džordž Vašington iz Vašingtona, kaže da je važno imati na umu da primati pokazuju sklonost nezavisnom razvoju sličnih osobina i da velike tvrdnje treba da imaju jake dokaze.
- Jedna karakteristika nije dovoljno pouzdana da bi se na temelju nje izvodili veliki evolucijski zaključci - rekao je Almesija.
Komentari čitatelja
na naše novosti