Tačno deset godina nakon što je Vilijam Voker zataškavao zločin u jednoj centralnoameričkoj državi, izmislio je zločin u jednoj evropskoj državi.

Iako Vokera znamo kao šefa verifikacione misije OEBS-a na Kosovu, koji je 1999. godine optužio Srbiju za najstrašnije zločine u selu Račak, malo ljudi u Srbiji zna da je Voker bio ambasador SAD u Salvadoru od 1988. do 1992, dok je tamo besneo građanski rat.

Njegova misija u Salvadoru je bila toliko uspešna da kad je Bil Klinton pokušao da ga postavi za svog ambasadora u Panami 1993. godine, katolička crkva te zemlje se pobunila protiv tog čina, navodeći kao razlog Vokerovu navodnu umešanost u ubistva jezuitskih sveštenika u Salvadoru novembra 1989. godine, dok je bio ambasador u toj zemlji.

Takva ubistva nisu bila neobična u Salvadoru, u kojem je osamdesetih godina prošlog veka besneo građanski rat. Vlada SAD je slala finansijsku pomoć tamošnjoj vladi, a podržavali su i tzv. „odrede smrti“ vojske Salvadora, koji su ubili hiljade političkih oponenata, sindikalnih vođa, aktivista, novinara, učitelja, običnih građana širom zemlje, kao i katoličke aktiviste i zvaničnike. Tako su „odredi smrti“ 1989. ubili šest jezuitskih sveštenika, njihovu kuvaricu i njenu ćerku.

Jedan od njih je bio rektor Univerziteta Centralne Amerike, drugi zamenik rektora, obojica vodeći intelektualci koji su inače dokumentovali gde tačno odlaze američke pare u Salvadoru. U početku je vlada Salvadora pokušala da optuži levičarske gerilske snage za ubistva, a u tim pokušajima da se zataška istina o ovom zločinu je učestvovao i Vilijam Voker.

Maria Zaharova, portparolka Ministarstva vanjskih poslova Rusije danas je novinarima ukazala na izjave američke ambasadorice Niki Halley u Ujedinjenim nacijama, te kazala da je moguće da situacija u Venecueli ode u pravcu situacije u Siriji.

Zaharova je potvrdila da se bilo kakvi potezi vlade i opozicije moraju kretati u okvirima Ustavnog zakona Venecuele i bez stanog intevencionizma.

Predsjednik Rusije Vladimir Putin tokom telefonskog razgovora sa predsjednikom Venecuele Nikolasom Madurom obećao je da će poslati hranu za stanovnike ove latinoameričke države u kojoj se zaoštrila ekonomska i politička kriza.

Podsjetimo, zbog pada cijena nafte i kriza u Venecueli pogoršala se ekonomska situacija. Ogromna inflacija, devalvacija valute, deficit prehrambenih proizvoda i medikamenata — sve to je značajno pogoršalo socijalnu situaciju i dovelo do masovnih nereda i demonstracija.

Od samog početka, turski mediji su sa povećanom pažnjom pratili susret i razgovor američkog predsednika Donalda Trampa i njegovog turskog kolege Redžepa Tajipa Erdogana. Posebno televizijski kanali - držali su gledaoce u stanju napetosti, direktno su prenosili svaki korak Erdogana, njegov let sa suprugom iz Kine za SAD, protokolarni doček američke strane.

Mnogobrojni eksperti su istupali sa prognozama u pogledu otvaranja „nove ere u odnosima dve strane“. Prema našim ispitivanjima, procene su varirale u međuprostoru dve krajnje pozicije. Neki su nazivali razgovore „istorijskim“. Navođeno je, da je predsednik Turske prvi put primljen u Belu Kuću za poslednje četiri godine. Uz pozivanje na istorijski dosije uzajamnih odnosa dve zemlje, komentatori su uveravali gledaoce i slušaoce da SAD „nikada neće izneveriti interese Turske, svog vernog saveznika iz NATO-a, na Bliskom istoku, pošto zemlja zauzima izuzetno važan strategijski položaj u regionu“. Mada su voditelji obilno citirali odlomke iz pisma grupe članova Kongresa iz Demokratske i Republikanske partije Trampu, u kojem se ukazivalo, da „Erdogan sprovodi unutar zemlje politiku kršenja ljudskih prava i odstupa od principa demokratije i demokratskih vrednosti“, turski eksperti su nastavili da ubeđuju da će na sve to „Tramp da zažmuri“.

Drugi su ocenjivali odnose između Ankare i Vašingtona kao „kritične“ a rezultate razgovora su posmatrali kroz projekciju daljeg razvoja događaja, kako u samoj Turskoj, tako i u regionu. Stvar je u tome, što je Erdogan oštro kritikovao bliskoistočnu politiku Obame, optužujući ga za podršku sirijskim Kurdima, jačanje uloge Irana, i čak za pojavljivanje u Siriji ruskih vojnih snaga. Predsednik Turske je samopouzdano izjavljivao, da će on već uspeti da se oko svega dogovori sa novom američkom administracijom, i početi sa Vašingtonom zajednička dejstva u Siriji i Iraku. Ali, uoči 9. maja, Bela kuća je izvestila o isporukama oružja kurdskim Odredima narodne samoodbrane, koji ulaze u sastav Demokratskih snaga Sirije. Uoči posete, Erdogan je izrazio nadu da će SAD promeniti svoju odluku - „hoću da mislim da je informacija koju smo dobili glasina. Naglašavam to sa opreznošću. Upravo tako hoću da to vidim, i mislim da će moja poseta postati prelomni momenat po tom pitanju“.

Pobedu Emanuela Makrona na predsedničkim izborima u Francuskoj Evropska unija i svi evrofili pozdravili su s velikim olakšanjem i propratnim oduševljenjem. Sasvim razumljivo: Makron se tokom kampanje zalagao za jačanje Evropske unije, za jačanje njene francusko-nemačke osovine i još veću integraciju umesto dezintegracije.

Tako da se sada, posle Makronove pobede i očekivane pobede Angele Merkel na parlamentarnim izborima u Nemačkoj ove jeseni, postavlja pitanje da li će Emanuel Makron i Angela Merkel spasiti Evropsku uniju i pretvoriti je, makar u jednom njenom delu, u evropsku superdržavu? Ili će pak pokušaj stvaranja Evropske unije u dve brzine, u integrisaniji i manje integrisani deo, dovesti do njenog raspada, kao što je u intervjuu nemačkom „Veltu“ ovog petka predvideo poljski šef diplomatije Vitold Viškovski?

U „Novom Sputnjik poretku“ o ovim su pitanjima govorili dr Slobodan Janković, saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, i novinar iz Londona Siniša Ljepojević, autor knjige „EU protiv Evrope: Uspon i pad EU projekta“.

„Evropska unija je pogrešno zamišljen projekat koji, jednostavno, ne funkcioniše. I to je svima jasno“, ocenjuje Siniša Ljepojević. „EU je u velikom haosu, i manipulacijama kao što je izbor Makrona u Francuskoj ona samo kupuje vreme. A problemi se ne rešavaju, nego, naprotiv, postaju sve veći“.

Kada sam na Dan pobede protiv fašizma bio u Moskvi, obećao sam sebi da ću, kad se vratim u Crnu Goru, da se pridružim političkim snagama i pokretima koji će se mirnim i demokratskim sredstvima boriti protiv sramne odluke o ulasku Crne Gore u NATO. Jer, baš NATO je vojni savez koji predstavlja savremeni vid fašizma.

Ovo je u razgovoru za Sputnjik poručio Momir Bulatović, bivši predsednik Crne Gore i nekadašnji premijer SR Jugoslavije, koji se 9. maja pridružio paradi Besmrtnog puka na Dan pobede protiv fašizma, što se simbolično vremenski poklopilo sa odlukom Crne Gore o ulasku u NATO.

Jesu li i ovo logična ishodišta političkog delovanja Mila Đukanovića i vas kao nekadašnjih političkih saveznika — on u zapadnu alijansu, a vi u Rusiju?

— Moguće je da postoji neka koincidencija. Lično, ne bih to upoređivao zato što je Besmrtni puk univerzalna, globalna, večita vrednost, a ulazak Crne Gore u NATO je tekuća, prolazna, ljudska glupost. Priznajem da sam i u Moskvi osećao duboku tugu što pripadam državi koja je na prevaran način i protiv volje svog naroda ušla u NATO. Prethodnica NATO trupa i njihove logike nalazila se u Vermarhtu, pa čak i u onom Napoleonovom suludom pohodu na Rusiju. Crnoj Gori tu nije mesto.

Šef Združenog stožera američkih oružanih snaga, general Joseph Dunford, rekao je da se napad na Siriju neće ponoviti, ako američke snage ništa ne bude ugrozilo.

Na tiskovnoj konferenciji u Washingtonu je general Dunford objasnio kako su američki zapovjednici smatrali da su pod prijetnjom. U takvim slučajevima, pravila ratovanja im odobravaju pravo na preventivni udar.

“Mi smo nastavili dijalog s Rusijom i trenutno vodimo razgovore na svim razinama kako se u budućnosti takvi incidenti ne bi ponovili”, dodao je general Dunford.

Ranije je Pentagon izvijestio da je američka koalicija napala sirijske provladine snage u području Al-Tanfa blizu granice s Irakom.

Ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov je napad nazvao “nezakonitim i nelegitimnim”.

Međutim, na kraju se ipak saznaje da su američki zapovjednici znali da u koloni koja se kretala prema Al-Tanfu nema sirijskih vojnika i da se radi o manjoj borbenoj skupini iračke šiitske brigade “Imam Ali”.

CNN dan nakon udara piše kako je napad bila poruka Iranu i da je koalicija za borbu protiv terorizma koju predvode SAD namjerno gađala snage odane Iranu koje se bore u Siriji, a među njima je bio amo manji broj sirijskih vojnika.

Predsednik Irana Hasan Rohani koji je danas ubedljivom pobedom osigurao reizbor na funkciju poručio je da su Iranci ovakvim glasanjem odabrali da sarađuju sa svetom, istovremeno upozorivši da oni ne prihvataju "pretnje niti poniženja".
"Poruka našeg naroda je jasno izražena. Iranski narod je odabrao put zajedničkog angažovanja sa svetom, daleko od ekstremizma. Iranski narod želi da živi u miru i prijateljstvu s ostatkom sveta, ali ne prihvata bilo kakvu pretnju niti poniženje", poručio je Rohani u prvom govoru nakon pobede, prenosi AFP.

Novi francuski predsjednik Emmanuel Macron poručio je kako će pojačati borbu protiv islamitsičkih militanata na prostoru sjeverne i zapadne Afrike te kako će po tom pitanju blisko surađivati s Njemačkom.

Izjavu je dao za vrijeme prvog putovanja izvan Europe - tijekom jučerašnjeg dana posjetio je afričku državu Mali te se sastao s francuskim vojnicima koji su tamo stacionirani.

Macron je poručio kako će francuske trupe ostati u regiji Sahela "sve dok više ne bude islamističkog terorizma".

Drugim riječima, ostat će tamo permanentno, a glede cilja moglo bi se spekulirati. Dok Pariz tvrdi kako im je cilj "borba protiv terorizma", mnogi, naročito u Africi, smatraju kako je pravi cilj francuske vojne prisutnosti osiguranje ekonomskih interesa Francuske na prostoru koji je bio pod njihovom kolonijalnom vlašću.

Ambasada Rusije u Velikoj Britaniji kritikovala je list „Tajms“ zbog toga što je u članku posvećenom temi virusa „Vona kraj“ kao ilustraciju iskoristio montiranu fotografiju s likom ruskog predsednika Vladimira Putina.

U novom tekstu pod naslovom „Hakeri su nam dali poslednje upozorenje“ autor govori o tome s kakvom je lakoćom virus ušao u kompjutere u 150 zemalja, parališući rad mnogih važnih državnih ustanova.

Tekst prati ilustracija s ekranom koji se pojavljuje u trenutku kad „Vona kraj“ napada kompjuter, a u prednjem planu je predstavljen Vladimir Putin.

„Ponovo su to učinili Rusi“, piše diplomatsko predstavništvo na svojoj stranici na Tviteru, koristeći haštag #Russiansdidit. On se koristi za opisivanje svih situacija u kojima se krivica može svaliti na Rusiju.

Pored Putina na slici koja ilustruje članak predstavljen je i Kim Džong Un. Ispod fotografije stoji komentar: „I Vladimir Putin i Kim Džong Un angažuju hakere, ali ko stoji iza napada ’Vona kraj‘ nije poznato“.

Ambasada Rusije u Velikoj Britaniji i ranije je skretala pažnju na brojne optužbe zapadnih medija na račun Moskve, koje nisu potkrepljene nikakvim dokazima.

Početkom maja predstavnici Ambasade našalili su se na Tviteru povodom vesti „Tajmsa“ da britanska premijerka Tereza Mej optužuje Brisel da se meša u izbore u Velikoj Britaniji.

„Hvala bogu, ovog puta nije Rusija“, napisali su tom prilikom.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov demantovao je medijska saopštenja o tome da je na nedavnom sastanku s predsednikom SAD Donaldom Trampom razgovarao o ostavci šefa FBI Džejmsa Komija.
„Uopšte se nismo dotakli ove teme“, rekao je Lavrov novinarima u Nikoziji.

Donald Tramp je 9. maja doneo odluku da smeni direktora Federalnog istražnog biroa Džejmsa Komija, čoveka koji je bio na čelu agencije zadužene za istragu o vezama Trampovog predizbornog štaba i Rusije.

Trampova administracija žestoko je kritikovala Komija zbog istrage koja je vođena protiv Hilari Klinton zbog korišćenja privatnih mejlova dok je bila na mestu državne sekretarke.

U pismu upućenom Komiju Tramp ga je obavestio da odluka o smeni stupa na snagu odmah.

Direktori FBI se imenuju na mandat od deset godina, a 56-godišnji Komi je na tu funkciju izabran pre četiri godine, za vreme Obamine administracije.