Gospodari lutakaS


House

Peskov: Rusija će razmotriti davanje financijske pomoći Grčkoj ako to zatraže

Slika
Rusija je voljna da razmotri davanje finansijske pomoći Grčkoj, rekao je danas portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

Grčki premijer Aleksis Cipras je u Rusiji na sastanku s predsednikom Putinom, a Peskovljeva izjava je data uoči njihovog razgovora u Sankt Peterburgu.

Cipasova levičarska vlada ima velikih poteškoća u pregovorima sa međunarodnom kreditorskom trojkom, u nastojanju da od nje dobije preko potrebnu finansijsku pomoć kako bi izbegla bankrot usled nemogućnosti da krajem ovog meseca isplati svoje poverioce.

Ako ne dobije pomoć, Grčka rizikuje ne samo bankrot već i ispadanje iz zone evra.

Ciprasova poseta Rusiji podstakla je nagađanja da Grci možda žele zajam od Rusije.

„Ako Grci budu tražili zajam, mi ćemo to da razmotrimo, ali još nisu pitali“, rekao je Putinov portparol Dmitrij Peskov agenciji Asošiejted pres i dodao: „Uradićemo to, jer oni su naši partneri i to je normalna praksa među zemljama koje su partnerske“.

Američki Forin polisi je objavio da Atina može dobiti pomoć Moskve koja se „neće svideti američkim i evropskim liderima“.

Vladimir Putin je heroj za građane Rusije jer se suprotstavlja Zapadu. A sada može steći i armiju fanova i među Grcima, što je loša vest i za SAD i za EU“ - podvlači FP.

Isti list je ukazao da je visoki funkcioner grčke diplomatije Giorgos Cipras priznao da grčka vlada „razmatra sve scenarije“ jer Atina želi da svi znaju da Grčku niko ne može ucenjivati.

Komentar: "Kocka je bačena!"


Stormtrooper

Kijev nastavio vojnu ofenzivu na istoku Ukrajine, situacija u Donbasu ponovo može ući u "vrelu fazu"

Slika
Ukrajinci ne propuštaju ni ovu noć: sa svojih pozicija oko Marjinke tukli su i položaje armije DNR i periferiju Donjecka.

Kako je izjavio predsednik Donjecke Republike, Aleksandar Zaharčenko, koristili su haubice i Minskom-2 zabranjene minobacače od 120 milimetara.

Tukli su i položaje armije DNR oko donjeckog anjerodroma i naselja Spartak.

Međutim, to je samo jedan od razloga da predsednika parlamenta (Narodnog saveta) DNR, Andrej Purgin upozori:

Ako u naredne dve ili tri nedelje ne bude političkih koraka napred - situacija u Donbasu ponovo može ući u „vrelu fazu”. Može se reći da rat i sada traje, ali ne prelazi neke dopustive okvire. Ali, samo je pitanje vremena kada će se sve izliti izvan sadašnjeg okvira”.

Komentar: U međuvremenu, SAD-a želi dodatno naoružati zločinački režim u Kijevu koji će iskoristi naoružanje za nastavak njihove terorističke kampanje na istoku države.


Chess

SAD: Senat odobrio 300 milijuna dolara vojne pomoći za Ukrajinu

Slika
Američki Senat odobrio je u četvrtak izdvajanje vojne pomoći Ukrajini u iznosu od 300 miliona dolara.

Ovaj dokument je usvojen u svojstvu amandmana vojnog budžeta koji su zakonodavci usvojili tokom glasanja. Za zakon je glasao 71 senator, dok je protiv bio 21.

Zakon u celini predviđa izdvajanje 600 milijardi dolara u vojne svrhe. Ipak, njemu još predstoji da prođe glasanje u predstavničkom domu Kongresa, koji je doneo u maju sopstvenu verziju vojnog budžeta.

Dokument, međutim, ima malo šansi da stupi na snagu, jer je predsednik SAD već obećao da će staviti na njega veto. Neslaganje šefa države stavlja pod znak pitanja ceo niz članova zakona. Između ostalog, prema mišljenju Bele kuće, on će suštinski otežati zatvaranje vojnog zakona u Gvantanamo.


Komentar: Predsjednik je obećao mnogo stvari, ali na kraju, one zapravo ne odlučuje ni o čemu.


Info

Meškov: Rusija želi da se vrati normalnost u Ukrajini, sve što kažemo koristi se protiv nas

Slika
Zamenik ministra inostranih poslova Aleksej Meškov izjavio je da Rusija želi da se vrati normalno stanje u Ukrajini, pa snažnije akcije SAD nisu potrebne.

"Rusija je bila i ostala jedan od najaktivnijih igrača kada se radi o vraćanju normalnosti u Ukrajini. Mi smo članica Normandijske grupe, potpisali smo sporazum iz Minska i implementiramo ga u potpunosti", naveo je Meškov u intervjuu bečkom dnevniku “Standard”.

Prema njegovim rečima, ono o čemu bi trebalo da pričamo jeste propaganda.

"U našem slučaju to znači da sve što kažemo se koristi protiv nas. Zbog toga smo, nažalost, naviknuti na optužbe”, istakao je Meškov.

Komentar: Ne trebamo očekivati da će mediji na Zapadu biti zainteresirani za stvarnu situaciju u Ukrajini, njih više zanima promoviranje propagande koju šire vlasti na Zapadu.


Newspaper

Od Rusije do Njemačke: Gazprom najavljuje proširenje plinovoda "Sjeverni tok"

Slika
© PixabayGas, gas!
Ruska kompanija „Gasprom“ zajedno sa „E.ON“, „Šel“ i „O-Em-Ve“ izgradiće gasovod od Rusije do Nemačke preko Baltičkog mora. Kapacitet gasovoda će iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa.

Aleksej Miler, predsednik Upravnog odbora „Gasproma“, Klaus Šefer, član Upravnog odbora „E.ON SE“, Ben van Beurden, direktor „Rojal dač šel“ i Manfred Lajtner, član Izvršnog odbora „O-Em-Ve“, potpisali su danas na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburu Memorandum o razumevanju o saradnji između strana u projektu izgradnje.

Memorandum pokazuje nameru strana da realizuju projekat izgradnje dve trase naftovoda od obale Rusije preko Baltičkog mora do obale Nemačke. Kapacitet gasovoda biće 55 milijardi kubnih metara godišnje“, navodi se u saopštenju „Gasproma“.

S obzirom na pad domaće proizvodnje u evropskim zemljama i povećanje globalne tražnje za gasom, strane ističu neophodnost razvoja nove infrastrukture za sigurno snabdevanje evropskih kupaca ovim ekološki čistim gorivom, navodi se u saopštenju i dodaje da će strane potpisnice Memoranduma nastaviti radnje na osnivanju zajedničke kompanije za realizaciju projekta u bliskoj budućnosti.

„Strane planiraju da u projekat uključe pozitivne strane koje su dobijene ekspertizom i radom ’Severnog toka‘ od 2012. godine, uključujući i rezultate sprovedene studije izvodljivosti“, stoji u saopštenju.

Miler je rekao da je od puštanja u rad gasovoda „Severni tok“ „Gasprom“ istraživao mogućnosti potencijalnog produženja gasnog puta.

Komentar: Dok SAD pokušava zaustaviti dotok Ruskog plina u Europu, u interesu EU je da se to ne dogodi.


Eye 2

Najbolje od Weba: Mirovni pregovori ili pripreme za rat? Kolumbija, Iran, Kina, Kuba, Ukrajina, Jemen i Sirija

Slika
Sjedinjene Američke Države teže miru... Zbog toga smo izbombardirali Libiju 2011. godine, još ratujemo u Afganistanu, trenutačno dronovima bombardiramo Pakistan, Jemen, i Somaliju, pripremamo se za Iran, te ubijamo nevine civile u alarmantnim stopama.
Kolumbija usko surađuje sa SAD-om, preko Bernarda Aronsona, vrlo nametljivog neo-konzervativnog 'nadglednika', koji je washingtonski koordinator u kolumbijskom ratu protiv pobunjenika. SAD održava sedam vojnih baza i stacionirale su preko tisuću američkih "savjetnika" na terenu i unutar kolumbijskog ministarstva obrane. Santosov režim je pokrenuo vojnu ofenzivu upravo dok je službeno bio uključen u dvoipolgodišnje "mirovne pregovore", tijekom kojih su tri od pet stavki 'mirovne agende' bile usuglašene pa je FARC naredio jednostrani prekid vatre.

Dva mjeseca ranije, predsjednik Santos je izdajnički podvalio FARC-u da smanji razinu vlastite obrane hineći da postupa "recipročno" kada je naredio "suspenziju zračnog bombardiranja FARC-ovih terenskih kampova". Drugim riječima, Santosova vlada i američki savjetnik Aronson iskoristili su 'pokriće mirovnim pregovorima' i FARC-ovu jednostranu 'obustavu vatre' kako bi pokrenuli veliku vojnu ofenzivu. FARC je prekinuo sa svojom obustavom vatre i nastavio borbu u deset regionalnih 'departmana', dok je režim intenzivirao ofenzivu bombardirajući sela u regijama koje je kontrolirao FARC. I dok su Santos i Aronson eskalirali vojnu ofenzivu u Kolumbiji, FARC-ovi pregovarači su u Havani nastavljali sa "mirovnim" pregovorima...

Predsjednik Santos i Aronson iskoristili su pokriće "mirovnim pregovorima" kao propagandni trik za pokretanje vojne ofenzive punog obima. Ustupci i sporazumi su poslužili da se snizi FARC-ov gard, identificira njegove dužnosnike i da se osiguraju obavještajni podaci o FARC-ovim terenskim kampovima. Uloga američkog savjetnika Aronsona je da osigura da kolumbijska vlada uništi popularni oružani otpor, i da prisili FARC da prihvati 'mirovni sporazum' koji ne mijenja status američkih baza, unosnih ugovora s međunarodnim rudarskim kompanijama i promovira 'slobodnu trgovinu'. Santosov režim je objavio da će se "mirovni pregovori" nastaviti u Havani... čak i dok jača rat u Kolumbiji, ubijajući članove i simpatizere FARC-a. Aronson i Santos traže 'mir na groblju'.

Kolumbijski i washingtonski režimi provode dvoznačnu 'politiku mirovnih pregovora i brutalnog rata' protiv FARC-a kao dio generalne općesvjetske političko-militarističke kampanje protiv masovnih popularnih pokreta koji se opiru neo-liberalnim ekonomskim politikama, ratovima koje je inicirao SAD i vojnim bazama, te tegobnim sporazumima o 'slobodnoj trgovini'.

U svakoj regiji SAD su razvile vrlo posebne odnose s ključnim vladama koje služe kao 'strateški saveznici'. Oni uključuju Izrael na Bliskom Istoku, Saudijsku Arabiju u Perzijskom zaljevu i Jugozapadnoj Aziji, Japan na Dalekom Istoku i Kolumbiju u Latinskoj Americi.

Komentar: Kakvu otužnu sliku svijeta autor iscrtava. Ako se nastavi ovo neprekidno nasilje SAD-a svijet si je osigurao uništenje.

Pogledajte također: Obojene revolucije i druge strategije Washingtona - Od Latinske Amerike i Afrike, preko Beograda, do Kijeva i Moskve, i dalje...


Bug

Porošenko pozvao Blaira u savjetnički tim

Slika
© ReutersPozvan da podeli iskustvo: Petro Porošenko i Toni Bler
Predsednik Ukrajine Petro Porošenko pozvao je bivšeg britanskog premijera Tonija Blera da "podeli svoje iskustvo u javnoj administraciji" i uključi se u tim evropskih javnih ličnosti koje savetuju Kijev o reformama vlade.

Nakon sastanka sa Porošenkom u Kijevu, Bler je rekao novinarima da se Ukrajina suočava sa "velikim izazovima" zbog "ruske agresije" i "korupcije". Bler koji je bio premijer od 1997. do 2007. godine, pozvao je ukrajinske lidere da ne slede "sopstvene interese već vrednosti kao što su sloboda, demokratija i želja da se služi narodu", prenela je Raša tudej.

Međunarodni odbor savetnika Ukrajine počeo je da radi prošlog meseca. U njemu su bivši predsednik Gruzije Mihail Sakašvili, koji je naimenovan za guvernera regiona Odese na jugu Ukrajine. U Gruziji, Sakašvilija traže zbog krivičnih dela vezanih za pronevere dok je bio šef države, podseća RT.

Drugi članovi Odbora su bivši ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt, slovački reformator Mikulaš Dzurinda i ekonomista Anders Aslund.

Bler nije prokomentarisao da li će prihvatiti Porošenkovu ponudu.

RT navodi da je Blerovu deceniju provedenu na čelu britanske vlade uglavnom obeležio njegov zajednički napor da sa tadašnjim predsednikom SAD Džordžom Bušom izvrši invaziju na Irak 2003. godine. Opravdanje za invaziju dve vlade bilo je gromoglasno, da iračka vlada poseduje oružje za masovno uništavanje, što se pokazalo lažnim, navodi RT.

Otkako je podneo ostavku 2007. godine, Bilt je izgradio unosnu međunarodnu poslovnu imperiju, savetujući brojne vlade i korporacije širom sveta i držeći predavanja, za šta navodno prima honorar od 6.000 funti po jednom minutu, preneo je RT.

Komentar: Sakašvili, Blair... Kao da u Kijevu nema već dovoljno kriminalaca.


Binoculars

Peskov: NATO se približava granicama Rusije, Rusija poduzima mjere da zaštiti svoju sigurnost

Slika
Rusija je danas optužila NATO da ugrožava njene granice i teži promeni strateškog odnosa snaga primoravajući Moskvu da preduzme korake u zaštiti svoje bezbednosti.

"Nije Rusija ta koja se približava nečijim granicama. To je NATO vojna infrastruktura koja se približava granicama Rusije. Sve ovo primorava Rusiju da preduzme mere da zaštiti svoje interese, svoju bezbednost", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Komentari portparola Kremlja dolaze dan nakon razmene međusobnih optužbi Rusije i Zapada za ugrožavanje globalne bezbednosti.

"Naravno da to podiže zabrinutost Rusije i kako je predsednik objasnio, sve ovo, naravno, prisiljava Rusiju da preduzme mere... zato reči ruskog predsednika ukazuju na to da ne postoje bilo kakve akcije koje bi mogle ili bi trebalo da podignu bilo čiju zabrinutost", rekao je Peskov.

Peskov je primetio da Rusija nikada nije bila i nije postala pristalica konfrontacije sa drugim zemljama i izrazio žaljenje zbog činjenice da Zapad oživljava hladnoratovsku retoriku.

"Tokom protekle godine, bili smo svedoci pojave i oživljavanje izjava iz ere Hladnog rata (od strane zapadnih zemljama) - vrlo nekonstruktivnih, i konfrontacije. Mi izražavamo žaljenje zbog ove činjenice", rekao je Peskov.

Komentar: Od početka sukoba koje je u Ukrajini izazvao SAD-a, cilj je bio da se Rusiju uvuče u sukob.


Flashlight

Rusija i Kina za ukidanje korištenja dolara u ugovorima transporta plina

Slika
Ruska federacija i Kina namjeravaju uskoro zabraniti korištenje američkog dolara u svojim gasnim ugovorima te osloniti sa na svoje nacionalne valute.

Prema izvještaju SAHARTV koja se poziva na Russia Today, vlade Rusije i Kine će u koordiniranom potezu uskoro umjesto dolara korstiti svoje nacionalne valute, rublju u juan, u ugovorima transporta gasa putem gasovoda Altai i Sibir. Također, Rusija i Kina su za manje od godinu dana prodale američke državne obveznice u vrednosti od više od 100 milijardi dolara, a pored njih obveznice su počeli da prodaju i Tajland, Tajvan, Čile, Izrael i Norveška.

Ako su ranije stručnjaci smatrali da je najbezbjednije ulaganje bilo upravo u kupovinu američkih državnih obveznica, situacija se od polovine prošle godine drastično promijenila.

Ministarstvo finansija SAD je nedavno konstatovalo da Azija, Europa i Južna Amerika ubrzano pokušavaju da se otarase nekada popularnih američkih hartija od vrijednosti i da ih zamijene za zlato.

Komentar: Izgleda da dolar postaje stvar prošlosti.


Info

Tsipras putuje u Rusiju, sastaje se s Putinom

Slika
Aleksis Cipras, premijer Grčke koja je zaglavila u pregovorima s poveriocima, danas iznenada putuje u Rusiju, na sastanak s predsednikom Vladimirom Putinom.

Ta nenajavljena poseta je podstakla spekulacije da će Grčka tražiti kreditnu pomoć Rusije.

Na pitanje agencije AP o tome da li će Rusija Ciprasu ponuditi novac, zamenik predsednika ruske vlade Arkadij Dvorkovič je rekao da „ne može da komentariše specifične odluke“.

Grčka s poveriocima pregovara o isplati poslednje tranše višegodišnje kreditne pomoći koja kasni još od marta.

Bez tog novca, ona će teško namaći 1,6 milijardi evra za isplatu rate duga Međunarodnom monetarnom fondu, koja dospeva 30. juna.

Komentar: Zapad i njihove kriminalne organizacije poput MMF-a ponovno sami sebi pucaju u nogu.