Sve države NATO-a su ratifikovale Protokol o stupanju Crne Gore u Alijansu, saopštila je Vlada Republike. Vojni ekspert Vladimir Kožin je izjavio za Sputnjik da će to za tu državu imati negativne posledice.

- Za Crnu Goru će to imati mnoge negativne posledice. Kao prvo, nisu svi Crnogorci podržali ulazak zemlje u Severnoatlantsku alijansu. Od značaja je i to što ranije Crna Gora nije uplaćivala nikakav novac u zajednički vojni budžet NATO-a, a sada će joj zavrnuti sve ruke i naterati je da ispunjava odluke Velškog samita iz 2014. godine i prošlogodišnjeg Varšavskog samita i da izdvaja 2 odsto od svog BDP-a. Oni će morati, jednostavno će ih naterati, da pređu na sistem naoružanja NATO-a, tj. da kupuju tehniku, oružje i municiju. A ako ne bude novca, nateraće stanovnike da stegnu kaiš i podele teško zarađenu slamaricu, na primer, na račun smanjenja socijalnih davanja. Osim toga, crnogorska vojska će sada ići na ratna žarišta u sastavu kontingenata NATO-a. Ukratko, desiće se delimičan gubitak vojno-političkog suvereniteta Crne Gore - rekao je Vladimir Kožin.

Ulazak Crne Gore u NATO će se po njegovom mišljenju odraziti i na njene odnose sa Rusijom.

- Praksa je već pokazala da su sve države koje su u poslednjem talasu primljene u NATO počele da neguju jako antirusko raspoloženje. Kao što znamo, ta bolest je duga i ne leči se brzo. Zato će se to odraziti i na naš zajednički turizam, i na biznis i na međuljudske kontakte - smatra vojni ekspert.

Vlada Crne Gore objavila je juče da su svi članovi Severnoatlantskog saveza ratifikovali Protokol o pristupanju Crne Gore Alijansi.

Ratifikacija Protokola od strane svih zemalja-članica NATO-a potpisanog u maju 2016. godine bio je neophodan uslov da se Crna Gora priključe tom savezu.

Premijer Crne Gore Duško Marković izjavio je da će formalno pridruživanje NATO-u, najverovatnije na narednom samitu Vojne alijanse tokom maja meseca, doprineti stabilnosti i ekonomskom interesu zemlje, ali i celom Balkanu, uključujući i povećan priliv stranih investicija u Crnoj Gori.

Ranije je Ministarstvo odbrane Crne Gore saopštilo da će godišnje izdvajanje Crne Gore za budžet NATO-a iznositi 450.000 evra, što je 0,027 odsto godišnjeg budžeta tog saveza.

Da je na francuskim izborima pobijedila Marine Le Pen, vjerojatno bi proces preustroja Europe tekao mnogo brže. Ovako će patnje uzrokovane krizom stagnirati, kako u Francuskoj, tako i ostatku Europske unije. Za Emmanuela Macrona se može reći isto što i za Berlusconija prije nekoliko godina: “Pustite ga neka vlada i shvatit ćete da je loš državnik.”

Svatko tko se iole razumije u politiku zna da je Macron običan sintetički proizvod, plastična lutka obučena u skupo odijelo da glumi predsjednika Francuske. Već se predviđa da će Francuska pod Macronom na kraju žaliti za Hollandeom, što je naizgled nemoguća misija, jer je odlazeći predsjednik u povijest otišao kao najgori lider Francuske ikada.

No, Hollande je bio predsjednik, kandidat Socijalističke stranke i političar sa svim mogućim manama i gotovo nijednom vrlinom, ali ipak čovjek. Ali Macron je proizvod, “zamrznut” i savršen koji predlaže istu podaničku politiku kakvu su imali Sarkozy i Hollande.

Čudne su tvrdnje nekih novinara da će Macron, koji ne pripada starom prvom ešalonu socijalista ili republikanaca, donijeti nešto “novo” u Elizejsku palaču. Isto su govorili za bivšeg talijanskog premijera Renzija, kojega zbog “energije i mladalačkog elana” uspoređuju s Emmanuelom Macronom.

Ali Macron i Renzi su obični starci, iako samo zbog godina izgledaju mladi. Kao što Renzi više nema budućnosti, neće je imati ni Macron. Predizborna obećanja, koja su se zapravo svela na slogan: “Ne glasajte za Marine Le Pen”, ubrzo će se rasplinuti i otopiti kao lanjski snijeg.

Svet treba da prekine sa ratobornom retorikom. Sa logikom starih pristupa ne mogu se rešiti ni jedan problem, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin na otvaranju foruma „jedan pojas - jedan put“.

„Nemojmo zaboravljati na one pretnje koje nose regionalni konflikti. Zone dugogodišnjih nesuglasica i dalje postoje u mnogim mestima u Evroaziji. Kako bi se razvezali ti čvorovi, treba, pre svega prekinuti sa ratobornom retorikom uzajamnim optužbama koje samo pogoršavaju situaciju", rekao je Putin.

„U celini, sa logikom starih pristupa ne može se rešiti ni jedan od savremenih problema. Potrebne su sveže ideje, bez stereotipa“, dodao je on.

Putin je siguran da Evroazija može da izradi i predloži sadržajnu agendu, uključujući pitanja bezbednosti, razvoj odnosa među državama, organizaciju ekonomije, socijalne sfere, sistem upravljanja, traženje novih drajvera rasta.

Države treba da poštuju suverenitet, teritorijalni integritet, načine razvoja, izjavio je kineski predsednik Si Đinping na otvaranju međunarodnog foruma "Jedan pojas - jedan put".

Države treba da poštuju suverenitet, teritorijalni integritet, načine socijalnog razvoja, iskonske interese i brigu jedni za druge“, izjavio je Si Đinping, govoreći na forumu „Jedan pojas — jedan put".

Si Đinping je posebno naglasio da ova inicijativa treba da vodi ka miru.

„Veliki put svile je preživeo period procvata u mirno vreme i pada u vreme rata. Izgradnja „Jednog pojasa — jednog puta“ je nezamisliva bez mirne sredine, bez međunarodnih odnosa novog tipa u duhu saradnje bez konflikata i blokova“, naglasio je predsednik Kine.

„Duž Velikog puta svile je ranije bila zemlja gde je tekao med i mleko, a danas, na žalost, naziv mnogih mesta su postali jednostavno sinonimima konflikta i krize“.

On je pozvao da se „pojača međunarodna antikorupcijska saradnja kako bi „Jedan pojas — jedan put“ postao nepotkupljiv.

Ministarstvo inostranih poslova Rusije je iskritikovalo američku televiziju Si-En-En zbog članka o fotografijama šefa resora Sergeja Lavrova sa predsednikom SAD Donaldom Trampom.

„Iskreno nas iznenađuje još jedna u nizu besramna laž Si-En-Ena, objavljena 11. maja ove godine pod naslovom ’Bela kuća besna nakon trolovanja ruskim fotografijama iz Ovalnog kabineta‘“, navodi se u saopštenju resora.

Si-En-En je saopštio, pozivajući se na „izvore“, da je Moskva navodno preveslala Vašington objavivši zajedničke fotografije Lavrova i Trampa. Televizija tvrdi da fotografije nisu za objavljivanje i da Bela kuća „negoduje“ zbog njihovog pojavljivanja u javnosti. U članku se navodi i citat, opet anonimnog „predstavnika“ Trampove administracije.

„Oni su nas prešli. To je i problem sa Rusima — oni lažu.“

Moskva je naglasila da se mišljenje neimenovanog „činovnika“ iz Bele kuće razilazi sa zvaničnom pozicijom resora.

Ta informacija je pala u vodu na brifingu zvaničnog predstavnika Bele kuće istog dana kad i pomenuta emisija, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Kako su podsetili u Ministarstvu, tokom obraćanja novinarima predstavnik administracije predsednika Sara Sanders je bez „negodovanja“ koje se čulo u Si-En-Enu ukazala da su sastanku Trampa i Lavrova u Ovalnom kabinetu prisustvovali zvanični fotografi obe strane, dok je objavljivanje fotografija izvršeno prema ustanovljenom protokolu.

„Ostaje da se zaključi da ovo nije prvi zvanični ispad Si-En-Ena sa očiglednom demonstracijom odsustva kako ozbiljnih ’izvora‘ u sadašnjoj Beloj kući, tako i profesionalne odgovornosti prema novinarskoj profesiji“, naveli su u Ministarstvu inostranih poslova Rusije.

Ministarstvo odbrane Rusije nema potrebu za savetima o izveštavanju o vojnim vežbama u zemlji, izjavio je portparol ruskog vojnog resora Igor Konašenkov komentarišući izjavu komandanta američkih snaga u Evropi Bena Hodžisa.
General je ranije pozvao Moskvu da se potrudi da belorusko-ruske vojne vežbe „Zapad 2017“ budu transparentnije. Hodžis je na ove vežbe pozvao novinare i posmatrače.

Na naslovnoj fotografiji članka u sredini je Lilian Tintori, supruga desničarskog lidera Leopolda Lópeza koji je osuđen na 13 godina zatvora za poticanje na nasilje u Venezueli u kojem je 2014. život izgubilo nekoliko desetaka ljudi.
Lilian Tintori tvrdi kako živi u “diktaturi” i da je njezin suprug “politički zatvorenik režima” Nicolasa Madura. Trenutno daje podršku nasilnim prosvjedima kojima oporbeni lider Henrique Capriles želi svrgnuti vladu u Venezueli i koji su proteklih tjedana odnijeli živote nekoliko desetaka ljudi, među kojima su pripadnici Nacionalne garde i civili od kojih su se neki slučajno zatekli na mjestu sukoba.

SAD su blizu zaključivanja velikog broja sporazuma o isporukama naoružanja Saudijskoj Arabiji u vrednosti od 100 milijardi dolara, javio je Rojters, pozivajući se na visokog zvaničnika Bele kuće.

Činovnik koji je želeo da ostane anoniman izjavio je da ukupna vrednost ugovora u narednih 10 godina može da pređe 300 milijardi dolara. Navedeno je da će na taj način Saudijskoj Arabiji biti pružena pomoć u povećanju njenih odbrambenih sposobnosti. Takođe, SAD nameravaju da nastave da pružaju podršku Izraelu.

„Nalazimo se u završnom stadijumu cele serije ugovora“, rekao je činovnik.

Ranije je saopšteno da će predsednik SAD Donald Tramp tokom svojih poseta Saudijskoj Arabiji, Izraelu i Italiji posebnu pažnju posvetiti problemu međunarodne bezbednosti.

Građanski rat u Siriji, koji je u neku ruku i svetski rat, budući da u njemu učestvuju i Rusija i Sjedinjene Američke Države, a o regionalnim silama poput Irana, Turske i Saudijske Arabije da i ne govorimo, ulazi u novu fazu.


U Astani, u Kazahstanu, Rusija, Turska i Iran postigli su dogovor o formiranju četiri zone deeskalacije, to jest, o primirju u nekim od delova Sirije koji su pod kontrolom pobunjenika. Amerikanci u Astani nisu imali pravo glasa, ali su tamo bili prisutni i nisu se otvoreno usprotivili postignutom dogovoru, koji su Ujedinjene nacije podržale.

Da li je ovaj dogovor uvod u podelu Sirije, ili potez kojim će biti olakšani pobeda nad islamskim teroristima i uspostavljanje mira, uz očuvanje legitimnih vlasti u Damasku dok sam sirijski narod ne odluči o sudbini Bašara el Asada? Da li će Amerika zbog Kurda ući dublje u sukob sa svojim NATO saveznicima, Turcima? Najzad, da li su odbrojani dani teroristima Al Kaide i Islamske države na koje se, naravno, sporazum iz Astane ne odnosi?

U „Novom Sputnjik poretku“ o ovim su pitanjima govorili Dušan Proroković, profesor geopolitike na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost, i publicista i istoričar Srđa Trifković.

„Formiranje ’bezbednih zona‘ rezultat je spoznaje da je uspostavljanje pune kontrole vlade u Damasku nad celom teritorijom Sirije nemoguć posao, i da je bolje težiti defakto podeli u kojoj bi koliko-toliko podnošljivi partneri kontrolisali te oblasti“, ocenjuje Srđa Trifković.

Nakon što su godinama dozvoljavale američkim tehnološkim divovima Googleu i Facebooku da ih iskorištavaju i drže monopol u ovom sektoru, sve više zemalja počinje preuzimati veću kontrolu nad svojim informatičkim prostorom.
Prema nedavnom članku kojeg je objavio Geek Time, Vijetnam je najnovija zemlja koja će početi poticati lokalne alternative uobičajenoj Google tražilici i mreži društvenih medija kako bi se ponovno uvela ravnoteža nad informacijama, narušena monopolom kojeg u Vijetnamu danas uživaju tehnološki divovi, za New Eastern Outlook piše Tony Cartalucci.

Google i Facebook su više od tražilice i društvenog medija