© UESLEI MARCELINO / REUTERS
Smenjena brazilska predsednica Dilma Rusef smatra da je pravi razlog za njen opoziv pokušaj određenih snaga da zaustave istragu korupcijskog skandala oko državne naftne kompanije „Petrobras“.
Ranije su brazilski mediji javili da se jedan od ključnih ministara nove vlade Romero Žuka navodno zalagao za opoziv ministra planiranja da zaustavi istragu „Petrobrasa“. Novine „Folja“ objavile su delove razgovora Žuke i bivšeg direktora kompanije „Transpetro“ Seržija Mašada, koji su razgovarali o sudbini Rusefove.
„Ukoliko neko do sada nije verovao da se dešava državni udar, zasnovan na diverziji vlasti, prevari i kompromitujućim izjavama Žuke u vezi sa stvarnim ciljevima opoziva i onih koji stoje iza njega, sada su sve sumnje nestale“, navodi televizija „Telesur“ reči Rusefove.
Opozvana predsednica Brazila rekla je da će nastaviti da radi sve da spreči državni udar.
Sredinom maja gornji dom brazilskog parlamenta je sa 55 glasova protiv podržao proceduru opoziva Dilme Rusef. Nakon toga je brazilska predsednica na 180 dana napustila svoje mesto, a njene obaveze je preuzeo potpredsednik Mišel Temer.
Komentar: Nakon što je obelodanjeno da će tokom Dilmine suspenzije dužnost predsednika obavljati Mišel Temer, "Vikiliks" se oglasio prilažući dokaze da je v.d. predsednika Brazila u prošlosti bio američki doušnik. Dva izveštaja iz 2006. godine, jedan od januara a drugi od juna, otkrivaju da je Temer, inače član centrističke partije Demokratski pokret Brazila (PMDB), izveštavao američke diplomate o političkim procesima u Brazilu i planovima svoje partije da osvoji vlast na tadašnjim izborima, koje je kasnije osvojio Luis Injasio Lula da Silva iz Radničke partije, koji je 2010. vlast predao Rusefovoj. Čak je i američki konzul u Sao Paolu Temera ocenio kao "oportunistu bez prave ideologije". Pored toga, Temer je bio pod istragom zbog zbog navodnog kršenja pravila o korišćenju državnog novca u svrhe političke kampanje, a pretila mu je kazna od osam godina zabrane kandidovanja na predsedničkim izborima. Ovu informaciju otrkio je Glen Grinvald, novinar koji je prvi intervjuisao Edvarda Snoudena. "Temer planira da ekonomiju Brazila preda u ruke Goldman Saksa i MMF-a, nemojte sumnjati u to", napisao je Grinvald u svom članku za "Intersept".
Kompanija „Petrobras“ našla se u centru korupcijskog skandala 2014. godine. Tada je postalo poznato da su neki funkcioneri potpisivali ugovore i dobijali za to proviziju od 3 odsto od sume ugovora. Ta sredstva su dalje korišćena za potkupljivanje političara i zvaničnika. Prema podacima vlasti Brazila, „napumpane“ cene mita donele su autorima ove ideje oko 3,8 milijarde dolara.
Komentar: Pogledajte također: Politički nemiri u Brazilu i uloga Washingtona